Član
- Učlanjen(a)
- 18.06.2009
- Poruka
- 2.348
Rizik koji nosi fudbal!
11. avgust 2009.
Iznenadna smrt kapitena Espanjola Danijela Harkea u hotelskoj sobi obnovila je staro pitanje - da li je fudbal rizičan sport i koliko su njegovi akteru zaštićeni od iznenadnih komplikacija, ponekad sa fatalnim ishodom. Sagovornici „Blica" potvrđuju da nije reč o povećanom riziku fudbalera u odnosu na druge sportiste već o tome da su oni medijski najdetaljnije praćeni i samim tim najčešće u fokusu pažnje.
- Pogrešan je stav da je fudbal rizičniji od drugih sportova, iako se dešava da njegovi akteri iznenada umru - kaže dr Dejan Purić, koji deset godina brine o zdravlju fudbalera Crvene zvezde. - Svaki sport ima svoje energetske zahteve i u skladu s tim režim i učestalost treninga, a fudbal je svakako u vrhu po naporima. Ipak, iskustvo govori da su biciklisti, igrači američkog fudbala i još neki sportisti ugroženiji.
Slučaj Vlade Dimitrijevića, mladog igrača crveno-belih koji je pre osam godina preminuo na treningu, ukazuje da su nesreće moguće uprkos preventivi.
- O tom slučaju svoje je rekao sud, a na nama koji smo po ceo dan uz igrače je obaveza da svaki sumnjiv detalj podvrgnemo pregledima i analizi kako bi ih predupredili.
Zdravstvena komisija na „Marakani" broji blizu sto članova, što dr Puriću omogućuje da se konsultuje sa vrhunskim specijalistima.
- Propisi UEFA se strogo poštuju, igrači dva puta godišnje idu na kompletan pregled koji uključuje ultrazvuk srca, kontrolu krvi i urina. Moguće je da promena nastane između dve kontrole, ali zato postoji dnevno praćenje igrača na treninzima i utakmicama. Provodim dan na stadionu, kao i moje kolege u većim klubovima, dok je za siromašnije sredine to nažalost luksuz.
Ima i drugih razloga zbog kojih oboljenje ostaje sakriveno od onih koji brinu o zdravlju.
- Dešava se da igrač sakrije povredu ili bolest i ne požali se lekaru kako bi sačuvao status u timu, pa nastane problem. Nekad se banalna infekcija disajnih puteva spusti i ugrozi srce, da ne govorim o proširenju aorte čije pucanje može da bude smrtonosno. Da bi se utvrdilo trebalo bi obavljati kompletno snimanje krvnih sudova, što je komplikovano i skupo. Umiru i obični ljudi, ali ne može Srbija svih devet miliona stanovnika da pregleda na ovaj način, kao ni jedna druga zemlja u svetu. Sve je jeftinije od ljudskog života, ali nekad ni najbolja kontrola ne može da spreči tragediju.
Dr Purić je došao do saznanja da i sami sportisti rizikuju zdravlje.
- Dovoljno je da igrač uzme neki lek sa stimulativnim osobinama. Nije slučajno što su teniseri Gaske i Kanjas odbili da idu na doping kontrolu po cenu kazne. Još nešto - istraživanje uoči Olimpijade u Atlanti dalo je porazan rezultat: 85 ispitanih sportista odgovorilo ja da bi uzelo opasne supstance ako bi im to garantovalo olimpijsku medalju!
Dr Sead Malićević, gotovo deceniju uz fudbalere Partizana, takođe tvrdi da ima rizičnijih sportova od fudbala:
- Fudbal jeste naporan, ali ne i najteži. To što su retki smrtni slučajevi najuočljiviji posledica je njegove popularnosti i masovnosti, a ne stepena rizika.
Otkad brine o fudbalerima crno-belih dr Malićević nijednom nije izrekao zabranu bavljenja sportom.
- Srećom, nisam imao slučajeve da bi mlad čovek morao da prekine karijeru. Bilo je urođenih mana koje su morale da budu stalno praćene, nekima su dozirani treninzi i kontrole obavljane na dva-tri meseca, pa su završili karijeru bez problema.
Zadesna smrt je česta i kod osoba koje se ne bave sportom.
- Desi se da čovek potrči na ulici i padne, a posle se ispostavi da je imao anomaliju za koju nije znao. Što se tiče nesrećnog Harkea iz Espanjola, iako je umro od infarkta dva-tri sata posle treninga, ubeđen sam da to ima veze sa naporima kojima je izložen. Nekad i banalne infekcije prerastu u nešto veoma ozbiljno.
Opasne i kapi za nos
Upotreba nedozvoljenih supstanci takođe može da bude uzrok tegoba sportista koje mogu da se završe i tragično.
- Nije reč samo o klasičnom dopingu, nego i lekovima koje ljudi koji se ne bave sportom svakodnevno upotrebljavaju, ali su za sportiste opasni. Na primer, obične kapi za nos nalaze se na spisku zabranjenih preparata, a čitava lista broji oko 700 lekova - kaže dr Purić.
Srčani mišić najugroženiji
Iskustva sportske medicine potvrđuju da je najčešći uzrok smrtnosti fudbalera stanje srčanog mišića kao posledica bavljenja sportom ili miokarditis. Zatim dolaze komplikacije zbog „premeštanja" virusa, na primer iz grla naniže, ili famozni koksaki.
- Tek posle toga na red dolaze povrede zarađene u sudarima na terenu, najčešće glavom, ali takvi slučajevi su zanemarljivi. Sve u svemu, u Srbiji prosečno umre jedan sportista godišnje, što je svrstava u zemlje sa nižom stopom smrtnosti - kaže dr Malićević.
11. avgust 2009.
Iznenadna smrt kapitena Espanjola Danijela Harkea u hotelskoj sobi obnovila je staro pitanje - da li je fudbal rizičan sport i koliko su njegovi akteru zaštićeni od iznenadnih komplikacija, ponekad sa fatalnim ishodom. Sagovornici „Blica" potvrđuju da nije reč o povećanom riziku fudbalera u odnosu na druge sportiste već o tome da su oni medijski najdetaljnije praćeni i samim tim najčešće u fokusu pažnje.
- Pogrešan je stav da je fudbal rizičniji od drugih sportova, iako se dešava da njegovi akteri iznenada umru - kaže dr Dejan Purić, koji deset godina brine o zdravlju fudbalera Crvene zvezde. - Svaki sport ima svoje energetske zahteve i u skladu s tim režim i učestalost treninga, a fudbal je svakako u vrhu po naporima. Ipak, iskustvo govori da su biciklisti, igrači američkog fudbala i još neki sportisti ugroženiji.
Slučaj Vlade Dimitrijevića, mladog igrača crveno-belih koji je pre osam godina preminuo na treningu, ukazuje da su nesreće moguće uprkos preventivi.
- O tom slučaju svoje je rekao sud, a na nama koji smo po ceo dan uz igrače je obaveza da svaki sumnjiv detalj podvrgnemo pregledima i analizi kako bi ih predupredili.
Zdravstvena komisija na „Marakani" broji blizu sto članova, što dr Puriću omogućuje da se konsultuje sa vrhunskim specijalistima.
- Propisi UEFA se strogo poštuju, igrači dva puta godišnje idu na kompletan pregled koji uključuje ultrazvuk srca, kontrolu krvi i urina. Moguće je da promena nastane između dve kontrole, ali zato postoji dnevno praćenje igrača na treninzima i utakmicama. Provodim dan na stadionu, kao i moje kolege u većim klubovima, dok je za siromašnije sredine to nažalost luksuz.
Ima i drugih razloga zbog kojih oboljenje ostaje sakriveno od onih koji brinu o zdravlju.
- Dešava se da igrač sakrije povredu ili bolest i ne požali se lekaru kako bi sačuvao status u timu, pa nastane problem. Nekad se banalna infekcija disajnih puteva spusti i ugrozi srce, da ne govorim o proširenju aorte čije pucanje može da bude smrtonosno. Da bi se utvrdilo trebalo bi obavljati kompletno snimanje krvnih sudova, što je komplikovano i skupo. Umiru i obični ljudi, ali ne može Srbija svih devet miliona stanovnika da pregleda na ovaj način, kao ni jedna druga zemlja u svetu. Sve je jeftinije od ljudskog života, ali nekad ni najbolja kontrola ne može da spreči tragediju.
Dr Purić je došao do saznanja da i sami sportisti rizikuju zdravlje.
- Dovoljno je da igrač uzme neki lek sa stimulativnim osobinama. Nije slučajno što su teniseri Gaske i Kanjas odbili da idu na doping kontrolu po cenu kazne. Još nešto - istraživanje uoči Olimpijade u Atlanti dalo je porazan rezultat: 85 ispitanih sportista odgovorilo ja da bi uzelo opasne supstance ako bi im to garantovalo olimpijsku medalju!
Dr Sead Malićević, gotovo deceniju uz fudbalere Partizana, takođe tvrdi da ima rizičnijih sportova od fudbala:
- Fudbal jeste naporan, ali ne i najteži. To što su retki smrtni slučajevi najuočljiviji posledica je njegove popularnosti i masovnosti, a ne stepena rizika.
Otkad brine o fudbalerima crno-belih dr Malićević nijednom nije izrekao zabranu bavljenja sportom.
- Srećom, nisam imao slučajeve da bi mlad čovek morao da prekine karijeru. Bilo je urođenih mana koje su morale da budu stalno praćene, nekima su dozirani treninzi i kontrole obavljane na dva-tri meseca, pa su završili karijeru bez problema.
Zadesna smrt je česta i kod osoba koje se ne bave sportom.
- Desi se da čovek potrči na ulici i padne, a posle se ispostavi da je imao anomaliju za koju nije znao. Što se tiče nesrećnog Harkea iz Espanjola, iako je umro od infarkta dva-tri sata posle treninga, ubeđen sam da to ima veze sa naporima kojima je izložen. Nekad i banalne infekcije prerastu u nešto veoma ozbiljno.
Opasne i kapi za nos
Upotreba nedozvoljenih supstanci takođe može da bude uzrok tegoba sportista koje mogu da se završe i tragično.
- Nije reč samo o klasičnom dopingu, nego i lekovima koje ljudi koji se ne bave sportom svakodnevno upotrebljavaju, ali su za sportiste opasni. Na primer, obične kapi za nos nalaze se na spisku zabranjenih preparata, a čitava lista broji oko 700 lekova - kaže dr Purić.
Srčani mišić najugroženiji
Iskustva sportske medicine potvrđuju da je najčešći uzrok smrtnosti fudbalera stanje srčanog mišića kao posledica bavljenja sportom ili miokarditis. Zatim dolaze komplikacije zbog „premeštanja" virusa, na primer iz grla naniže, ili famozni koksaki.
- Tek posle toga na red dolaze povrede zarađene u sudarima na terenu, najčešće glavom, ali takvi slučajevi su zanemarljivi. Sve u svemu, u Srbiji prosečno umre jedan sportista godišnje, što je svrstava u zemlje sa nižom stopom smrtnosti - kaže dr Malićević.
