LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.12.2009
- Poruka
- 29.042
Restitucija mora, pa bilo kako
Izvor: Beta, Tanjug, Novosti
Beograd -- Potpredsednik Vlade Srbije Božidar Đelić očekuje da Zakon o restituciji bude izglasan na prvoj sednici jesenjeg zasedanja Skupštine Srbije.
"Očekuje nas tri meseca mukotrpnog rada jer smo rešili da u tom periodu bude pripremljen zakon koji će ispraviti istorijsku nepravdu i dovesti do nacionalnog pomirenja", rekao je Đelić na skupu "Prvi evropski pravni i politički forum" posvećnom restituciji.
List Novosti, međutim, piše da u vladi još ne znaju na koji način će obeštetiti stare vlasnike, jer računice pokazuju da bi donošenje zakona moglo u narednih pet godina da podigne nivo javnog duga Srbije za čitavih deset odsto, odnosno za oko tri milijarde evra.
To ozbiljno brine sve nadležne za makroekonomsku stabilnost, a na tu opasnost je nedavno predstavnike vlasti upozorio i MMF.
Ipak, jasno je da, što zbog pritiska evropskih institucija, što zbog svesti o neophodnosti rešenja problema zbog građana koji očekuju povraćaj, a kojih je danas više od 100.000, Vlada je svesna da u kratkom roku mora doneti zakon.
„Nadležni u Vladi odlučili su da na pregovarački sto stave sve moguće opcije. Ideja je da se naturalna restitucija izvrši gde je to moguće, a što se uglavnom može primeniti na poljoprivredno zemljište“, tvrdi izvor Novosti.
U ostalim slučajevima, kako dodaje, išlo bi se na emitovanje državnih obveznica, po ugledu na one koje su primenjene u slučaju izmirenja obaveza prema štedišama kojima su ulozi ostali zarobljeni u propalim bankama devedesetih godina.
Đelić: Ispravićemo nepravdu
Vicepremijer Božidar Đelić je istakao da budući zakon treba da bude tako koncipiran da njime ne bude naneta nova nepravda i da ne ugrozi budućnost zemlje, odnosno da vraćanje imovine mora da bude u skladu sa mogućnostima zemlje.
"Usvajanje zakona o restituciji je deo obaveza Srbije na putu evropskih integracija", naglasio je Đelić i dodao da će tokom leta uslediti brojne rasprave o rešenjima budućeg zakona u koje će biti uključeni građani koji potražuju imovinu.
Srbija će, kako je rekao, ispravljanjem nepravde prema bivšim vlasnicima postati građanska država koja poštuje privatnu svojinu jer će to biti čin ne samo obeštećenja bivših vlasnika nego i nacionalnog pomirenja.
U ostvarenju naših ciljeva, smatra on, treba ići u "talasima" i pristupiti naturalnoj restituciji u očekivanju ispravljenja nepravde za oko 80.000 do 100.000 oštećenih.
Potpredsednik Vlade je podsetio da su od 2000. godine sve vlade pokušavale da reše problem vraćanja imovine, ali da je zbog maksimalnih zahteva oštećenih to bilo teško sprovesti.
"Kada sam bio ministar finansija u prvoj demokratskoj vladi zalagao sam se da se zakon o restituciji usvoji zajedno sa zakonom o privatizaciji", rekao je Đelić i dodao da to nije bilo moguće sprovesti.
Dežer: Restitucija bez odlaganja
Srbija mora hitno da donese zakon o restituciji i izazovi koje taj proces nosi ne mogu da budu opravdanje za dalje kašnjenje, kaže Vensan Dežer.
Šef Delegacije Evropske unije u Beogradu je kazao da EU ne nameće model po kojem će biti vraćena imovina i da svaka zemlja pojedinačno mora da pronađe najbolji način za taj proces.
Dežer je istakao da su osnovni principi koje EU zahteva u restituciji da ne bude diskriminacije i da se poštuje vladavina prava, odnosno socijalna pravda.
Prema njegovim rečima, restitucija mora da bude i makroekonomski održiva, odnosno treba da se postave ograničenja kako bi se izbeglo preopterećenje budžeta.
"Najčešći princip u restituciji u bivšim komunističkim zemljama koje su postale članice EU bio je povraćaj imovine u naturi", kazao je Dežer i dodao da se može koristiti i kombinovani model sa delimičnim obeštećenjem u novcu.
Ambasador Nemačke u Srbiji Volfram Mas kazao je na skupu da nerešeno pitanje svojine nad zemljištem sprečava dalji priliv investicija u Srbiju.
Prema njegovim rečima, proces restitucije mora ići putem kompromisa i ne mogu se ispuniti sva očekivanja oštećenih.
Mas je naglasio da je Nemačka spremna da pomogne Srbiji u pronalaženju najboljeg rešenja za problem restitucije na osnovu sopstvenih i iskustava drugih zemalja.
I dalje su vlasti najbliže rešenju koje je primenila Mađarska. Ova zemlja je početkom devedesetih godina prošlog veka primenila model izdavanja kompenzacijskih vaučera za oko pet miliona građana koji su potraživali ranije oduzetu imovinu. Ali, vaučeri su podeljeni pre nego što je u ovoj zemlji izvršena privatizacija, pa je deo starih vlasnika uglavnom vaučere iskoristio da, plaćajući državnim vrednosnim papirima, kupe svoje staro vlasništvo.
Podaci o tome koliko će, zapravo, novca biti potrebno za obeštećenje bivših vlasnika nacionalizovane imovine su, zavisno od izvora, potpuno različiti. Tako, Mreža za restituciju veruje da je za to potrebno oko 2,5 milijardi evra, dok je Poreska uprava svojevremeno izašla sa procenom da za okončanje ovog posla treba između 100 i 220 milijardi evra.
Šef Delegacije EU u Srbiji, koji je nakon izlaganja dobio gromoglasan aplauz učesnika Foruma, naglasio je da je neophodno uraditi realnu procenu vrednosti oduzete imovine jer se trenutne procene kreću od jedne do 150 milijardi evra, što je nerealno u oba slučaja. Dežer je naveo da je Srbija do sada malo uradila na povraćaju oduzete imovine dodajući da su usvojeni zakoni o povraćaju imovine verskim zajednicama i registraciji zahteva za obeštećenja a da je pitanje svojine nad zemljištem uređeno zakonom o planiranju i izgradnji.
Izvor: Beta, Tanjug, Novosti
Beograd -- Potpredsednik Vlade Srbije Božidar Đelić očekuje da Zakon o restituciji bude izglasan na prvoj sednici jesenjeg zasedanja Skupštine Srbije.
List Novosti, međutim, piše da u vladi još ne znaju na koji način će obeštetiti stare vlasnike, jer računice pokazuju da bi donošenje zakona moglo u narednih pet godina da podigne nivo javnog duga Srbije za čitavih deset odsto, odnosno za oko tri milijarde evra.
To ozbiljno brine sve nadležne za makroekonomsku stabilnost, a na tu opasnost je nedavno predstavnike vlasti upozorio i MMF.
Ipak, jasno je da, što zbog pritiska evropskih institucija, što zbog svesti o neophodnosti rešenja problema zbog građana koji očekuju povraćaj, a kojih je danas više od 100.000, Vlada je svesna da u kratkom roku mora doneti zakon.
„Nadležni u Vladi odlučili su da na pregovarački sto stave sve moguće opcije. Ideja je da se naturalna restitucija izvrši gde je to moguće, a što se uglavnom može primeniti na poljoprivredno zemljište“, tvrdi izvor Novosti.
U ostalim slučajevima, kako dodaje, išlo bi se na emitovanje državnih obveznica, po ugledu na one koje su primenjene u slučaju izmirenja obaveza prema štedišama kojima su ulozi ostali zarobljeni u propalim bankama devedesetih godina.
Đelić: Ispravićemo nepravdu
Vicepremijer Božidar Đelić je istakao da budući zakon treba da bude tako koncipiran da njime ne bude naneta nova nepravda i da ne ugrozi budućnost zemlje, odnosno da vraćanje imovine mora da bude u skladu sa mogućnostima zemlje.
"Usvajanje zakona o restituciji je deo obaveza Srbije na putu evropskih integracija", naglasio je Đelić i dodao da će tokom leta uslediti brojne rasprave o rešenjima budućeg zakona u koje će biti uključeni građani koji potražuju imovinu.
U ostvarenju naših ciljeva, smatra on, treba ići u "talasima" i pristupiti naturalnoj restituciji u očekivanju ispravljenja nepravde za oko 80.000 do 100.000 oštećenih.
Potpredsednik Vlade je podsetio da su od 2000. godine sve vlade pokušavale da reše problem vraćanja imovine, ali da je zbog maksimalnih zahteva oštećenih to bilo teško sprovesti.
"Kada sam bio ministar finansija u prvoj demokratskoj vladi zalagao sam se da se zakon o restituciji usvoji zajedno sa zakonom o privatizaciji", rekao je Đelić i dodao da to nije bilo moguće sprovesti.
Dežer: Restitucija bez odlaganja
Srbija mora hitno da donese zakon o restituciji i izazovi koje taj proces nosi ne mogu da budu opravdanje za dalje kašnjenje, kaže Vensan Dežer.
Dežer je istakao da su osnovni principi koje EU zahteva u restituciji da ne bude diskriminacije i da se poštuje vladavina prava, odnosno socijalna pravda.
Prema njegovim rečima, restitucija mora da bude i makroekonomski održiva, odnosno treba da se postave ograničenja kako bi se izbeglo preopterećenje budžeta.
"Najčešći princip u restituciji u bivšim komunističkim zemljama koje su postale članice EU bio je povraćaj imovine u naturi", kazao je Dežer i dodao da se može koristiti i kombinovani model sa delimičnim obeštećenjem u novcu.
Ambasador Nemačke u Srbiji Volfram Mas kazao je na skupu da nerešeno pitanje svojine nad zemljištem sprečava dalji priliv investicija u Srbiju.
Prema njegovim rečima, proces restitucije mora ići putem kompromisa i ne mogu se ispuniti sva očekivanja oštećenih.
Mas je naglasio da je Nemačka spremna da pomogne Srbiji u pronalaženju najboljeg rešenja za problem restitucije na osnovu sopstvenih i iskustava drugih zemalja.
I dalje su vlasti najbliže rešenju koje je primenila Mađarska. Ova zemlja je početkom devedesetih godina prošlog veka primenila model izdavanja kompenzacijskih vaučera za oko pet miliona građana koji su potraživali ranije oduzetu imovinu. Ali, vaučeri su podeljeni pre nego što je u ovoj zemlji izvršena privatizacija, pa je deo starih vlasnika uglavnom vaučere iskoristio da, plaćajući državnim vrednosnim papirima, kupe svoje staro vlasništvo.
Podaci o tome koliko će, zapravo, novca biti potrebno za obeštećenje bivših vlasnika nacionalizovane imovine su, zavisno od izvora, potpuno različiti. Tako, Mreža za restituciju veruje da je za to potrebno oko 2,5 milijardi evra, dok je Poreska uprava svojevremeno izašla sa procenom da za okončanje ovog posla treba između 100 i 220 milijardi evra.
Šef Delegacije EU u Srbiji, koji je nakon izlaganja dobio gromoglasan aplauz učesnika Foruma, naglasio je da je neophodno uraditi realnu procenu vrednosti oduzete imovine jer se trenutne procene kreću od jedne do 150 milijardi evra, što je nerealno u oba slučaja. Dežer je naveo da je Srbija do sada malo uradila na povraćaju oduzete imovine dodajući da su usvojeni zakoni o povraćaju imovine verskim zajednicama i registraciji zahteva za obeštećenja a da je pitanje svojine nad zemljištem uređeno zakonom o planiranju i izgradnji.