LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.12.2009
- Poruka
- 29.042
Restartovanje reaktora u Japanu
RTS
Početkom maja u Japanu je, zbog redovnog remonta, zatvoren poslednji od preko 40 nuklearnih reaktora, čime je ta zemlja prvi put ostala bez izvora nuklearne energije. Ipak, olakšanje i radost javnosti nisu dugo potrajali, jer je, usled gomilanja troškova za uvoz energenata i pretnje od letnjih restrikcija struje, već doneta odluka da se dva reaktora ponovo uključe.
U Japanu traje nova burna debata o upotrebi nuklearne energije. Samo nedelju dana pošto je na severnom ostrvu Hokaidu zaustavljen poslednji od 44 upotrebljiva nuklearna reaktora u državi, lokalne vlasti u mestu Oj na najvećem japanskom ostrvu Honšuu donele su odluku o tome da se ponovo puste u rad dva reaktora u tom gradu.
Nuklearna-elektrana-Oi.jpg
Uprava gradića Oj rešila se za taj nepopularni potez nakon višemesečnog uveravanja centralne vlade i stručnjaka da je postrojenje sa četiri reaktora uspešno prošlo nove bezbednosne testove koji uključuju simulacije velikih zemljotresa i cunamija.
Nuklearna centrala "Oj" nalazi se u prefekturi Fukuj, u zapadnom delu Japana, a energija koju proizvodi koristi se za napajanje regiona Kansai, čiji su najveći gradovi Osaka, Kjoto i Kobe.
Regionu Kansai, kao i drugim delovima Japana, prete veće restrikcije struje tokom leta, a japanske vlasti putem televizije već sada pozivaju tamošnje stanovništvo da dnevno ostvari uštedu struje od 15 posto.
Prošle godine, uz plansku štednju, reaktiviranje starih termoelektrana i rad dvadesetak nuklearnih reaktora, Japan je uspeo da prebrodi period povećanje potrošnje stuje tokom vrelog i sparnog leta. Ovog leta, međutim, preti ozbiljnija energetska kriza budući da nijedan od tih reaktora trenutno nije u upotrebi.
Pored poremećaja u snabdevanju strujom, Japan se i suočava sa problemom rastućih troškova za uvoz uglja i prirodnog gasa. Stručnjaci procenjuju da je ta država bila prisiljena da u drugoj polovini prošle godine odvoji oko 27 milijardi dolara za uvoz pomenutih energenata, te da nekorišćenje jednog reaktora znači godišnji trošak od oko milijardu dolara za uvoz.
Sam gradić Oj u velikoj meri je ekonomski zavisan od rada nuklearne centrale. Dok tamošnje vlasti svoju odluku o restartovanju reaktora pravdaju činjenicom da je veliki broj meštana zaposlen u centrali, japanski mediji ističu da je to mesto u fiskalnoj 2009. godini dobilo oko 25 miliona evra kroz razne subvencije u vezi sa radom nuklearke.
Od Fukušime do danas
Japan je, pre nailaska velikog cunamija, koji je marta prošle godine uništio nuklearne elektrane "Fukušima 1" i "Fukušima 2", imao 54 nuklearna reaktora i zadovoljavao oko trećinu svoji potreba za električnom energijom iz nuklearnih centrala. Postojali su i planovi da se taj udeo do 2030. godine poveća na pedeset odsto.
Posle katastrofe u Fukušimi, na zahtev tadašnjeg premijera Naoto Kana, zaustavljen je rad velike nuklearke "Hamaoka", čime je uslišena dugogodišnja molba stanovništva iz njene okoline koje je upozoravalo da je ta elektrana izgrađena na poroznom zemljištu u seizmički vrlo aktivnom području.
Time je broj upotrebljivih reaktora u Japanu pao ispod 40, a oni su potom, u proteklih godinu dana, jedan za drugim isključivani radi redovne inspekcije i održavanja.
Negativno javno mnjenje prisililo je lokalne vlasti širom Japana da se usprotive restartovanju remontovanih reaktora sve do ove nedelje kada se uprava gradića Oj složila da se u rad puste treći i četvrti reaktor centrale u njihovom mestu.
Debata o uključivanju reaktora
U javnim debatama kritičari ove odluke tvrde da bi Japan putem štednje i povećanim uvozom energenata ovog leta mogao da prebrodi energetsku krizu, te da je pritisak da se reaktori u mestu Oj ponovo puste u rad, zapravo, nastojanje japanske vlade da preokrene trend i klimu upotebe nuklearne energije pre nego što postane jasno da Japanu ni tokom leta nije potrebna nuklearna energija.
Najveći protivnici uključenja nuklearnih reaktora jesu lokalne vlasti i zajednice u područjima koje su dovoljno blizu nuklearkama da u slučaju nesreće pretrpe veliku ljudsku i ekonomsku štetu, ali nisu locirane uz same elektrane, pa nemaju od njih koristi u vidu zapošljavanja i subvencija vlade.
Pristalice ponovnog uključivanja nuklearnih reaktora, međutim, ukazuju na to da je Japan prošle godine, prvi put od 1981. godine, zabeležio deficit u spoljnoj trgovini, u znatnoj meri zbog velikog uvoza energenata koji odmenjuju nuklearnu energiju, te da bi restrikcije i nestabilno snabdevanje tokom leta prouzrokovali ne samo teškoće stanovništvu u svakodnevnom životu, već i prisilile veliki broj japanskih firmi na izmeštanje proizvodnje u inostranstvo.
RTS
Početkom maja u Japanu je, zbog redovnog remonta, zatvoren poslednji od preko 40 nuklearnih reaktora, čime je ta zemlja prvi put ostala bez izvora nuklearne energije. Ipak, olakšanje i radost javnosti nisu dugo potrajali, jer je, usled gomilanja troškova za uvoz energenata i pretnje od letnjih restrikcija struje, već doneta odluka da se dva reaktora ponovo uključe.
U Japanu traje nova burna debata o upotrebi nuklearne energije. Samo nedelju dana pošto je na severnom ostrvu Hokaidu zaustavljen poslednji od 44 upotrebljiva nuklearna reaktora u državi, lokalne vlasti u mestu Oj na najvećem japanskom ostrvu Honšuu donele su odluku o tome da se ponovo puste u rad dva reaktora u tom gradu.
Nuklearna-elektrana-Oi.jpg
Uprava gradića Oj rešila se za taj nepopularni potez nakon višemesečnog uveravanja centralne vlade i stručnjaka da je postrojenje sa četiri reaktora uspešno prošlo nove bezbednosne testove koji uključuju simulacije velikih zemljotresa i cunamija.
Nuklearna centrala "Oj" nalazi se u prefekturi Fukuj, u zapadnom delu Japana, a energija koju proizvodi koristi se za napajanje regiona Kansai, čiji su najveći gradovi Osaka, Kjoto i Kobe.
Regionu Kansai, kao i drugim delovima Japana, prete veće restrikcije struje tokom leta, a japanske vlasti putem televizije već sada pozivaju tamošnje stanovništvo da dnevno ostvari uštedu struje od 15 posto.
Prošle godine, uz plansku štednju, reaktiviranje starih termoelektrana i rad dvadesetak nuklearnih reaktora, Japan je uspeo da prebrodi period povećanje potrošnje stuje tokom vrelog i sparnog leta. Ovog leta, međutim, preti ozbiljnija energetska kriza budući da nijedan od tih reaktora trenutno nije u upotrebi.
Pored poremećaja u snabdevanju strujom, Japan se i suočava sa problemom rastućih troškova za uvoz uglja i prirodnog gasa. Stručnjaci procenjuju da je ta država bila prisiljena da u drugoj polovini prošle godine odvoji oko 27 milijardi dolara za uvoz pomenutih energenata, te da nekorišćenje jednog reaktora znači godišnji trošak od oko milijardu dolara za uvoz.
Sam gradić Oj u velikoj meri je ekonomski zavisan od rada nuklearne centrale. Dok tamošnje vlasti svoju odluku o restartovanju reaktora pravdaju činjenicom da je veliki broj meštana zaposlen u centrali, japanski mediji ističu da je to mesto u fiskalnoj 2009. godini dobilo oko 25 miliona evra kroz razne subvencije u vezi sa radom nuklearke.
Od Fukušime do danas
Japan je, pre nailaska velikog cunamija, koji je marta prošle godine uništio nuklearne elektrane "Fukušima 1" i "Fukušima 2", imao 54 nuklearna reaktora i zadovoljavao oko trećinu svoji potreba za električnom energijom iz nuklearnih centrala. Postojali su i planovi da se taj udeo do 2030. godine poveća na pedeset odsto.
Posle katastrofe u Fukušimi, na zahtev tadašnjeg premijera Naoto Kana, zaustavljen je rad velike nuklearke "Hamaoka", čime je uslišena dugogodišnja molba stanovništva iz njene okoline koje je upozoravalo da je ta elektrana izgrađena na poroznom zemljištu u seizmički vrlo aktivnom području.
Time je broj upotrebljivih reaktora u Japanu pao ispod 40, a oni su potom, u proteklih godinu dana, jedan za drugim isključivani radi redovne inspekcije i održavanja.
Negativno javno mnjenje prisililo je lokalne vlasti širom Japana da se usprotive restartovanju remontovanih reaktora sve do ove nedelje kada se uprava gradića Oj složila da se u rad puste treći i četvrti reaktor centrale u njihovom mestu.
Debata o uključivanju reaktora
U javnim debatama kritičari ove odluke tvrde da bi Japan putem štednje i povećanim uvozom energenata ovog leta mogao da prebrodi energetsku krizu, te da je pritisak da se reaktori u mestu Oj ponovo puste u rad, zapravo, nastojanje japanske vlade da preokrene trend i klimu upotebe nuklearne energije pre nego što postane jasno da Japanu ni tokom leta nije potrebna nuklearna energija.
Najveći protivnici uključenja nuklearnih reaktora jesu lokalne vlasti i zajednice u područjima koje su dovoljno blizu nuklearkama da u slučaju nesreće pretrpe veliku ljudsku i ekonomsku štetu, ali nisu locirane uz same elektrane, pa nemaju od njih koristi u vidu zapošljavanja i subvencija vlade.
Pristalice ponovnog uključivanja nuklearnih reaktora, međutim, ukazuju na to da je Japan prošle godine, prvi put od 1981. godine, zabeležio deficit u spoljnoj trgovini, u znatnoj meri zbog velikog uvoza energenata koji odmenjuju nuklearnu energiju, te da bi restrikcije i nestabilno snabdevanje tokom leta prouzrokovali ne samo teškoće stanovništvu u svakodnevnom životu, već i prisilile veliki broj japanskih firmi na izmeštanje proizvodnje u inostranstvo.