LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.12.2009
- Poruka
- 29.042
Reprogramiranje dugovanja samo odlaže rešenje
Srpski privrednici ocenjuju da će mere Vlade za reprogramiranje dugova preduzeća samo odložiti rešenje problema i da bi umesto toga trebalo uraditi strukturne i poreske reforme
Da li je država naterala privredu u gubitke Foto D. Jevremović
Država ne bi trebalo uopšte da ulazi mnogo u problem privatnih firmi sem da uspostavi jasna pravila igre, da se rokovi plaćanja poštuju i da uz veću efikasnost trgovinskih sudova naplata bude efikasnija, kazao je agenciji Beta portparol Unije poslodavaca Srbije Dragoljub Rajić.
To podrazumeva, istakao je on, i da javni sektor i javna preduzeća smanje dugovanja prema privredi jer u ovom trenutku samo lokalna javna preduzeća u Srbiji duguju privredi 34,5 milijardi dinara. „Imate sada jednu besmislenu situaciju u kojoj država izmišlja kako da pomogne privredi, a ona je privredu praktično naterala u gubitke. Preduzeća su za obavljene poslove koji im nisu plaćeni unapred platila porez na dodatu vrednost (PDV), mnogi su podigli i kredite, odnosno kreditiraju javni sektor”, kazao je Rajić.
Kako je naveo, program reprogramiranja dugova preduzeća će pomoći ali će ta dugovanja opet morati da dođu na naplatu i samo se odlaže rešavanje problema, odnosno „presipa se iz šupljeg u prazno”.
Rajić je dodao da će mere pomoći nekim kompanijama, kao što je na primer „Trajal”, koje dobro posluju ali imaju nagomilane dugove iz prošlosti, da premoste probleme.
Sve mere imaće privremen karakter dokle god država ne bude jedan dobar deo javnih preduzeća privatizovala, istakao je, dodajući da se trenutno 45 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) Srbije stvara u firmama.
Rajić je kazao i da bi država kroz opsežnu poresku reformu morala da smanji opterećenje za preduzeća na lokalnom i republičkom nivou, jer je nedopustivo da, na primer, u Austriji malo preduzeće mesečno plaća 18 obaveza, a u Srbiji 42. „Umesto što stalno lečimo posledice, a ne lečimo uzrok, potrebno je da se pristupi korenitoj reformi i omogući preduzećima da se razvijaju i zapošljavaju ljude”, istakao je Rajić.
Potpredsednik Asocijacije malih i srednjih preduzeća Srbije Milan Knežević kazao je agenciji Beta da Vlada pokušava da odsustvo rešenja koje nosi sistem državne uprave zameni donošenjem dovitljivih mera za ono što bi trebalo da reše strukturne reforme. „To je isto kao kada biste menjali nameštaj u kabinama potonulog broda”, kazao je on i dodao da je najveći deo dugovanja vezan za poslovne odnose banaka i privrede i da ne vidi način na koji bi Vlada mogla da utiče na dalje refinansiranje i restrukturiranje privrede.
Knežević je ocenio da je privreda Srbije u katastrofalnoj situaciji jer je 80 odsto preduzeća u jednoj vrsti finansijskog problema.
Kako je rekao, 18.200 preduzeća ove godine trebalo bi da ode u stečaj, jer su u blokadi duže od dve godine, a 40.000 preduzeća je trenutno u nekoj vrsti kratkoročne ili dugoročne blokade manje od dve godine. „Kada biste hteli da sagledate sveukupnu finansijsku sliku srpske privrede dobili biste zaključke da se privreda Srbije ne može oporaviti jer ne postoji”, kazao je Knežević, koji je i vlasnik tekstilne kompanije Modus.
Prema njegovim rečima, poboljšanje likvidnosti privrede može da omogući samo povećana tražnja, kroz povećani standard građana, povećanje plata i broja zaposlenih. „Preporučujemo privredi da se ne zadužuje u vreme kada pada tražnja. Mi smo na to upozoravali pre tri godine, a sada imamo epilog da je Srbije ušla u jednu vrstu narkomanskih finansija, što znači da se više ne bira način kako da se dođe do nove tranše kredita, bez obzira na to kolika je cena”, ocenio je Knežević.
To će u jednom trenutku, dodao je, dovesti do kolapsa sistema, što Vlada Srbije uviđa i pokušava da reši na pogrešan način. „Rešenje nije moguće novom improvizacijom i dilom države i banaka, nego poboljšanjem uslova privređivanja poreskom reformom, smanjenjem crnog i sivog tržišta i stvaranjem ambijenta za dugoročni i stabilan opstanak privrede”, naglasio je Knežević.
On je naveo da je privreda Srbije dužna 10 milijardi evra u zemlji i više od 10 milijardi evra u inostranstvu, a za poslednje tri godine dala je 16,5 milijardi evra za otplatu kamata.
Knežević je kazao i da se kroz subvencionisane kredite za dve godine srpska privreda zadužila 2,5 miliona evra, više od 80 odsto preduzeća je izgubilo kreditni bonitet, a za 40.000 do 50.000 preduzeća ne postoji način za spas.
Politika
Srpski privrednici ocenjuju da će mere Vlade za reprogramiranje dugova preduzeća samo odložiti rešenje problema i da bi umesto toga trebalo uraditi strukturne i poreske reforme
Da li je država naterala privredu u gubitke Foto D. Jevremović
Država ne bi trebalo uopšte da ulazi mnogo u problem privatnih firmi sem da uspostavi jasna pravila igre, da se rokovi plaćanja poštuju i da uz veću efikasnost trgovinskih sudova naplata bude efikasnija, kazao je agenciji Beta portparol Unije poslodavaca Srbije Dragoljub Rajić.
To podrazumeva, istakao je on, i da javni sektor i javna preduzeća smanje dugovanja prema privredi jer u ovom trenutku samo lokalna javna preduzeća u Srbiji duguju privredi 34,5 milijardi dinara. „Imate sada jednu besmislenu situaciju u kojoj država izmišlja kako da pomogne privredi, a ona je privredu praktično naterala u gubitke. Preduzeća su za obavljene poslove koji im nisu plaćeni unapred platila porez na dodatu vrednost (PDV), mnogi su podigli i kredite, odnosno kreditiraju javni sektor”, kazao je Rajić.
Kako je naveo, program reprogramiranja dugova preduzeća će pomoći ali će ta dugovanja opet morati da dođu na naplatu i samo se odlaže rešavanje problema, odnosno „presipa se iz šupljeg u prazno”.
Rajić je dodao da će mere pomoći nekim kompanijama, kao što je na primer „Trajal”, koje dobro posluju ali imaju nagomilane dugove iz prošlosti, da premoste probleme.
Sve mere imaće privremen karakter dokle god država ne bude jedan dobar deo javnih preduzeća privatizovala, istakao je, dodajući da se trenutno 45 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) Srbije stvara u firmama.
Rajić je kazao i da bi država kroz opsežnu poresku reformu morala da smanji opterećenje za preduzeća na lokalnom i republičkom nivou, jer je nedopustivo da, na primer, u Austriji malo preduzeće mesečno plaća 18 obaveza, a u Srbiji 42. „Umesto što stalno lečimo posledice, a ne lečimo uzrok, potrebno je da se pristupi korenitoj reformi i omogući preduzećima da se razvijaju i zapošljavaju ljude”, istakao je Rajić.
Potpredsednik Asocijacije malih i srednjih preduzeća Srbije Milan Knežević kazao je agenciji Beta da Vlada pokušava da odsustvo rešenja koje nosi sistem državne uprave zameni donošenjem dovitljivih mera za ono što bi trebalo da reše strukturne reforme. „To je isto kao kada biste menjali nameštaj u kabinama potonulog broda”, kazao je on i dodao da je najveći deo dugovanja vezan za poslovne odnose banaka i privrede i da ne vidi način na koji bi Vlada mogla da utiče na dalje refinansiranje i restrukturiranje privrede.
Knežević je ocenio da je privreda Srbije u katastrofalnoj situaciji jer je 80 odsto preduzeća u jednoj vrsti finansijskog problema.
Kako je rekao, 18.200 preduzeća ove godine trebalo bi da ode u stečaj, jer su u blokadi duže od dve godine, a 40.000 preduzeća je trenutno u nekoj vrsti kratkoročne ili dugoročne blokade manje od dve godine. „Kada biste hteli da sagledate sveukupnu finansijsku sliku srpske privrede dobili biste zaključke da se privreda Srbije ne može oporaviti jer ne postoji”, kazao je Knežević, koji je i vlasnik tekstilne kompanije Modus.
Prema njegovim rečima, poboljšanje likvidnosti privrede može da omogući samo povećana tražnja, kroz povećani standard građana, povećanje plata i broja zaposlenih. „Preporučujemo privredi da se ne zadužuje u vreme kada pada tražnja. Mi smo na to upozoravali pre tri godine, a sada imamo epilog da je Srbije ušla u jednu vrstu narkomanskih finansija, što znači da se više ne bira način kako da se dođe do nove tranše kredita, bez obzira na to kolika je cena”, ocenio je Knežević.
To će u jednom trenutku, dodao je, dovesti do kolapsa sistema, što Vlada Srbije uviđa i pokušava da reši na pogrešan način. „Rešenje nije moguće novom improvizacijom i dilom države i banaka, nego poboljšanjem uslova privređivanja poreskom reformom, smanjenjem crnog i sivog tržišta i stvaranjem ambijenta za dugoročni i stabilan opstanak privrede”, naglasio je Knežević.
On je naveo da je privreda Srbije dužna 10 milijardi evra u zemlji i više od 10 milijardi evra u inostranstvu, a za poslednje tri godine dala je 16,5 milijardi evra za otplatu kamata.
Knežević je kazao i da se kroz subvencionisane kredite za dve godine srpska privreda zadužila 2,5 miliona evra, više od 80 odsto preduzeća je izgubilo kreditni bonitet, a za 40.000 do 50.000 preduzeća ne postoji način za spas.
Politika