LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.12.2009
- Poruka
- 29.042
Religije koje bi danas trebalo da postoje
Kako bi izgledale religije koje bi nastale u modernom vremenu? U zavisnosti od toga šta je danas aktuelno po svetskim trendovima, izlgeda da su neke možda i veoma blizu. Evo nekih izdvojenih mogućnosti.
The Church of Apple (Crkva kompanje Epl)
Članovi ove crkve ili Korisnici (Users) su, moglo bi se reći, osobe sa opsesivnim Apple poremećajem koji se zalažu za sve što je Stiv Džobs napravio. To bi bilo to. Ovi ljudi veruju u sebe i svoje i sebi sličnima – imaju oko 20 i nešto godina, vrlo su zaljubljeni u tehnologiju (naveli smo koju), kunu se u pomenutu kompaniju i veruju da je sve njeno bolje od konkurencije a još imati Apple proizvod znači i biti na višoj socijalnoj lestvici.
Njihovo božanstvo nije bog. Oni primaju naređenja od Stiva Džobsa, osnivača kompanije koji se nikada nije izjasnio da je bolji od drugih ili da nije čovek. Dakle, veruju u čoveka. Oni su jedini koji će uz pomoć lepih inovativnih sprava dostići stanje pod nazivom „Macvana“, stanje transedentalne povezanosti sa svojom napravicom tako da naprava više neće primati naređenja već će se Korisnici pretvoriti u nju.
Oblici njihove prakse su celodnevna komunikacija sa svetom napravom, traženje posla koji će im biti plaćen tako što će im obaveza biti da ceo dan provedu sa njom.
Verski praznik je dan izlaska proizvoda na tržište.
The United House Of Jon Stewart (Ujedinena crkva Džona Stjuarta)
Pratioci su politički pozicionirani levo i veruju da su američki politički sistem i mediji korumpirani, da je televizijski voditelj Džon Stewart odličan i da treba da se kandiduje za predsednika.
U samoj Kući postoji nejasnoća ko je, zapravo, na čelu. Svi se slažu da je Džon ubedljivo na vrhu, ali postoje i skeptici koji smatraju da je i njegov kolega Stiven Kolber negde blizu. Džon nije bog pa ga ni ne gledaju tako, ali se slažu da postoji samo jedan poglavar crkve i to je baš on.
Aktivnosti su pisanje pisama direktno vrhu, analiziranje kanala kao što su Si-En-En i Foks Njuz, slanje pisama urednicima, glasanje i blogovanje. Sve je vrlo intenzivno.
Verski praznici su svi oni koje Džon može okrenuti na šalu. Pa i 11. septembar i dan izbora.
The Church of Latter Day Hipster-Haters (Crkva onih koji mrze hipstere)
Pratioci su večito na internetu i smatraju da je svaki pokušaj da se po bilo čemu izdvojite, odnosno uvučete u zajednicu besmislen, degutantan i loš sam po sebi, da niko ne treba da prati modu već da se oblači u boje vremenskih prilika, elitizam je loš, sajt Tumblr.com je loš, slušanje manje poznatih muzičkih grupa je loše, ako imate više od 20 godina mora biti da ste loši.
Bog je zamišljen kao debeli umoran čovek u uskim pantalonama koji sedi ispred svog laptopa danonoćno i veoma je apatičan. On ne voli ljude ni izlaske.
Sve aktivnosti koje su hipsterske su loše, preskače se sve što je hipstersko, gradovi se napuštaju, škole napuštaju i sve zbog jednog hipstera. Svi ti koji ih ne vole i jesu hipsteri.
Verski praznici su dani kada izlazi dugo najavljivani blokbaster ili poslednja epizoda telenovele.
The Religion of New York City (Religija Njujorka)
Pristalice su previše ponosne osobe koje žive u Njujorku, obožavaju to što im je sve dostupno i što lako stižu na mesta gde se sreću i eventualno upoznaju sve gradske/svetske face.
Ono u šta se kunu pristalice ove religije su najčešće njihove fotografije ispred znamenitosti Jabuke, sa poznatim facama ili sa manje poznatim facama jer njima je sve dostupno, je li. Oni, zapravo, obožavaju sami sebe
Njihove aktivnosti su usko vezane za onlajn društvo. Neprestano tvituju i postavljaju statuse ne bi li nam svima dali do znanja gde su, šta jedu, sa kim jedu, šta su obukli i tako dalje. Njujork se tu postavlja u drugi plan, a borba oko toga koje veće božanstvo – oni ili grad, i dalje traje. Oni izlaze svakog petka i subote.
Verski praznici su Bruklinski muzički festival, sve žurke koje organizuju magazini „Vice“ i „Elle“ ili neki drugi kulturni velikani.
The Internet’s Angry Hordes (Pobesnele mase Interneta)
Vrlo su strogi kad je reč o internet gramatici, vole političku korektnost i staju uvek na njenu stranu, ne podnose greške u kucanju, niko ne treba da bude plaćen za tekst u kome postoje greške, niko ne treba da se izjašnjava o filozofiji ili da daje svoje stavove jer se to smatra „pametovanjem“, sav internet sadržaj se vrlo detaljno analizira i jure se urednici koji su objavili politički nekorektne tekstove...
Aktivnosti im se svode na francuski tost, svi ga vole. Ništa se ne zna o božanstvima, a o hrani samo ovo.
Sve čitaju i analiziraju, širenje stava odnoso ubeđivanja da ako njima nešto ne valja – nikome ne valja, komentarisanje i raspravljanje na sajtu Jutjub, potcenjivanje.
Verski praznici su dani bolesti, državni praznici.
B92
Kako bi izgledale religije koje bi nastale u modernom vremenu? U zavisnosti od toga šta je danas aktuelno po svetskim trendovima, izlgeda da su neke možda i veoma blizu. Evo nekih izdvojenih mogućnosti.
Članovi ove crkve ili Korisnici (Users) su, moglo bi se reći, osobe sa opsesivnim Apple poremećajem koji se zalažu za sve što je Stiv Džobs napravio. To bi bilo to. Ovi ljudi veruju u sebe i svoje i sebi sličnima – imaju oko 20 i nešto godina, vrlo su zaljubljeni u tehnologiju (naveli smo koju), kunu se u pomenutu kompaniju i veruju da je sve njeno bolje od konkurencije a još imati Apple proizvod znači i biti na višoj socijalnoj lestvici.
Njihovo božanstvo nije bog. Oni primaju naređenja od Stiva Džobsa, osnivača kompanije koji se nikada nije izjasnio da je bolji od drugih ili da nije čovek. Dakle, veruju u čoveka. Oni su jedini koji će uz pomoć lepih inovativnih sprava dostići stanje pod nazivom „Macvana“, stanje transedentalne povezanosti sa svojom napravicom tako da naprava više neće primati naređenja već će se Korisnici pretvoriti u nju.
Oblici njihove prakse su celodnevna komunikacija sa svetom napravom, traženje posla koji će im biti plaćen tako što će im obaveza biti da ceo dan provedu sa njom.
Verski praznik je dan izlaska proizvoda na tržište.
The United House Of Jon Stewart (Ujedinena crkva Džona Stjuarta)
Pratioci su politički pozicionirani levo i veruju da su američki politički sistem i mediji korumpirani, da je televizijski voditelj Džon Stewart odličan i da treba da se kandiduje za predsednika.
U samoj Kući postoji nejasnoća ko je, zapravo, na čelu. Svi se slažu da je Džon ubedljivo na vrhu, ali postoje i skeptici koji smatraju da je i njegov kolega Stiven Kolber negde blizu. Džon nije bog pa ga ni ne gledaju tako, ali se slažu da postoji samo jedan poglavar crkve i to je baš on.
Aktivnosti su pisanje pisama direktno vrhu, analiziranje kanala kao što su Si-En-En i Foks Njuz, slanje pisama urednicima, glasanje i blogovanje. Sve je vrlo intenzivno.
Verski praznici su svi oni koje Džon može okrenuti na šalu. Pa i 11. septembar i dan izbora.
The Church of Latter Day Hipster-Haters (Crkva onih koji mrze hipstere)
Pratioci su večito na internetu i smatraju da je svaki pokušaj da se po bilo čemu izdvojite, odnosno uvučete u zajednicu besmislen, degutantan i loš sam po sebi, da niko ne treba da prati modu već da se oblači u boje vremenskih prilika, elitizam je loš, sajt Tumblr.com je loš, slušanje manje poznatih muzičkih grupa je loše, ako imate više od 20 godina mora biti da ste loši.
Bog je zamišljen kao debeli umoran čovek u uskim pantalonama koji sedi ispred svog laptopa danonoćno i veoma je apatičan. On ne voli ljude ni izlaske.
Sve aktivnosti koje su hipsterske su loše, preskače se sve što je hipstersko, gradovi se napuštaju, škole napuštaju i sve zbog jednog hipstera. Svi ti koji ih ne vole i jesu hipsteri.
Verski praznici su dani kada izlazi dugo najavljivani blokbaster ili poslednja epizoda telenovele.
The Religion of New York City (Religija Njujorka)
Pristalice su previše ponosne osobe koje žive u Njujorku, obožavaju to što im je sve dostupno i što lako stižu na mesta gde se sreću i eventualno upoznaju sve gradske/svetske face.
Ono u šta se kunu pristalice ove religije su najčešće njihove fotografije ispred znamenitosti Jabuke, sa poznatim facama ili sa manje poznatim facama jer njima je sve dostupno, je li. Oni, zapravo, obožavaju sami sebe
Njihove aktivnosti su usko vezane za onlajn društvo. Neprestano tvituju i postavljaju statuse ne bi li nam svima dali do znanja gde su, šta jedu, sa kim jedu, šta su obukli i tako dalje. Njujork se tu postavlja u drugi plan, a borba oko toga koje veće božanstvo – oni ili grad, i dalje traje. Oni izlaze svakog petka i subote.
Verski praznici su Bruklinski muzički festival, sve žurke koje organizuju magazini „Vice“ i „Elle“ ili neki drugi kulturni velikani.
The Internet’s Angry Hordes (Pobesnele mase Interneta)
Vrlo su strogi kad je reč o internet gramatici, vole političku korektnost i staju uvek na njenu stranu, ne podnose greške u kucanju, niko ne treba da bude plaćen za tekst u kome postoje greške, niko ne treba da se izjašnjava o filozofiji ili da daje svoje stavove jer se to smatra „pametovanjem“, sav internet sadržaj se vrlo detaljno analizira i jure se urednici koji su objavili politički nekorektne tekstove...
Aktivnosti im se svode na francuski tost, svi ga vole. Ništa se ne zna o božanstvima, a o hrani samo ovo.
Sve čitaju i analiziraju, širenje stava odnoso ubeđivanja da ako njima nešto ne valja – nikome ne valja, komentarisanje i raspravljanje na sajtu Jutjub, potcenjivanje.
Verski praznici su dani bolesti, državni praznici.
B92