LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.12.2009
- Poruka
- 29.042
[h=1]Rektor:Za uslov da ostane 48 bodova
[/h] Izvor: Beta
Beograd -- Rektor Univerziteta u Beogradu Vladimir Bumbaširević izjavio je da bi uslov za upis naredne godine studija o trošku države trebalo da ostane 48 bodova.
(Foto: Tanjug, arhiva)Novi rektor će zvanično na dužnost stupiti 1. oktobra, a prvi problem s kojim će se u tom trenutku suočiti biće upis studenata u narednu akademsku godinu.
U intervjuu agenciji Beta Bumabaširević je istakao da još nije izvršena kompletna procena obima studijskih programa i opterećenosti studenata, pa zbog toga ne treba povećavati upisni prag za narednu akademsku godinu.
"Još nije izvršena kompletna reevaluacija studijskih programa i taj proces je u toku i on je u saradnji studentima. Zbog toga je neophodno da uslov za budžetsko studiranje ostane najmanje 48 bodova", kazao je Bumbaširević.
Zahtev studenata da se upisni prag ne povećava podržao je i ministar prosvete Žarko Obradović. Da bi zahtev bio i realizovan, potrebno je da se promene odredbe Yakona o visokom obrazovanju, prema kojima bi uslov za budžetsko studiranje trebalo da bude maksimalnih 60 bodova.
Novi rektor ima razumevanja za zahteve fakulteta koji najavljuju povećanje školarina i podseća da najveći broj fakulteta nije povećao školarine, pa cena studiranja na Medicinskom fakultetu nije menjana od 2004. godine.
Povećanje školarina najavili su Geografski, Pravni, Elektrotehnički, Fakultet političkih nauka, Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja, kao i Šumarski fakultet. Novoizabrani rektor podsetio je da je Pravni fakultet prošle godine smanjio školarine.
"Treba razumeti fakultete koji su povećali školarine, jer oni očigledno nemaju dovoljno sredstava. Sa druge strane, školarine na svim fakultetima su manje nego što država plaća po budžetskom studentu. Fakulteti se trude da pruže priliku studentima", kazao je Bumbaširević.
On se zalaže i za promenu načina finansiranja fakulteta.
"U okviru tog novog načina finansiranja treba uzeti u obzir socijalnu dimenziju studiranja. Treba studentima omogućiti dobijanje povoljnih kredita", kazao je Bumbaširević.
Novi rektor poručuje da, kako bi bolonjski proces u Srbiji bio efikasniji, treba sagledati i analizirati studijske programe, kao i uslove studiranja.
Ipak, on smatra i da je bolonjski proces, bez obzira na mnogobrojne kritike, doneo i pomak nabolje, pre svega kada je reč o efikasnosti studiranja i prolaznosti akademaca.
"Medicinski fakultet je sa novim reformisanim programom krenuo 2004. godine. Tada je bio bio mali procenat studenata sa položenim svim ispitima iz prethodne godine, svega tri do pet odsto studenata. Sada je taj procenat oko 80 odsto", kazao je Bumbaširević, koji je i dekan Medicinskog fakulteta.
On je naveo i da je efikasnost studiranja znatno poboljšana i na drugim fakultetima, poput arhitekture i farmacije.
"Analiza efikasnosti studiranja je neophodna i nismo zadovoljni sadašnjom efikasnošću. Očigledno je da veliki broj studenata ne može da osvoji svih 60 bodova", kazao je Bumbaširević.
Komentarišući finansijske probleme, zbog kojih su pojedini fakulteti ostajali i bez grejanja, novi rektor ističe da je teško poverovati u to da država, s obzirom na ekonomsku situaciju, može da podmiri sva dugovanja fakultetima.
"Ipak, nadam se da da će država iznaći načina da ne bude problema s agrejanjem i slično. Ovo je značajno i za strateške ciljeve koje smo zacrtali, a to je da se poveća broj visokoobrazovanih ljudi u Srbiji", kazao je on.
Bumbaširević se nada i novim, alternativnim načinima za dodatno finansiranje univerziteta.
"Pre svega boljim pozicioniranjem u međunarodnim okvirima, privlačenjem stranih studenata, pružanjem atraktivnih interdisciplinarnih studijskih programa, ali i unapređenjem naučno-istraživačkog rada", naveo je Bumbaširević.
Novom rektoru ne smeta konkurencija privatnih univerziteta i smatra da je to pozitivna stvar, jer to može unaprediti kvalitet.
Kao glavne zadatke za vreme njegovog trogodišnjeg mandata vidi adekvatno pozicioniranje Beogradskog univerziteta u međunarodnim okvirima, pre svega u evropskom prostoru visokog obrazovanja.
Potrebno je raditi na unpređenju naučno-istraživačkog rada, unaprediti međunarodnu saradnju, omogućiti stabilno finansirtanje i raditi na boljoj funkcionalnoj organizaciji univerziteta.
[/h] Izvor: Beta
Beograd -- Rektor Univerziteta u Beogradu Vladimir Bumbaširević izjavio je da bi uslov za upis naredne godine studija o trošku države trebalo da ostane 48 bodova.
(Foto: Tanjug, arhiva)
U intervjuu agenciji Beta Bumabaširević je istakao da još nije izvršena kompletna procena obima studijskih programa i opterećenosti studenata, pa zbog toga ne treba povećavati upisni prag za narednu akademsku godinu.
"Još nije izvršena kompletna reevaluacija studijskih programa i taj proces je u toku i on je u saradnji studentima. Zbog toga je neophodno da uslov za budžetsko studiranje ostane najmanje 48 bodova", kazao je Bumbaširević.
Zahtev studenata da se upisni prag ne povećava podržao je i ministar prosvete Žarko Obradović. Da bi zahtev bio i realizovan, potrebno je da se promene odredbe Yakona o visokom obrazovanju, prema kojima bi uslov za budžetsko studiranje trebalo da bude maksimalnih 60 bodova.
Novi rektor ima razumevanja za zahteve fakulteta koji najavljuju povećanje školarina i podseća da najveći broj fakulteta nije povećao školarine, pa cena studiranja na Medicinskom fakultetu nije menjana od 2004. godine.
Povećanje školarina najavili su Geografski, Pravni, Elektrotehnički, Fakultet političkih nauka, Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja, kao i Šumarski fakultet. Novoizabrani rektor podsetio je da je Pravni fakultet prošle godine smanjio školarine.
"Treba razumeti fakultete koji su povećali školarine, jer oni očigledno nemaju dovoljno sredstava. Sa druge strane, školarine na svim fakultetima su manje nego što država plaća po budžetskom studentu. Fakulteti se trude da pruže priliku studentima", kazao je Bumbaširević.
On se zalaže i za promenu načina finansiranja fakulteta.
"U okviru tog novog načina finansiranja treba uzeti u obzir socijalnu dimenziju studiranja. Treba studentima omogućiti dobijanje povoljnih kredita", kazao je Bumbaširević.
Novi rektor poručuje da, kako bi bolonjski proces u Srbiji bio efikasniji, treba sagledati i analizirati studijske programe, kao i uslove studiranja.
Ipak, on smatra i da je bolonjski proces, bez obzira na mnogobrojne kritike, doneo i pomak nabolje, pre svega kada je reč o efikasnosti studiranja i prolaznosti akademaca.
"Medicinski fakultet je sa novim reformisanim programom krenuo 2004. godine. Tada je bio bio mali procenat studenata sa položenim svim ispitima iz prethodne godine, svega tri do pet odsto studenata. Sada je taj procenat oko 80 odsto", kazao je Bumbaširević, koji je i dekan Medicinskog fakulteta.
On je naveo i da je efikasnost studiranja znatno poboljšana i na drugim fakultetima, poput arhitekture i farmacije.
"Analiza efikasnosti studiranja je neophodna i nismo zadovoljni sadašnjom efikasnošću. Očigledno je da veliki broj studenata ne može da osvoji svih 60 bodova", kazao je Bumbaširević.
Komentarišući finansijske probleme, zbog kojih su pojedini fakulteti ostajali i bez grejanja, novi rektor ističe da je teško poverovati u to da država, s obzirom na ekonomsku situaciju, može da podmiri sva dugovanja fakultetima.
"Ipak, nadam se da da će država iznaći načina da ne bude problema s agrejanjem i slično. Ovo je značajno i za strateške ciljeve koje smo zacrtali, a to je da se poveća broj visokoobrazovanih ljudi u Srbiji", kazao je on.
Bumbaširević se nada i novim, alternativnim načinima za dodatno finansiranje univerziteta.
"Pre svega boljim pozicioniranjem u međunarodnim okvirima, privlačenjem stranih studenata, pružanjem atraktivnih interdisciplinarnih studijskih programa, ali i unapređenjem naučno-istraživačkog rada", naveo je Bumbaširević.
Novom rektoru ne smeta konkurencija privatnih univerziteta i smatra da je to pozitivna stvar, jer to može unaprediti kvalitet.
Kao glavne zadatke za vreme njegovog trogodišnjeg mandata vidi adekvatno pozicioniranje Beogradskog univerziteta u međunarodnim okvirima, pre svega u evropskom prostoru visokog obrazovanja.
Potrebno je raditi na unpređenju naučno-istraživačkog rada, unaprediti međunarodnu saradnju, omogućiti stabilno finansirtanje i raditi na boljoj funkcionalnoj organizaciji univerziteta.