LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.12.2009
- Poruka
- 29.042
Realno je da će nam biti još gore
Beograd -- Iako se prognoze veoma razlikuju, zajednički zaključak je da će u Srbiji standard ljudi ostati loš zbog uticaja krize koja će se nastaviti i u novoj godini.
IZVOR: PRESS
Beograd -- Iako se prognoze veoma razlikuju, zajednički zaključak je da će u Srbiji standard ljudi ostati loš zbog uticaja krize koja će se nastaviti i u novoj godini.
Šta će biti sa našim ekonomskim standardom, zaposlenošću i platama u 2012. godini pitanja su koja opsedaju svakog običnog čoveka u Srbiji, ali i stručnjake iz ove oblasti, koji u vezi sa tim nemaju jedinstveno mišljenje.Razgovarali smo sa nekoliko eminentnih domaćih analitičara i njihova predviđanja se mogu svrstati u tri grupe, dakle u tri moguća scenarija za 2012. godinu.
Naravno, prognoze se kreću od vrlo pesimističnih („crni" scenario), preko umerenih i verovatno najrealnijih („sivi" scenario) do onih optimističnih („beli"). Iako se prognoze veoma razlikuju, zajednički zaključak je da će u Srbiji standard ljudi ostati loš zbog uticaja krize koja će se nastaviti i u nastupajućoj godini.
Može da bude, ne mora da znači
Ali da krenemo od onih najvedrijih predviđanja.
Najveći optimista u našoj anketi je profesor Ekonomskog fakulteta Ljubodrag Savić, koji navodi da će Srbija u nekom najboljem slučaju, za koji on smatra da postoje šanse da se desi, sledeće godine imatimanje nezaposlenih, blagi rast plata i penzija i umereno povećanje životnog standarda. Privredni rast bi, kaže Savić, u toj varijanti bio veći od dva odsto.
„Trebalo bi da imamo umereno smanjenje broja nezaposlenih, blago povećanje plata u javnom sektoru i penzija i bolji standard koji je ostvariv uz rast BDP-a od dva i više odsto. Takođe, očekujem smanjenje inflacije i jačanje dinara, a imaćemo i rast uvoza, izvoza i stranih investicija”, navodi profesor Savić.
Urednik sajta „Makroekonomija" Miroslav Zdravković kaže da će seu najboljem slučaju ekonomski okviri kretati oko budžetskih projekcija za sledeću godinu.
“„Beli" scenario je u skladu sa sadašnjim pretpostavkama na kojima se usvaja budžet, a pretpostavlja se da će doći do neznatnog rasta BDP-a, da će plate i zaposlenost ostati na sadašnjem nivou, da će kupovna moć stagnirati, a rast izvoza biti veći od rasta uvoza”, objašnjava Zdravković.
On dodaje i da možemo očekivati povećanje investicija.
Ipak, postoji i vrlo velika mogućnost da se stvari u 2012. dodatno pogoršaju.
Tako saradnik Ekonomskog instituta Ivan Nikolić smatra da se zbog izbora ništa neće promeniti i da je to čak u ekonomskom smislu izgubljena godina. On, međutim, kaže da bismo pozitivne pomake mogli očekivati u slučaju da dođe do prevremenih izbora.
“Ako izbori budu ranije, to bi značilo da će i nova vlada biti ranije formirana, pa je i moguć preokret u razvoju, za koji bi u tom slučaju bilo vremena”, objašnjava Nikolić.
Ekonomski analitičari slažu se i da bi pozitivan događaj u 2012. bio da Srbija konačno u martu dobije status kandidata za članstvo u EU.
Spoljni šokovi
Nažalost, skoro svim sagovornicima bilo je mnogo lakše da komentarišu najgori mogući scenario koji u 2012. godini može da zadesi Srbiju. Svi ekonomski pokazatelji bi, u tom slučaju, bili negativni, a prognoze se razlikuju samo u veličini tih negativnih kretanja.
Prema „crnom" scenariju ekonomiste Miroslava Zdravkovića treba očekivati pad BDP-a, a spoljni šokovi koji dolaze iz Italije biće pojačani padom tražnje iz Nemačke i Austrije, što će smanjiti ukupnu vrednost izvoza.
“Pad uvoza će biti znatno oštriji, kao i pad plata i broja zaposlenih.Tako će broj penzionera premašiti broj zaposlenih, dok će broj nezaposlenih eskalirati. Priliv investicija bio bi simboličan, dok bi rast javnog duga dostigao vrednost deficita budžeta planiranog u ovoj godini”, naglašava Zdravković.
Profesor Ljubodrag Savić kaže da bi po najcrnjoj prognozi pad privredne aktivnosti išao čak do pet odsto, što bi dovelo do značajnog rasta nezaposlenosti.
“Imali bismo realan pad plata i penzija, dvocifrenu inflaciju, rapidan pad kupovne moći i standarda građana i povećanje broja siromašnih za nekoliko stotina hiljada ljudi, smanjenje izvoza i uvoza, minimalne investicije, dužničku krizu i značajniji pad vrednosti dinara”, ističe Savić.
Ekonomisti u najvećem broju smatraju da će sledeća godina biti veoma teška, ali ipak veruju da će se pad privredne aktivnosti zaustaviti ili makar neutralisati proizvodnjom „Fijata". Oni ističu i da bismo mogli da budemo zadovoljni ako plate i kupovna moć građana neznatno opadnu, izvoz blago poraste, a uvoz ostane na ovogodišnjem nivou.
Realan pad plata i penzija
Profesor Savić navodi da ćemo po realnom scenariju imati minimalnu pozitivnu stopu privrednog rasta i usporavanje stope nezaposlenosti. “Očekuje nas realan pad plata i penzija, dvocifrena inflacija, ozbiljnije smanjenje kupovne moći i standarda građana, umeren rast izvoza i uvoza, skroman iznos investicija, rast zaduživanja, izražene oscilacije kursa dinara...”, priča Savić i dodaje da ćemo u martu verovatno dobiti uslovnu kandidaturu za EU.
Labus: Deficiti probijaju
Bivši potpredsednik Vlade Srbije Miroljub Labus naglašava da je najrealnije da će BDP nominalno rasti, a javni dug preći granicu od 45 odsto. “Lako je moguće da fiskalni i platnobilansni deficiti probiju ciljane granice, a da inflacija ponovo postane problem. Prognoza kretanja za 2012. data je pod pretpostavkama da će NBS nastaviti politiku obaranja inflacije, vlada kontrolisati javnu potrošnju, a da će kreditna aktivnost i priliv stranog kapitala biti ograničeni”, ističe Labus i dodaje da se zbog visoke neizvesnosti svaka prognoza revidira posle tri meseca.
Naravno, prognoze se kreću od vrlo pesimističnih („crni" scenario), preko umerenih i verovatno najrealnijih („sivi" scenario) do onih optimističnih („beli"). Iako se prognoze veoma razlikuju, zajednički zaključak je da će u Srbiji standard ljudi ostati loš zbog uticaja krize koja će se nastaviti i u nastupajućoj godini.
Može da bude, ne mora da znači
Ali da krenemo od onih najvedrijih predviđanja.
Najveći optimista u našoj anketi je profesor Ekonomskog fakulteta Ljubodrag Savić, koji navodi da će Srbija u nekom najboljem slučaju, za koji on smatra da postoje šanse da se desi, sledeće godine imatimanje nezaposlenih, blagi rast plata i penzija i umereno povećanje životnog standarda. Privredni rast bi, kaže Savić, u toj varijanti bio veći od dva odsto.
„Trebalo bi da imamo umereno smanjenje broja nezaposlenih, blago povećanje plata u javnom sektoru i penzija i bolji standard koji je ostvariv uz rast BDP-a od dva i više odsto. Takođe, očekujem smanjenje inflacije i jačanje dinara, a imaćemo i rast uvoza, izvoza i stranih investicija”, navodi profesor Savić.
Urednik sajta „Makroekonomija" Miroslav Zdravković kaže da će seu najboljem slučaju ekonomski okviri kretati oko budžetskih projekcija za sledeću godinu.
“„Beli" scenario je u skladu sa sadašnjim pretpostavkama na kojima se usvaja budžet, a pretpostavlja se da će doći do neznatnog rasta BDP-a, da će plate i zaposlenost ostati na sadašnjem nivou, da će kupovna moć stagnirati, a rast izvoza biti veći od rasta uvoza”, objašnjava Zdravković.
On dodaje i da možemo očekivati povećanje investicija.
Ipak, postoji i vrlo velika mogućnost da se stvari u 2012. dodatno pogoršaju.
Tako saradnik Ekonomskog instituta Ivan Nikolić smatra da se zbog izbora ništa neće promeniti i da je to čak u ekonomskom smislu izgubljena godina. On, međutim, kaže da bismo pozitivne pomake mogli očekivati u slučaju da dođe do prevremenih izbora.
Ekonomski analitičari slažu se i da bi pozitivan događaj u 2012. bio da Srbija konačno u martu dobije status kandidata za članstvo u EU.
Spoljni šokovi
Nažalost, skoro svim sagovornicima bilo je mnogo lakše da komentarišu najgori mogući scenario koji u 2012. godini može da zadesi Srbiju. Svi ekonomski pokazatelji bi, u tom slučaju, bili negativni, a prognoze se razlikuju samo u veličini tih negativnih kretanja.
Prema „crnom" scenariju ekonomiste Miroslava Zdravkovića treba očekivati pad BDP-a, a spoljni šokovi koji dolaze iz Italije biće pojačani padom tražnje iz Nemačke i Austrije, što će smanjiti ukupnu vrednost izvoza.
“Pad uvoza će biti znatno oštriji, kao i pad plata i broja zaposlenih.Tako će broj penzionera premašiti broj zaposlenih, dok će broj nezaposlenih eskalirati. Priliv investicija bio bi simboličan, dok bi rast javnog duga dostigao vrednost deficita budžeta planiranog u ovoj godini”, naglašava Zdravković.
Profesor Ljubodrag Savić kaže da bi po najcrnjoj prognozi pad privredne aktivnosti išao čak do pet odsto, što bi dovelo do značajnog rasta nezaposlenosti.
“Imali bismo realan pad plata i penzija, dvocifrenu inflaciju, rapidan pad kupovne moći i standarda građana i povećanje broja siromašnih za nekoliko stotina hiljada ljudi, smanjenje izvoza i uvoza, minimalne investicije, dužničku krizu i značajniji pad vrednosti dinara”, ističe Savić.
Ekonomisti u najvećem broju smatraju da će sledeća godina biti veoma teška, ali ipak veruju da će se pad privredne aktivnosti zaustaviti ili makar neutralisati proizvodnjom „Fijata". Oni ističu i da bismo mogli da budemo zadovoljni ako plate i kupovna moć građana neznatno opadnu, izvoz blago poraste, a uvoz ostane na ovogodišnjem nivou.
Realan pad plata i penzija
Profesor Savić navodi da ćemo po realnom scenariju imati minimalnu pozitivnu stopu privrednog rasta i usporavanje stope nezaposlenosti. “Očekuje nas realan pad plata i penzija, dvocifrena inflacija, ozbiljnije smanjenje kupovne moći i standarda građana, umeren rast izvoza i uvoza, skroman iznos investicija, rast zaduživanja, izražene oscilacije kursa dinara...”, priča Savić i dodaje da ćemo u martu verovatno dobiti uslovnu kandidaturu za EU.
Labus: Deficiti probijaju
Bivši potpredsednik Vlade Srbije Miroljub Labus naglašava da je najrealnije da će BDP nominalno rasti, a javni dug preći granicu od 45 odsto. “Lako je moguće da fiskalni i platnobilansni deficiti probiju ciljane granice, a da inflacija ponovo postane problem. Prognoza kretanja za 2012. data je pod pretpostavkama da će NBS nastaviti politiku obaranja inflacije, vlada kontrolisati javnu potrošnju, a da će kreditna aktivnost i priliv stranog kapitala biti ograničeni”, ističe Labus i dodaje da se zbog visoke neizvesnosti svaka prognoza revidira posle tri meseca.