Realna denacionalizacija neće skoro
5. decembar 2010. | 10:57 | Izvor: Beta
Slobodan Ilić (FoNet)
Beograd -- I ako zakon o denacionalizaciji bude usvojen prve polovine 2011, na njegovu primenu čekaćemo više od godinu dana kaže iz Ministarstva finansija Slobodan Ilić.
Državni sekretar Ilić kaže da će njegova primena početi tek kad se utvrdi vrednost imovine koju potražuju vlasnici oduzete imovine i njihovi naslednici.
"Može se očekivati da se predlog zakona o denacionalizaciji nađe u Skupštini u prvoj polovini 2011, ali biće neophodno utvrditi status imovine koja se potražuje i njenu vrednost", kaže Ilić.
"Da bi se prikupili i dostavili dokazi o oduzetoj imovini, a posle toga i utvrdilo činjenicnog stanja na
terenu i procenila vrednost imovine biće potrebna najmanje jedna godina po donošenju zakona", rekao je Ilić za agenciju Beta.
Odluka o modelu denacionalizacije, kako je najavio Ilić, biće doneta posle odluke Ustavnog suda o ustavnosti Zakona o vraćanju imovine crkvama i verskim zajednicama a koja se očekuje do kraja ove godine.
"Radna grupa koja priprema zakonska rešenja za povraćaj oduzete imovine je spremna da u roku od nekoliko nedelja po donošenju odluke Ustavnog suda Vladi i javnosti predstavi koncept denacionalizacije i nacrt zakona o denacionalizaciji", rekao je Ilić koji je na čelu te radne grupe.
Odluka Ustavnog suda je, prema rečima Ilića, od velikog značaja zato što, ukoliko sud oceni da je Zakon o vraćanju imovine crkvama i verskim zajednicama ustavan, tada ni budući zakon o denacionalizaciji ne može imati drugačiji koncept zbog ustavnog principa ravnopravnosti.
"Suprotna odluka Ustavnog suda otvorila bi prostor da se država opredeli za onaj koncept koji je pravno prihvatljiv i ekonomski opravdan shodno finansijskom potencijalu države", istakao je Ilić.
Koncept zakona o vraćanju crkvene imovine zasniva se na obeštećenju u nauturi, punoj naknadi nekom drugom imovinom ili punoj finansijskoj naknadi ako nije moguć povraćaj imovine u naturi.
Na osnovu tog zakona, usvojenog 2006. godine, podneto je 3.049 zahteva za povraćaj imovine, a najveći broj, oko 86 odsto, odnosio se na zemljište. Do sada je vraćeno oko deset procenata potraživane imovine.
5. decembar 2010. | 10:57 | Izvor: Beta
Slobodan Ilić (FoNet)
Beograd -- I ako zakon o denacionalizaciji bude usvojen prve polovine 2011, na njegovu primenu čekaćemo više od godinu dana kaže iz Ministarstva finansija Slobodan Ilić.
Državni sekretar Ilić kaže da će njegova primena početi tek kad se utvrdi vrednost imovine koju potražuju vlasnici oduzete imovine i njihovi naslednici.
"Može se očekivati da se predlog zakona o denacionalizaciji nađe u Skupštini u prvoj polovini 2011, ali biće neophodno utvrditi status imovine koja se potražuje i njenu vrednost", kaže Ilić.
"Da bi se prikupili i dostavili dokazi o oduzetoj imovini, a posle toga i utvrdilo činjenicnog stanja na
terenu i procenila vrednost imovine biće potrebna najmanje jedna godina po donošenju zakona", rekao je Ilić za agenciju Beta.
Odluka o modelu denacionalizacije, kako je najavio Ilić, biće doneta posle odluke Ustavnog suda o ustavnosti Zakona o vraćanju imovine crkvama i verskim zajednicama a koja se očekuje do kraja ove godine.
"Radna grupa koja priprema zakonska rešenja za povraćaj oduzete imovine je spremna da u roku od nekoliko nedelja po donošenju odluke Ustavnog suda Vladi i javnosti predstavi koncept denacionalizacije i nacrt zakona o denacionalizaciji", rekao je Ilić koji je na čelu te radne grupe.
Odluka Ustavnog suda je, prema rečima Ilića, od velikog značaja zato što, ukoliko sud oceni da je Zakon o vraćanju imovine crkvama i verskim zajednicama ustavan, tada ni budući zakon o denacionalizaciji ne može imati drugačiji koncept zbog ustavnog principa ravnopravnosti.
"Suprotna odluka Ustavnog suda otvorila bi prostor da se država opredeli za onaj koncept koji je pravno prihvatljiv i ekonomski opravdan shodno finansijskom potencijalu države", istakao je Ilić.
Koncept zakona o vraćanju crkvene imovine zasniva se na obeštećenju u nauturi, punoj naknadi nekom drugom imovinom ili punoj finansijskoj naknadi ako nije moguć povraćaj imovine u naturi.
Na osnovu tog zakona, usvojenog 2006. godine, podneto je 3.049 zahteva za povraćaj imovine, a najveći broj, oko 86 odsto, odnosio se na zemljište. Do sada je vraćeno oko deset procenata potraživane imovine.