RAZORNE I PLODOTVORNE LJUBAVI PISACA: Izložba o strastvenim, burnim i tragičnim emotivnim vezama svetskih i domaćih autora

[crvendac_011]

RAZORNE I PLODOTVORNE LJUBAVI PISACA: Izložba o strastvenim, burnim i tragičnim emotivnim vezama svetskih i domaćih autora​

REPREZENTA izložba o velikim ljubavima slavnih svetskih i naših književnika i filozofa otvara se večeras u Ustanovi kulture "Parobrod".​

Laza Kostić i Lenka Dunđerski, Foto Sa izložbe "Ljubavi velikana"

Na više od 50 panela prikazane su ljubavne priče 80 "aktera" koje nas podsećaju da su slavna dela često bila inspirisana sudbinskim ljubavima njihovih autora, možda čak i više onim platonskim, osujećenim i zabranjenim nego onima koje su bile realizovane. Autorke postavke Vuka Jeremić, profesor književnosti, i Dragana Mihailović, diplomirani filozof, ističu da se Dan zaljubljenih pretvorio u razmenu skupih poklona, pa su se rukovodile mišlju da treba ponuditi i nešto iz duhovne sfere.

O ljubavnim vezama znamenitih filozofa Dragana Mihailović za naš list kaže:

- Jedna od najtragičnijih ljubavnih priča svih vremena dogodila se pre skoro hiljadu godina kada je planula ljubav između Abelara, jednog od najuticajnijih filozofa i teologa prve polovine 12. veka i njegove dvadeset godina mlađe učenice Eloize. Ta ljubav nije ugušena ni kada je ona zatvorena u manastir a on kastriran, nego je kroz prepisku trajala do kraja njegovog života, a Eloiza je bila dovoljno emancipovana i hrabra da posle svega izjavi kako bi uvek radije bila Abelarova naložnica nego carica. Fridrih Niče, Lu Salome i Pol Re živeli su u platonskom trouglu, a dramatična Ničeova strast prema fatalnoj Lu Salome koja je nakon prekida njihovog neobičnog odnosa ušla u brak sa Fridrihom Andreasom i paralelnu vezu sa pesnikom R. M. Rilkeom, ostavlja otvorenim pitanje za psihoanalitičare - da li bi slavni filozof podlegao kobnoj tajanstvenoj bolesti da je očaravajuća Lu prihvatila njegovu ljubav?

Foto: Fridrih Niče, Lu Salome i Pol Re, Foto Sa izložbe "Ljubavi velikana"

Sagovornica podseća i na čuvene ljubavno-filozofske veze dva najuticajnija filozofa HH veka - to su kontroverzna i zabranjena ljubav Martina Hajdegera i njegove studentkinje Hane Arent koji su se nalazili na suprotnim stranama u ključnim pitanjima epohe, a takođe i prva "slobodna ljubav" Žan-Pol Sartra i čuvene feministkinje Simon de Bovoar.

Ove veze pokazuju da je u ljubavnom odnosu dva ravnopravna blistava stvaralačka uma, po pravilu žena ta koja svu svoju emotivnu i intelektualnu snagu ulaže u "ljubav bez obaveza", a ona je u oba slučaja trajala čitav život.


- Ljubavi slavnih pisaca iste su kao i kod "običnog sveta", harmonične, požrtvovane, kreativno podsticajne, ali i sebične, posesivne, razorne, skandalozne - ističe Vuka Jeremić.

- Svima je poznata legendarna platonska ljubav Dantea prema Beatriče koju je prvi put video kada je imao devet a ona osam godina, potom još samo jednom u mladosti da bi se ona potom udala i ubrzo preminula, postavši u Danteovoj "Božanstvenoj komediji" inkarnacija božanske lepote i milosti i pesnikova duhovna vodilja. Na sličan način je Petrarkina neostvarena ljubav Laura postala njegova muza za koju je spevan slavni "Kanconijer".

Mnogo je i (auto)destruktivnih i skandaloznih, a najstrašniji primer je samoubistvo u tridesetoj godini poetske ikone HH veka Silvije Plat zbog neverstva njenog muža, pesnika Teda Hjuza, koje je izvršila polaganjem glave u plinsku pećnicu dok je dvoje njihove dece spavalo u susednoj sobi. Šarl Bodler, koji je ženskom rodu uputio najpogrdnije i najuzvišenije stihove, psihički, emotivno i finansijski slomila je nepismena razvratna Žana Dival sa kojom je bio u samouništavajućoj vezi čitavih dvadeset godina, ističe Jermićeva i dodaje:

- Razorna, gotovo ubilačka veza odvijala se između Remboa i Berlena u vreme kada su oni napisali neke od najvrednijih stihova francuskog jezika, a Oskar Vajld je zbog duplo mlađeg dekadenta Alfreda Daglasa završio u zatvoru, doživotno odbačen od puritanskog engleskog društva. Ceo kratki Jesenjinov život ispunjen je ljubavnim skandalima, od kojih je svetske razmere dobio onaj sa Isidorom Dankan sa kojom je prvo bio u strasnoj ljubavi a onda u žestokom sukobu zbog koga je intervenisala policija. Nebrojeno puta policija je intervenisala i zbog Skota i Zelde Ficdžerald, slavnog američkog bračnog i književnog para koji je predstavljao otelotvorenje "ludih dvadesetih". Ipak su Henri Miler i Anais Nin bili vrhunski skandal-majstori svoga doba čije slobodoumlje i rušenje tabua zaista nije bilo lako nadmašiti.

Sa druge strane, naglašava Vuka Jeremić, u ruskoj tradiciji je izrazita odanost žena prema umetnosti svojih muževa. Da nije bilo Ane Snitkine, stenografkinje i četvrt veka mlađe žene Fjodora Dostojevskog, ne bi bilo ni najvažnijih dela njegovog opusa, a slično je i sa Lavom Tolstojem i njegovom ženom Sofijom koja je prepisala i redigovala na desetine hiljada stranica, pri čemu je samo "Rat i mir" prepisala sedam puta, a "Anu Karenjinu" tri puta. O navedenom svedoči i sudbina Nadežde Mandeljštam koja je, znajući da će ih režim uništiti, naučila napamet stotine stihova svog muža Osipa Mandeljštama koji je zbog podrugljive pesmice o Staljinu uhapšen, mučen, pa proteran na Ural, ali je zahvaljujući njenom nadljudskom poduhvatu sačuvan i docnije objavljen veliki deo pesnikovog dragocenog stvaralaštva.



Ipak, kako naglašavaju autorke izložbe, najveću radoznalost bude ljubavni trouglovi slavnih ljudi, kako oni u kojima su se konkurenti oštro razračunavali, tako i oni sporazumni, lišeni ljubomornih ispada. Među njima je možda najpoetičnija platonska epistolarna trougaona veza između Marine Cvetajeve, Borisa Pasternaka i Rajner Marije Rilkea, jedinstvena u svetskoj literaturi. Nemoguće je preskočiti ekscentričnu vezu između Majakovskog, Ljilje i Osipa Brika, kao i dramatičnu ljubav Aleksandra Bloka i Andreja Belog prema Ljubov Mendeljejev zbog koje je dva puta zakazivan dvoboj pesnika.

Autorke podsećaju da i među našim književnicima ima ljubavnih istorija vrednih pažnje, pa su na izložbi predstavljene neiskazana ljubav Branka Radičevića prema Mini Karadžić, divinizovana ljubav Laze Kostića prema Lenki Dunđerski, osujećena ljubav Laze Lazarevića prema "Švabici" Ani Gutijar, kao i avanture velikog zavodnika Jovana Dučića.

Osim toga, prikazana je "ljubav kao uslov života" Anice Savić Rebac koja se ubila zbog gubitka muža, i "ljubav kao uslov stvaranja" Branka Miljkovića, zatim dvadeset godina čekana ljubav Ive Andrića i Milice Babić, kao i postojana ljubav Miloša i Vide Crnjanski koja je odolela iskušenjima tegobnog života u izbeglištvu.

- Da bi istovremeno bila zabavna i edukativna, izložba je koncipirana tako da se uz neobične i uzbudljive ljubavne priče velikana plasiraju ključni podaci iz njihovih života i stvaralaštva, stihovi, citati i izvodi iz ljubavnih pisama- zaključuju autorke.

Fatalne glumice​

Autorke kažu da će neki posetioci upravo na ovoj izložbi otkriti fatalnu sklonost pisaca prema glumicama: Kami je bio doživotno raspet između svoje supruge matematičarke i glumice Marije Kazares; Remark je ludeo za Marlen Ditrih koja je odbila njegovu bračnu ponudu, pa je oženio glumicu Polet Godar, bivšu ženu Čarli Čaplina.

Hemingvej se ženio novinarkama, a udvarao se svakoj ženi koju bi sreo, ali posebno su njime bile fascinirane glumice Ava Gardner, Lorin Bekol i Ingrid Bergman koja je izjavila da bi zbog njega dala da joj odseku glavu a ne kosu, budući da je u filmu po njegovoj knjizi "Za kim zvono zvoni" morala da ima kratku frizuru. Dramski pisac i scenarista Artur Miler i holivudska mega zvezda Merilin Monro su bili jedan od najpopularnijih američkih parova, ali je preteran medijski pritisak doveo do krize koja je kulminirala Milerovom avanturom sa devojkom koja je radila iza scene na snimanju filma "Neprilagođeni".

(Novosti.rs)