LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.12.2009
- Poruka
- 29.042
[h=1]Razne takse kao omča za privrednike
[/h] Izvor: Dnevnik
Beograd -- Birokratske procedure isisaju godišnje iz privrede 1,35 milijardu evra. Sa tom suma se može otvoriti 20-ak fabrika koji bi zapošljavale više od 3.000 ljudi.
Ove rezultate imalo je istraživanje koje je organizovala Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj.
Poređenja radi, u evropskim državama ti troškovi su neuporedivo niži: od 1,7 odsto u Holandiji do 2,9 odsto BDP-a u Češkoj dok je kod nas 4,2 odsto BDP-a.
U ovaj proračun je uključeno 157 procedura. S druge strane, istraživači NALED-a su izbrojali čak više od 250 različitih parafiskalnih nameta koje privrednici u Srbiji moraju da plaćaju.
[TABLE="class: antrfile right, align: right"]
[TR]
[TD][TABLE]
[TR]
[TD][TABLE]
[TR]
[TD="class: textvesti"]Tu su i čuvene administrativne takse za bukvalno sve i svašta: Pokrajina Vojvodina ih je propisala 11, a državni nivo vlasti čak 31. Veliki je broj nameta koji se tiču ekoloških pitanja. Tako samo u vezi s korišćenjem voda postoji više od deset različitih nameta, između ostalih naknada za korišćenje vodnog dobra, naknada za ispuštenu vodu, naknada za zagađivanje voda, slivna vodna, naknada od fizičkih lica na osnovu rešenja Poreske uprave...
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
Iza termina parafiskalni kriju se oni nameti koji nisu propisani poreskim zakonima. Reč je o taksama koje se naplaćuju na osnovu različitih zakona i uredbi, ali većina ih ne ide u budžet već su prihodi različitih agencija i fondova.
Na kraju je u birokratskoj šumi kakva je Srbija zapravo i nemoguće utvrditi kuda i kome sav taj novac odlazi. Druga strana medalje je to što sve te takse stravično opterećuju privredu.
Uvid u listu parafiskalnih nameta otkriva i mnoge koji, barem na prvi pogled, deluju potpuno besmisleno. Na primer, naknada nužnih troškova za izdavanje kopije dokumenata na kojima su informacije od javnog značaja, naknada za stavljanje ambalaže u promet ili naknada za plastične polietilenske kese, takozvane treger-kese.
Preduzetnici su tako primorani da plate i naknadu za utvrđivanje uslova za obavljanje javnog prevoza putnika, odnosno stvari, ali i naknadu za utvrđivanje ispunjenosti uslova za obavljanje međunarodnog javnog prevoza u drumskom saobraćaju.
Tu je i naknada za obavljanje poslova kontrole saobraznosti novih proizvoda iz uvoza koja se plaća na osnovu Uredbe o cenama usluga koje plaćaju korisnici usluga i posebnih naknada za obavljanje poslova koje vrši Agencija za bezbednost saobraćaja.
Preduzetnici često navode da su prinuđeni na to da različitim državnim agencijama sami dokazuju da nisu u obvezi da plaćaju ovu ili onu taksu.
Među 250 različitih parfiskalnih nameta su i naknada za korišćenje prirodnog lekovitog faktora, te naknada za procenu opravdanosti zahteva za upotrebu alternativnog hemijskog naziva supstance.
Mnoge od ovih naknada preduzetnici su prisiljeni da plaćaju, čak i onda kada ne žele da rade ono što se odlukama o uvođenju parafiskalnog nameta određuje.
Čuvena je komunalna taksa za isticanje firme na poslovnom prostoru koju preduzetnik mora da plati čak i ako nema istaknutu firmu na svom poslovnom prostoru.
[/h] Izvor: Dnevnik
Beograd -- Birokratske procedure isisaju godišnje iz privrede 1,35 milijardu evra. Sa tom suma se može otvoriti 20-ak fabrika koji bi zapošljavale više od 3.000 ljudi.
Poređenja radi, u evropskim državama ti troškovi su neuporedivo niži: od 1,7 odsto u Holandiji do 2,9 odsto BDP-a u Češkoj dok je kod nas 4,2 odsto BDP-a.
U ovaj proračun je uključeno 157 procedura. S druge strane, istraživači NALED-a su izbrojali čak više od 250 različitih parafiskalnih nameta koje privrednici u Srbiji moraju da plaćaju.
[TABLE="class: antrfile right, align: right"]
[TR]
[TD][TABLE]
[TR]
[TD][TABLE]
[TR]
[TD="class: textvesti"]Tu su i čuvene administrativne takse za bukvalno sve i svašta: Pokrajina Vojvodina ih je propisala 11, a državni nivo vlasti čak 31. Veliki je broj nameta koji se tiču ekoloških pitanja. Tako samo u vezi s korišćenjem voda postoji više od deset različitih nameta, između ostalih naknada za korišćenje vodnog dobra, naknada za ispuštenu vodu, naknada za zagađivanje voda, slivna vodna, naknada od fizičkih lica na osnovu rešenja Poreske uprave...
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
Iza termina parafiskalni kriju se oni nameti koji nisu propisani poreskim zakonima. Reč je o taksama koje se naplaćuju na osnovu različitih zakona i uredbi, ali većina ih ne ide u budžet već su prihodi različitih agencija i fondova.
Na kraju je u birokratskoj šumi kakva je Srbija zapravo i nemoguće utvrditi kuda i kome sav taj novac odlazi. Druga strana medalje je to što sve te takse stravično opterećuju privredu.
Uvid u listu parafiskalnih nameta otkriva i mnoge koji, barem na prvi pogled, deluju potpuno besmisleno. Na primer, naknada nužnih troškova za izdavanje kopije dokumenata na kojima su informacije od javnog značaja, naknada za stavljanje ambalaže u promet ili naknada za plastične polietilenske kese, takozvane treger-kese.
Preduzetnici su tako primorani da plate i naknadu za utvrđivanje uslova za obavljanje javnog prevoza putnika, odnosno stvari, ali i naknadu za utvrđivanje ispunjenosti uslova za obavljanje međunarodnog javnog prevoza u drumskom saobraćaju.
Tu je i naknada za obavljanje poslova kontrole saobraznosti novih proizvoda iz uvoza koja se plaća na osnovu Uredbe o cenama usluga koje plaćaju korisnici usluga i posebnih naknada za obavljanje poslova koje vrši Agencija za bezbednost saobraćaja.
Preduzetnici često navode da su prinuđeni na to da različitim državnim agencijama sami dokazuju da nisu u obvezi da plaćaju ovu ili onu taksu.
Među 250 različitih parfiskalnih nameta su i naknada za korišćenje prirodnog lekovitog faktora, te naknada za procenu opravdanosti zahteva za upotrebu alternativnog hemijskog naziva supstance.
Mnoge od ovih naknada preduzetnici su prisiljeni da plaćaju, čak i onda kada ne žele da rade ono što se odlukama o uvođenju parafiskalnog nameta određuje.
Čuvena je komunalna taksa za isticanje firme na poslovnom prostoru koju preduzetnik mora da plati čak i ako nema istaknutu firmu na svom poslovnom prostoru.