Razmno?avanje cveća

[Nostradamus]

Razmnožavanje cveća


Presađivanje pikiranih biljčica u saksije


Pikirane biljčice rastu sporo dok se ne užile. Ali čim dobiju treći ili četvrti listić počinju sve brže da se razvijaju, pa ih treba ili ponovo na nešto veće rastojanje pikirati (na primer begonije, gloksinije, kalceolarije, primule i cinerarije) ili svaku biljčicu posebno posaditi u saksijicu.

Mnogi greše što za ovako malu biljčicu uzimaju preveliku saksiju. Zbog toga se zemlja koja nije nadohvat sitnim žilicama od suvišne vlage pokvari, ukisne, pa onda cela biljka propadne. Za prvo presađivanje treba uzeti najmanje saksijice za cveće, čiji gornji otvor treba da ima u prečniku 6 ili 7 cm. Prilikom kasnijeg presađivanja uzimaju se prema potrebi sve veće saksije. Biljku treba izvaditi sa korenom i grumenom zemlje i to tako što se ona potkopa prstom ili rakljastim štapićem i onda podigne. U pripremljenu saksijicu stavi se na dno, nad rupicom, crepčić od lomljenih saksija, a zatim, od prilike do jedne trećine saksije stavi se zemlja, prema veličini rasada. Biljka se postavlja tako da joj žilice budu u što pogodnijem položaju, pa se oko njih sipa rastresita i umereno vlažna zemlja. Saksijicu češće prodrmati da bi se zemlja između i oko žilica što bolje slegla i najzad zemlju prstima oko samog struka biljke dobro pritisnuti.

Ne može se tačno reći kad treba biljku presaditi u veću saksiju. Za svaku biljku pojedinačno to se može lako utvrditi, ako se pregleda da li su joj žilice kroz zemlju prorasle. Ovakva biljka presađuje se zajedno sa grumenom zemlje. Posle presađivanja biljku dobro zaliti da voda procuri kroz rupicu na dnu saksije. Kad se na površini zemlje uhvati pokorica treba je češće zašiljenim drvetom sasvim plitko prekopati.

Tako odgajene biljke treba još nekoliko puta presaditi. Biljke koje se žbunasto razvijaju kao minđušice, muškatle, petunije i druge - potrebno je pincirati, tj. otkinuti vršak mlade biljke da bi se prisilili ostali najviši pupovi na življe teranje izdanaka. Vršak se ne sme otkinuti mladoj palmi, fikusu, cinerariji i sličnom bilju koje se ne razgranjava.

 

[Nostradamus]

Razmnožavanje cveća semenom


Za setvu semenom uzimaju se saksije ili široki i plitki sudovi od zemlje, činijice, ili drveni sandučići oko 6 do 8 cm visoki. Ovi sudovi moraju imati na dnu dovoljan broj rupica u međusobnoj udaljenosti od 10 do 15 cm za oticanje vode. Dno sudova se pokriva crepčićima razlupanih saksija ili šljunkom, pa se na to naspe sloj zemlje debljine 5 do 7 cm. Ivica sudova ili sandučića treba da bude 1 cm iznad površine zemlje. Za setvu treba pripremiti što rastresitiju humusnu zemlju. Najbolja je sasvim pregorela listovka izmešana sa peskom. Za sitno seme uzima se fino prosejani pesak, izmešan sa nešto listovke. Za krupno seme kome je potrebno duže vremena za klijanje (na primer seme palme) uzima se fina drvena strugotina. Zemlja treba da bude umereno vlažna, a njena površina ravna. Krupno seme se stavlja u zemlju pojedinačno u podjednakom razmaku. Sitno seme (begonija, cinerarija, kalanhoja, gloksinija) izmeša se prethodno sa sitnim peskom, da bi se lakše u podjednakom razmaku moglo posejati. Zasejana površina se pokrije staklenom pločicom i malo pritisne da seme bolje prilegne uz zemlju. Potom se zasejana površina prekrije sitnom zemljom u sloju dovoljnim da se prekrije seme. Sićušno seme se ne pokriva zemljom već se samo dašcicom ili staklenom pločom priljubi uza zemlju.
Posejano seme zaliva se mlakom vodom i pokriva staklenom pločom da vlaga ne ispari. Ali ovde treba biti veoma obraziv, jer bi jak mlaz vode mogao da istera seme iz sudova u koje je posejano. Takođe treba voditi računa da zemlja ima ujednačenu vlagu, da se klice ne bi osušile.

Sem vlage, za klijanje je potrebna i toplota, zbog čega se sudovi - sandučići sa zasejanim semenom moraju držati na mestu gde je stalna toplota oko 15 do 18?C. Za vreme klijanja, pa i kasnije, mlade biljčice treba redovno prskati, zasenjivati, tj. štititi od jakog sunca običnim tankim papirom.

Najbolje je cveće zalivati finom rosilicom i to uvek samo mlakom vodom. Zasejano seme se provetrava, tj. staklo se dva do tri puta dnevno podiže da se ne bi na usevu uhvatila plesan, kojoj prija stalna vlažna toplota pod staklom. Ako se primeti najmanja plesan, odmah je treba odstraniti i na kratko vrema ukloniti staklo.

Čim se primeti da je seme počelo da niče uklanja se staklo i rasad se orosi. Mlade biljčice ne treba dugo ostavljati u sudu gde su iznikle iz semena, jer bi mogle da istrule, već kada se malo bolje ožile i porastu presađuju se u druge sudove, u svežu zemlju i to u nešto većem razmaku, da bi svaka biljčica mogla da se razvija i napreduje.

Biljčica se mora malo dublje zasaditi, do prvog listića, u razmaku od 1, 2 pa i 3 cm, što zavisi od vrste i veličine biljke. Presađene - pikirane biljčice dobro se zaliju mlakom vodom pomoću rosilice, stave na dovoljno svetlo mesto, ali ne i na sunce, od kojeg treba biljčice zaklanjati običnim belim papirom. Dalja briga je da zemlja bude stalno i ravnomerno vlažna i da se, s vremena na vreme (jedanput nedeljno), površina između biljčica prekopa štapićem, što omogućava prolazak vazduha i sprečava stvaranje plesni.

 

[Nostradamus]

Razmno?avanje cveća semenom


Za setvu semenom uzimaju se saksije ili ?iroki i plitki sudovi od zemlje, činijice, ili drveni sandučići oko 6 do 8 cm visoki. Ovi sudovi moraju imati na dnu dovoljan broj rupica u međusobnoj udaljenosti od 10 do 15 cm za oticanje vode. Dno sudova se pokriva crepčićima razlupanih saksija ili ?ljunkom, pa se na to naspe sloj zemlje debljine 5 do 7 cm. Ivica sudova ili sandučića treba da bude 1 cm iznad povr?ine zemlje. Za setvu treba pripremiti ?to rastresitiju humusnu zemlju. Najbolja je sasvim pregorela listovka izme?ana sa peskom. Za sitno seme uzima se fino prosejani pesak, izme?an sa ne?to listovke. Za krupno seme kome je potrebno du?e vremena za klijanje (na primer seme palme) uzima se fina drvena strugotina. Zemlja treba da bude umereno vla?na, a njena povr?ina ravna. Krupno seme se stavlja u zemlju pojedinačno u podjednakom razmaku. Sitno seme (begonija, cinerarija, kalanhoja, gloksinija) izme?a se prethodno sa sitnim peskom, da bi se lak?e u podjednakom razmaku moglo posejati. Zasejana povr?ina se pokrije staklenom pločicom i malo pritisne da seme bolje prilegne uz zemlju. Potom se zasejana povr?ina prekrije sitnom zemljom u sloju dovoljnim da se prekrije seme. Siću?no seme se ne pokriva zemljom već se samo da?cicom ili staklenom pločom priljubi uza zemlju.
Posejano seme zaliva se mlakom vodom i pokriva staklenom pločom da vlaga ne ispari. Ali ovde treba biti veoma obraziv, jer bi jak mlaz vode mogao da istera seme iz sudova u koje je posejano. Takođe treba voditi računa da zemlja ima ujednačenu vlagu, da se klice ne bi osu?ile.

Sem vlage, za klijanje je potrebna i toplota, zbog čega se sudovi - sandučići sa zasejanim semenom moraju dr?ati na mestu gde je stalna toplota oko 15 do 18?C. Za vreme klijanja, pa i kasnije, mlade biljčice treba redovno prskati, zasenjivati, tj. ?tititi od jakog sunca običnim tankim papirom.

Najbolje je cveće zalivati finom rosilicom i to uvek samo mlakom vodom. Zasejano seme se provetrava, tj. staklo se dva do tri puta dnevno podi?e da se ne bi na usevu uhvatila plesan, kojoj prija stalna vla?na toplota pod staklom. Ako se primeti najmanja plesan, odmah je treba odstraniti i na kratko vrema ukloniti staklo.

Čim se primeti da je seme počelo da niče uklanja se staklo i rasad se orosi. Mlade biljčice ne treba dugo ostavljati u sudu gde su iznikle iz semena, jer bi mogle da istrule, već kada se malo bolje o?ile i porastu presađuju se u druge sudove, u sve?u zemlju i to u ne?to većem razmaku, da bi svaka biljčica mogla da se razvija i napreduje.

Biljčica se mora malo dublje zasaditi, do prvog listića, u razmaku od 1, 2 pa i 3 cm, ?to zavisi od vrste i veličine biljke. Presađene - pikirane biljčice dobro se zaliju mlakom vodom pomoću rosilice, stave na dovoljno svetlo mesto, ali ne i na sunce, od kojeg treba biljčice zaklanjati običnim belim papirom. Dalja briga je da zemlja bude stalno i ravnomerno vla?na i da se, s vremena na vreme (jedanput nedeljno), povr?ina između biljčica prekopa ?tapićem, ?to omogućava prolazak vazduha i sprečava stvaranje plesni.