LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.12.2009
- Poruka
- 29.042
Oprečni stavovi sindikata i Ministarstva za rad
Različite verzije spornog zakona o štrajku
BEOGRAD - U Ministarstvu za rad i socijalna pitanja ne mogu da se načude zašto su predstavnici UGS “Nezavisnost” i Saveza samostalnih sindikata Srbije odjednom osuli paljbu po Nacrtu teksta zakona kada su se u proteklih godinu dana, kako kažu, složili sa gotovo svim odredbama, osim jedne, i naposletku stavili svoje potpise na radnu verziju zakona. Sindikalci pak tvrde da ova priča nema mnogo veze sa istinom.
Štrajkova i protesta na ulicama je sve više
Kako za “Blic” kaže Radmila Bukumirić-Katić, pomoćnik ministra rada, po dva predstavnika sindikalnih organizacija i Unije poslodavaca su prošle godine u martu ušli u radnu grupu za izradu zakona o štajku. U međuvremenu su, kako navodi, održali 10 sastanaka na kojima su “usaglašavali odredbe”, a koje su konačno aminovali u februaru na dvodnevnom sastanku u luksuznom hotelu “Babe” na Kosmaju.
- Njihove primedbe bile su isključivo tehničke prirode, a jedini problem je bila odredba o "lok-autu", oko koje se sindikalci i poslodovaci nisu dogovorili i koju ćemo naknadno formulisati - kaže Katićeva.
Radmila Bukumirić Katić
Kako bi potkrepila ove tvrdnje, ona je poslala redakciji “Blica” papir sa 11 potpisa članova Radne grupe, gde piše da su se potpisani na sastanku održanom 17. i 18. februara ove godine saglasili sa radnom verzijom zakona o štrajku.
Potpise, međutim, teško može da pročita neko ko nije grafolog.
- Ta žena lupeta - doslovno je rekao predsednik Udruženog granskog sindikata “Nezavisnost” Branislav Čanak, kad smo ga pozvali da komentariše ove navode.
Čanak je potvrdio da su njihove predstavnice Slađana Kiković i Dragica Mišljenović učestvovale u radu radne grupe, “ali samo na dva sastanka” i da su “potpisale verziju teksta zakona kome je nakon toga izmenjeno 40 odsto sadržaja”.
On je ponovio da država nije odgovorila na njihovo osnovno pitanje “zbog čega se donosi zakon”, sumnjajući da je reč o pripremi za “veliku čistku po javnim preduzećima”.
Slavica Savić iz Saveza samostalnih sindikata Srbije kaže za “Blic” da nije tačno da njihovi predstavnici nisu imali primedbe na nacrt zakona, ali dodaje da “one nisu usvojene, sa napomenom da još traje javna rasprava o zakonu”.
Ona tvrdi da “ne veruje” da su njihovi predstavnici Njegoš Potežica i Rajko Kosanović potpisali pomenutu verziju zakona. A budući da zabranom štrajka van radnog prostora, kako je predviđeno zakonom, radničke proteste uređuje Zakon o javnom okupljanju, ona strahuje da vlada namerava da ukine i pravo na proteste.
- Nije jasno ni zašto je toliko hitno da ovaj zakon bude usvojen u julu, kada nije uslov za integracije sa Evropsku uniju - kaže ona.
Upitana da odgovori zašto se donosi ovaj zakon, Radmila Kitić iz Ministarstva za rad i socijalna pitanja kaže da je to potrebno “zbog usklađivanja sa Ustavom”, mada je najviši pravni akt donet još pre pet godine.
Međutim, spor između sindikalaca i Ministarstva nije nastao zbog zabrane štrajka van radnog prostora, iako je to diglo prašinu u javnosti, jer je ta odredba i do sada postojala u zakonu. Problem je, kažu sindikalci, u nizu drugih odredbi koje ograničavaju radnička prava, od skraćenih rokova za prijavljivanje štrajka do neisplaćivanje dnevnica radnicima koji ne učestvuju u štrajku.
Blic
Različite verzije spornog zakona o štrajku
BEOGRAD - U Ministarstvu za rad i socijalna pitanja ne mogu da se načude zašto su predstavnici UGS “Nezavisnost” i Saveza samostalnih sindikata Srbije odjednom osuli paljbu po Nacrtu teksta zakona kada su se u proteklih godinu dana, kako kažu, složili sa gotovo svim odredbama, osim jedne, i naposletku stavili svoje potpise na radnu verziju zakona. Sindikalci pak tvrde da ova priča nema mnogo veze sa istinom.
Štrajkova i protesta na ulicama je sve više
Kako za “Blic” kaže Radmila Bukumirić-Katić, pomoćnik ministra rada, po dva predstavnika sindikalnih organizacija i Unije poslodavaca su prošle godine u martu ušli u radnu grupu za izradu zakona o štajku. U međuvremenu su, kako navodi, održali 10 sastanaka na kojima su “usaglašavali odredbe”, a koje su konačno aminovali u februaru na dvodnevnom sastanku u luksuznom hotelu “Babe” na Kosmaju.
- Njihove primedbe bile su isključivo tehničke prirode, a jedini problem je bila odredba o "lok-autu", oko koje se sindikalci i poslodovaci nisu dogovorili i koju ćemo naknadno formulisati - kaže Katićeva.
Radmila Bukumirić Katić
Kako bi potkrepila ove tvrdnje, ona je poslala redakciji “Blica” papir sa 11 potpisa članova Radne grupe, gde piše da su se potpisani na sastanku održanom 17. i 18. februara ove godine saglasili sa radnom verzijom zakona o štrajku.
Potpise, međutim, teško može da pročita neko ko nije grafolog.
- Ta žena lupeta - doslovno je rekao predsednik Udruženog granskog sindikata “Nezavisnost” Branislav Čanak, kad smo ga pozvali da komentariše ove navode.
Čanak je potvrdio da su njihove predstavnice Slađana Kiković i Dragica Mišljenović učestvovale u radu radne grupe, “ali samo na dva sastanka” i da su “potpisale verziju teksta zakona kome je nakon toga izmenjeno 40 odsto sadržaja”.
On je ponovio da država nije odgovorila na njihovo osnovno pitanje “zbog čega se donosi zakon”, sumnjajući da je reč o pripremi za “veliku čistku po javnim preduzećima”.
Slavica Savić iz Saveza samostalnih sindikata Srbije kaže za “Blic” da nije tačno da njihovi predstavnici nisu imali primedbe na nacrt zakona, ali dodaje da “one nisu usvojene, sa napomenom da još traje javna rasprava o zakonu”.
Ona tvrdi da “ne veruje” da su njihovi predstavnici Njegoš Potežica i Rajko Kosanović potpisali pomenutu verziju zakona. A budući da zabranom štrajka van radnog prostora, kako je predviđeno zakonom, radničke proteste uređuje Zakon o javnom okupljanju, ona strahuje da vlada namerava da ukine i pravo na proteste.
- Nije jasno ni zašto je toliko hitno da ovaj zakon bude usvojen u julu, kada nije uslov za integracije sa Evropsku uniju - kaže ona.
Upitana da odgovori zašto se donosi ovaj zakon, Radmila Kitić iz Ministarstva za rad i socijalna pitanja kaže da je to potrebno “zbog usklađivanja sa Ustavom”, mada je najviši pravni akt donet još pre pet godine.
Međutim, spor između sindikalaca i Ministarstva nije nastao zbog zabrane štrajka van radnog prostora, iako je to diglo prašinu u javnosti, jer je ta odredba i do sada postojala u zakonu. Problem je, kažu sindikalci, u nizu drugih odredbi koje ograničavaju radnička prava, od skraćenih rokova za prijavljivanje štrajka do neisplaćivanje dnevnica radnicima koji ne učestvuju u štrajku.
Blic