Razbijen kartel: Milionska globa za sedam fabrika lekova i šest vel

[sendi]

Razbijen kartel: Milionska globa za sedam fabrika lekova i šest veledrogerija


Blic


Zbog nedozvoljenog kartelskog sporazuma, Komisija za zaštitu konkurencije novčano će kazniti sedam najvećih proizvođača lekova i šest veledrogerija. Kako saznaje „Blic”, kazne i do tri miliona evra moraće da plate „Hemofarm”, „Galenika”, „Zdravlje Aktavis”, „Farma Svis”, „Srbolek”, „Slaviamed” i „Habitfarm”. Na listi su i „Velefarm”, „Farmanova veleprodaja”, „Jugohemija farmacija”, te „Farmalogist, „Unihemkom” i „Vetfarm”. Njihovi pojedinčani cehovi iznosiće i više od milion evra.

Kartelski dogovor potiče iz decembra 2008. godine, a izvor „Blica” tvrdi da je posledica zabranjenog ponašanja bilo narušavanje konkurencije na tržištu. Praktično, proizvođači su se mešali u cenovnu politiku veletrgovaca, a sve je imalo za cilj eliminaciju manjih veledrogerija kojih je u Srbiji oko 260.

Precizna računica o tome kolika je šteta načinjena ne postoji, ali je ocena da se smanjivanjem konkurencije olakšavao dogovor između proizvođača lekova i veletrgovina. Na taj način su stvarani uslovi da proizvođači kontrolišu uslove trgovine lekovima između veledrogerija i njihovih kupaca - zdravstvenih ustanova i apoteka, a na štetu korisnika lekova.

Zdravko Deurić, v.d direktora „Jugoremedije” koja nije učestvovala u ovoj akciji, objasnio je za „Blic” da se ovakvim dogovorima pojačava prodajna moć veledrogerija iz kartela, a da se nevinim proizvođačima, s druge strane, smanjuje prodaja.

Ukupno 13 osumnjičenih igrača žalilo se na odluku Komisije Upravnom sudu. Sud je, međutim, sredinom prošle godine ocenio da je istina da su proizvođači lekova sklopili zabranjene ugovore, pa je Komisija, kako saznajemo, u prošli petak i donela odluku o njihovom kažnjavanju.


Klikni za uvećanje (+)

Kazna za narušavanje konkurencije ide do najviše 10 odsto ukupnog prihoda kompanije. Prema nezvaničnim informacijama, proizvođači lekova u ovom slučaju mogli bi da budu kažnjeni do tri odsto godišnjeg prometa, a veledrogerije do 1,8 procenata. Osnov za računicu biće rezultati iz godine koja je prethodila dogovoru, a to je profitabilna 2007. godine, pa bi, recimo, „Hemofarm” trebalo da plati i do tri miliona evra, a „Velefarm” nešto više od jednog miliona.

U „Galenici”, kojom je 2008. godine rukovodio Aleksandar Pravdić, kadar DSS-a, rekli su nam da će protiv rešenja Komisije podneti tužbu Upravnom sudu, a u „Hemofarmu” da će preko advokatske kancelarije poslati zvanično saopštenje. Kažnjene kompanije uglavnom negoduju. U jednoj od najvećih veledrogerija kažu da im je kazna so na ranu uzimajući u obzir probleme koje imaju s dugovima.

[TABLE="class: antre_c back_c_1"]
[TR]
[TD]Pravdić: Ne sećam se, davno je to bilo

Aleksandar Pravdić, koji je rukovodio “Galenikom” u vreme sklapanja kartelskog dogovora, prvo je rekao za „Blic” da je 2008. godina bila davno i da se ne seća detalja. Na pitanje zašto je sklapao kartelski dogovor sa veledrogerijama i koje je benefite od toga imala zemunska fabrika lekova, Pravdić je potom poručio da će na tu temu razgovarati ukoliko „Galenika” bude morala da plati kaznu. [/TD]
[/TR]
[/TABLE]

 

[sendi]

Kartel na tržištu lekova neće biti kažnjen jer je slučaj zastareo!

Antimonopolska komisija nije reagovala na vreme


Kartel na tržištu lekova neće biti kažnjen jer je slučaj zastareo!


Blic

Kažnjavanjem sedam najvećih proizvođača lekova i šest veledogerija zbog nedozvoljenog kartelskog sporazuma u državnu kasu se kroz kazne moglo sliti 20 miliona evra, ali od toga neće biti ništa. Kako saznaje “Blic”, Komisija za zaštitu konkurencije zakasnila je sa odlukom o kažnjavanju manje od mesec dana. Kartel će izbeći kaznu jer je slučaj formalno zastareo iako je trajao čak tri godine.

Novi saziv Antimonopolske komisije ponovio već završen postupak i s kaznom zakasnio oko 15 dana

Kartelski sporazum potiče s kraja 2008. godine. Od proizvođača je uključivao „Hemofarm”, „Galeniku”, „Zdravlje Aktavis”, te kompanije „Farma Svis”, „Srbolek”, „Slavijamed” i „Habitfarm”. Na listi veledrogerija bile su „Velefarm”, „Farmanova veleprodaja”, „Jugohemija farmacija”, te „Farmalogist, „Unihemkom” i „Vetfarm”. Zabranjeni sporazum otkrila je Komisija za zaštitu konkurencije. Ova institucija je donela i odluku o novčanoj kazni pre 15 dana, ali kako tvrde advokati i poznavaoci tržišta, kasno.

- Postupak za zaštitu konkurencije vođen je po starom zakonu i u skladu sa novim propisima danas je praktično zastareo. Postupak zastareva posle tri godine, pa je mogućnost izricanja kazne proizvođačima i veledrogerijama istekla 31. decembra 2011. godine. Dileme nema jer to jasno propisuje novi Zakon o zaštiti konkurencije iz 2009. godine - rekao je za “Blic” advokat Branislav Bjelica, koji će u ovom postupku zastupati dva najveća proizvođača iz kartela - “Hemofarm” i “Galeniku”.

Ove dve kompanije će, najkasnije početkom marta, pokrenuti tužbu pred Upravnim sudom. Njihov advokat je siguran u pozitivan ishod, a pored tužbe protiv Komisije za zaštitu konkurencije, najavljuje i zahtev za naknadu štete.

- Sporna odluka Komisije će izvesno biti poništena, ako ne pred domaćim ono zasigurno pred međunarodnim sudovima - izričit je Bjelica.

Isti stav dele i ostale kažnjene kompanije. Kako je “Blic” pisao, Komisija je proizvođačima propisala kaznu u visini od dva odsto njihovog prometa iz 2007. godine, a veledrogerijama od 1,8 odsto. Najveći ceh, oko četiri miliona evra, trebalo bi da plati najveća kompanija “Hemofarm”. Imajući u vidu da je 2007. godina bila jedna od najprofitabilnijih za celokupno farmaceutsko tržište, računica govori da je država, od svih kompanija u kartelu, kroz kazne mogla da dobije oko 20 miliona evra.

Bivša predsednica Komisije za zaštitu konkurencije Dijana Marković-Bajalović tvrdi da zastareo postupak znači da Komisija nema pravo da ga ponovi, ali i da priča protiv proizvođača lekova i veledrogerija nije slučajno zastarela.

- Zaposleni u aktuelnoj komisiji vrlo dobro poznaju rokove i ne prave slučajno greške. Znaju i da po novom zakonu ne mogu da izriču kazne za povrede nastale za vreme starih propisa. To, međutim, čine i očigledno je da je razlog to što ih je država naterala, a da je motiv vlasti samo da pokažu borbu protiv monopola. Takođe, kazne koje je propisala Komisija su male. Ranije su obično bile u visini od tri odsto godišnjeg prometa kompanije - kaže Bajalović za “Blic”.

Na pitanje da li je tri godine, koliko je postupak trajao, dugo, naša sagovornica objašnjava da je Komsija kojom je ona rukovodila postupak protiv farmaceutskih kompanija i okončala. Sud je, kako tvrdi, samo trebalo da izrekne kaznu, ali je novi sastav Komisije otvorio novi postupak.

U Komisiji za zaštitu konkurencije juče nisu radili, pa je izostao i komentar na konstatacije bivše predsednice.

Poznavaoci tržišta kažu da su glavni igrači u kartelu bili veletrgovci koji su na prodaji lekova zarađivali i do 40 odsto. Kako objašnjavaju, profiteri su bili i proizvođači jer su ulaskom u kartel osiguravali plasman.

- Teško je i bilo očekivati da će država kazniti jednu „Galeniku“ koja je u vlasništvu Vlade Srbije. Još manje je bilo realno da će gurnuti ruku u džep multinacionalnih kompanija čije bi povlačenje iz Srbije izazvalo haos na tržištu. Farmaceutsko tržište je jako i finansijski, ali je još značajnije sa socijalnog aspekta - kaže jedan od proizvođača.


Proizvođači u kartelu zbog skladišta?

Na pitanje zašto su ušli u kartel sa najvećim veledrogerijama, proizvođači lekova nisu želeli da govore zvanično. U jednoj od najvećih kompanija rekli su nam, međutim, da je njihov motiv bio isključivo način skladištenja.
- Velike veledrogerije imaju skladišta po evropskom GDP standardu. Tu nema vlage i praktično je nemoguće da na tržište dospe neispravan lek. To se, međutim, ne može garantovati i za lekove koje prodamo malim veletrgovcima, a poznato je da za svaku neispravnost odgovara isključivo proizvođač. Prodajom lekova samo najvećim veledrogerijama praktično smo hteli samo da zaštitimo sebe i potrošača - ispričao nam je jedan od proizvođača lekova.