LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.12.2009
- Poruka
- 29.042
[h=1]Rata za stan porasla 10.000 dinara
[/h] Izvor: Dnevnik
Novi Sad -- Drastičan pad pa onda opet skok dinara prema evru zabrinjava sve, a najviše one koji vraćaju indeksirane zajmove, posebno ako se radi o vkupovini stana.
Zlatno doba za kredite u Srbiji bilo je krajem 2007. godine, a diskusije o kretanju valuta tada su bile potpuno drugačije nego danas.
Za jedan evro plaćalo se nešto malo manje od 80 dinara. Privrednci i stručnjaci su diskutovali na temu je li dinar precenjen. U kredite indeksirane u evrima ulazilo se lako.
Za stamebni kredit od 50.000 evra s učešćem od 20 odsto i kamatom od 5,95 plus tromesečni euribor i otplatom od 360 meseci rata je bila 273 evra. Euribor je padao, ali su banke imale pravo da podižu kamatu pa je kod dosta njih rata kakva bila tada takva ostala i sada.
[TABLE="class: antrfile right, align: right"]
[TR]
[TD][TABLE]
[TR]
[TD][TABLE]
[TR]
[TD="class: textvesti"]Bankama, baš kao ni klijentima, ne odgovara aktiviranje hipoteka. U slučaju da za stan u otplati klijent dobije manje novca od sume koju duguje finansijskoj kući, ostaje mu da nastavlja da otplaćuje kredit dok ne isplati razliku. Za banke je to nova neizvesnost, za klijenta teret. Onima koji uspeju da poklope cenu s obavezama banci ostaje da računaju šta su izgubili. Osim sigurnosti koju pruža vlastiti krov nad glavom, prilikom konačnog prebijanja obaveza gubi se i iznos koji je prethodnih godina uplaćivan banci, često i učešće pa ovde izgleda važi ona izreka da dva dobra ne idu zajedno.
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
Kada uporedimo ratu s tadašnjom i sadašnjom kursnom listom, dobijamo da je u 2007. iznosila 21.000 dinara. Danas za istu obavezu, isti stan, isti kredit, za ratu mora da se izdvoji 31.000 dinara. Za sve je kriv evro koji je od tada skočio oko 37 dinara i popeo se na nivo nešto viši od 117 dinara.
Zanimljivo je da je krajem 2007. godine prosečna palata u Srbiji bila upravo 10.000 dinara niža nego sada pa ispada da je kredit gotovo podjednako teško vraćati. Prosečne plate bile su tada 32.000 dinara a rata 21.000 pa je za život ostajalo 11.000 dinara – sada je prosek oko 42.000 dinara, rata oko 32.000 pa opet za život ostaje 11.000 dinara.
Naravno da to nije tako, s obzirom na to da su troškovi života tokom krize značajno povećani pa onda i sada nije ista cena ni hrane, ni grejanja, ni gasa, ni... Takođe, prosek vadi javni sektor pa je pitanje kako je onima čije zarade nisu pratile prosek. O onima koji su ostali bez posla, a uzeli su kredit za stan...
Stambeni krediti spadaju u zajmove gde su kašnjenja najmanja i gde se obaveze redovno servisiraju. Ipak, broj onih koji nisu u stanju to da učine iz godine u godinu raste.
Kada klijent više ne može da servisira obaveze i kada i njemu i nadležnima u banci postane jasno da nikakav grejs-period ne može da ga vrati na staze redovne otplate, ostaje da se nađe najprihvatljivije rešenje. Za klijenta je najpovoljnije da stan proda i vrati novac banci i tako ako može okonča otplatu kredita.U prethodne tri godine vraćeno je 2.700 kredita.
Među njima je malo onih koji su dobili premiju na lutriji ili nasledstvo. Najviše je klijenata koji su silom prilika prodali stan da bi okončali dužničku agoniju. Isti nepovoljan trend se nastavlja, a ukupno su aktivirane hipoteke na gotovo 300 stanova.
[/h] Izvor: Dnevnik
Novi Sad -- Drastičan pad pa onda opet skok dinara prema evru zabrinjava sve, a najviše one koji vraćaju indeksirane zajmove, posebno ako se radi o vkupovini stana.
Za jedan evro plaćalo se nešto malo manje od 80 dinara. Privrednci i stručnjaci su diskutovali na temu je li dinar precenjen. U kredite indeksirane u evrima ulazilo se lako.
Za stamebni kredit od 50.000 evra s učešćem od 20 odsto i kamatom od 5,95 plus tromesečni euribor i otplatom od 360 meseci rata je bila 273 evra. Euribor je padao, ali su banke imale pravo da podižu kamatu pa je kod dosta njih rata kakva bila tada takva ostala i sada.
[TABLE="class: antrfile right, align: right"]
[TR]
[TD][TABLE]
[TR]
[TD][TABLE]
[TR]
[TD="class: textvesti"]Bankama, baš kao ni klijentima, ne odgovara aktiviranje hipoteka. U slučaju da za stan u otplati klijent dobije manje novca od sume koju duguje finansijskoj kući, ostaje mu da nastavlja da otplaćuje kredit dok ne isplati razliku. Za banke je to nova neizvesnost, za klijenta teret. Onima koji uspeju da poklope cenu s obavezama banci ostaje da računaju šta su izgubili. Osim sigurnosti koju pruža vlastiti krov nad glavom, prilikom konačnog prebijanja obaveza gubi se i iznos koji je prethodnih godina uplaćivan banci, često i učešće pa ovde izgleda važi ona izreka da dva dobra ne idu zajedno.
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
Kada uporedimo ratu s tadašnjom i sadašnjom kursnom listom, dobijamo da je u 2007. iznosila 21.000 dinara. Danas za istu obavezu, isti stan, isti kredit, za ratu mora da se izdvoji 31.000 dinara. Za sve je kriv evro koji je od tada skočio oko 37 dinara i popeo se na nivo nešto viši od 117 dinara.
Zanimljivo je da je krajem 2007. godine prosečna palata u Srbiji bila upravo 10.000 dinara niža nego sada pa ispada da je kredit gotovo podjednako teško vraćati. Prosečne plate bile su tada 32.000 dinara a rata 21.000 pa je za život ostajalo 11.000 dinara – sada je prosek oko 42.000 dinara, rata oko 32.000 pa opet za život ostaje 11.000 dinara.
Naravno da to nije tako, s obzirom na to da su troškovi života tokom krize značajno povećani pa onda i sada nije ista cena ni hrane, ni grejanja, ni gasa, ni... Takođe, prosek vadi javni sektor pa je pitanje kako je onima čije zarade nisu pratile prosek. O onima koji su ostali bez posla, a uzeli su kredit za stan...
Stambeni krediti spadaju u zajmove gde su kašnjenja najmanja i gde se obaveze redovno servisiraju. Ipak, broj onih koji nisu u stanju to da učine iz godine u godinu raste.
Kada klijent više ne može da servisira obaveze i kada i njemu i nadležnima u banci postane jasno da nikakav grejs-period ne može da ga vrati na staze redovne otplate, ostaje da se nađe najprihvatljivije rešenje. Za klijenta je najpovoljnije da stan proda i vrati novac banci i tako ako može okonča otplatu kredita.U prethodne tri godine vraćeno je 2.700 kredita.
Među njima je malo onih koji su dobili premiju na lutriji ili nasledstvo. Najviše je klijenata koji su silom prilika prodali stan da bi okončali dužničku agoniju. Isti nepovoljan trend se nastavlja, a ukupno su aktivirane hipoteke na gotovo 300 stanova.