- Učlanjen(a)
- 07.02.2010
- Poruka
- 14.864
Rat protiv Nemačke zbog obveznica
Izvor:
Novosti.rs
LJUTA verbalna bitka u srcu evropske administracije vodi se protiv Berlina, da popusti kad su u pitanju evroobveznice. Kancelarka Angela Merkel već je poručila da je njen odgovor na neformalnom samitu šefova država ili vlada, sazvanom u Briselu povodom ekonomske krize - ”ne”.
Evroobveznice su zamišljenjene kao sistem za objedinjavanje dužničkih obaveza svih zemalja članica. Pristalice spajanja obligacija smatraju da je to način da se kroz solidarnost izađe iz krize. U protivnom, razlike će i dalje biti velike i, verovatno, nepremostive, s obzirom na raskorak u kamatama kojima su izložene evropske prestonice. Njihova logika je da bi se, na ovaj način, sprečio bankrot nekih zemalja, kao što je Grčka, a time i mogući raspad cele evrozone.
Emisija evroobveznica bi, u stvari, trebalo da bude neka zamena za ulogu zajedničkog trezora, kao što ga imaju, na primer, SAD. Neke članice EU žele da se ovaj princip odnosi samo na evrozonu, a drugi na celu Uniju. Nema saglasnosti ni o tome ko bi ih izdavao: Evropski fond stabilnosti, Evropska investiciona banka ili Evropska centralna banka.
Saglasnosti, pre svega, nema s - Berlinom. Merkelova, zasad, ima dva čvrsta razloga. Smatra da bi se emitovanjem evroobveznica najslabije platiše oslobodile dalje odgovornosti. Zatim, kamatne stope za evroobveznice bi bile veće nego što su trenutno za one koje izdaje Nemačka. I da hoće, Mereklova na to ne bi smela da pristane zbog glasača.
Da bi eventualno počela da razmišlja o popuštanju, navela je nekoliko uslova: da se ispoštuju obaveze o maksimum tri odsto deficita, granica od 60 odsto zaduženosti, kao i da se ovo ”zlatno pravilo” uvede kao ustavna obaveza svih evropskih vlada. Kancelarka je prilično usamljena u svom stavu. Novi francuski predsednik Fransoa Oland odavno zagovara evroobveznice. Od evropskih lidera i zvaničnika, Merkelovu podržava samo holandski premijer u ostavci Mark Rute i predsednik ECB Mario Dragi. Čak i unutar sopstvene partije, Angela Merkel nailazi na otpor - ali, ne popušta.
Izvor:
Novosti.rs
LJUTA verbalna bitka u srcu evropske administracije vodi se protiv Berlina, da popusti kad su u pitanju evroobveznice. Kancelarka Angela Merkel već je poručila da je njen odgovor na neformalnom samitu šefova država ili vlada, sazvanom u Briselu povodom ekonomske krize - ”ne”.
Evroobveznice su zamišljenjene kao sistem za objedinjavanje dužničkih obaveza svih zemalja članica. Pristalice spajanja obligacija smatraju da je to način da se kroz solidarnost izađe iz krize. U protivnom, razlike će i dalje biti velike i, verovatno, nepremostive, s obzirom na raskorak u kamatama kojima su izložene evropske prestonice. Njihova logika je da bi se, na ovaj način, sprečio bankrot nekih zemalja, kao što je Grčka, a time i mogući raspad cele evrozone.
Emisija evroobveznica bi, u stvari, trebalo da bude neka zamena za ulogu zajedničkog trezora, kao što ga imaju, na primer, SAD. Neke članice EU žele da se ovaj princip odnosi samo na evrozonu, a drugi na celu Uniju. Nema saglasnosti ni o tome ko bi ih izdavao: Evropski fond stabilnosti, Evropska investiciona banka ili Evropska centralna banka.
Saglasnosti, pre svega, nema s - Berlinom. Merkelova, zasad, ima dva čvrsta razloga. Smatra da bi se emitovanjem evroobveznica najslabije platiše oslobodile dalje odgovornosti. Zatim, kamatne stope za evroobveznice bi bile veće nego što su trenutno za one koje izdaje Nemačka. I da hoće, Mereklova na to ne bi smela da pristane zbog glasača.
Da bi eventualno počela da razmišlja o popuštanju, navela je nekoliko uslova: da se ispoštuju obaveze o maksimum tri odsto deficita, granica od 60 odsto zaduženosti, kao i da se ovo ”zlatno pravilo” uvede kao ustavna obaveza svih evropskih vlada. Kancelarka je prilično usamljena u svom stavu. Novi francuski predsednik Fransoa Oland odavno zagovara evroobveznice. Od evropskih lidera i zvaničnika, Merkelovu podržava samo holandski premijer u ostavci Mark Rute i predsednik ECB Mario Dragi. Čak i unutar sopstvene partije, Angela Merkel nailazi na otpor - ali, ne popušta.