Koristite zastareli pregledač. Možda neće pravilno prikazivati ove ili druge veb stranice. Trebali biste nadograditi ili koristiti alternativni pregledač.
Dobro odabrana rasvjeta je najpotrebnija za uspješan uzgoj i rast biljaka, no uz dobru rasvjetu i sam akvarij izgleda estetski ljepše, te se ribe osjećaju ugodno. Biljke ne mogu rasti bez svjetla koje im je potrebno za proces fotosinteze.
Pošto govorimo o tropskim akvarijima (bilje i ribe su iz tropskih područja), trebalo bi duljinu osvjetljenja akvarija prilagoditi tom području, a tamo je oko 12 sati dan, 12 sati noć. Najlakše i najjednostavnije je to napraviti automatskim tajmerima. Na taj se način svjetlo uvijek pali i gasi u isto vrijeme pa se ribe naviknu na pravilne izmjene "dana i noći". Potrebno je odabrati adekvatnu rasvjetu ovisno o dubini i vrsti akvarija. Ako imamo npr. ciklide i malo ili ništa biljaka, tada ni intezintet svjetlosti ne treba biti velik. čistoća vode također ima veliki utjecaj na intenzitet svjetlosti koji se znatno smanjuje već u prvih 10-tak cm dubine ako je voda mutna ili žučkasta. Treba imati na umu da pak prejaka svjetlost djeluje na ribe negativno, te se one osjećaju preplašene. Iako se jačina svjetlosti mjeri u lumenima (L) teško ćete podatak o lumenima nači na pakiranju žarulja. Tako vam preostaje samo se služiti Watima (W), električnoj snazi žarulje. Pošto se u akvaristici najčešće koriste fluorescentne lampe, na njih ćemo se koncetrirati u daljnjem tekstu. Za početak, pod pretpostavkom da imate akvarij standarnih dimenzija (cca visina = širina = 2xdužina) dobro je staviti rasvjetu reda veličine 1W/3l vode, te kasnije kad bilje počne rasti povećati na 1W/2l jer će visoko bilje malo zaklanjati svjetlost srednjem i niskom bilju. Temperatura svjetlosti (odnosno boja) također je važna. Ne, za ribe, već za biljke. Određene boje svjetlosti (kod uredskih fluorescentnih lampi) utječu na pojačani rast algi. Iz tog razloga postoje posebne žarulje koje pogoduju rastu biljaka (npr. FloraGlo). Razne temprature fluorescentnih lampi se postižu raznim kombinacijama fosfornog praha i aditiva koji su obloženi po unutanjim stijenkama žarulja. Treba imati na umu da s vremenom opada intezintet svjetlosti i mijenjanja se temperatura svjetla (naše oko to ne može primjetiti), pa se fluorescentne lampe trebaju mijenjati svakih 2500 do 10000 radnih sati, otpirile svakih 6-9 mjeseci, što pak ovisi o samoj lampi. Lampe bi trebale biti ugrađene što je moguće bliže površini vode jer što je lampa dalje, više se svjetlosti odbija od površine vode i ne ulazi u vodu, pa je iskoristivost lampe manja. Bez reflektora količina iskoristive svjetlosti koja dopire do akvarijske vode iznosi manje od 50%. S ugradnjom reflektora, ta se količina povećava do 90% (ovisno o uspješnosti konstrukcije samog reflektora):
Ako vaš poklopac nema ugrađen neki oblik reflektora, proproručamo da ga sami izradite (od lima ili ogledala) ili kupite, te na taj način povećate količinu svjetlosti.
Evo za kraj i nekoliko grafikona boja svjetlosti nekih akvarističkih lampi:
Fluorescentnu rasvetu kakvu poznajemo danas, izmislio je Peter Cooper Hewitt još davne 1890 godine. Svega 3 godine kasnije 1893 na svetskom sajmu u Čikagu ovaj vid rasvete biva prikazan u svom najboljem svetlu i od taka pokušava da prokrči svoj put ka korisnicima. Od samog nastanka, ovaj vid rasvete biva potiskivan i omalovažavan od strane tada (a i danas) najvećeg proizvođača sijalica sa vlaknom, firme General Electric Company.
General Electric Company, tada u vlasništvu izumitelja sijalice Tomasa Edisona i velikog industrijskog magnata J.P. Morgan-a, je svim silama i novcem zaustavljao razvoj i napredak svih drugih vidova rasvete u cilju održanja monopola na tržištu rasvete i basnoslovnog bogaćenja koje prati jedan monopol.
Tih godina, osim što je na tržištu postojao monopol nad rasvetom, postojao je i monopol na tržištu struje. Tada se koristila isključivo jednosmerna struja, čije je genaratore na tržištu prodavala jedino firma General Electric Company. Na konkursu za uvođenje struje i osvetljenja za svetski sajam u Čikagu te davne 1882 prijavile su se dve firme.
Tomas Edison sa General Elektric-om na jednoj strani i Nikola Tesla kao predstavnik Westinghuose-a na drugoj. Tesla je imao sav inat ovoga sveta da pokaže svom bivšem poslodavcu da je struja koju on zastupa (i koju je izmislio) neuporedivo kvalitetnije rešenje u odnosu na (jednosmernu) struju zastupanu od strane Edisona. U nadmetanju, firma koji je zastupao Nikola Tesla je dala 40% povoljniju cenu i dobila posao.
Te godine, svet je prvu put mogao da vidi, u punom svetlu, snagu i moć naizmenične struje. Ako se pitate kakve ovo veze ima sa fluorescentnom rasvetom, trebate imati na umu da je po izgubljenom poslu Edison želeo da Tesli maksimalno upropasti mogućnost prikazivanja naizmenične struje. Da bi posao oko uvođenja struje i osvetljenja odradio kako treba, Tesli je bila potrebna i rasveta. Edison i General Electric Company su tada zabranili svim prodavcima sijalica da prodaju rasvetu Tesli misleći da će time onemogućiti Teslu da osvetli hale svetskog sajma. Prevarili su se. Tesla i Westinghuos su za osvetljenje sajma upotrebili fluorescentnu rasvetu na koju Edison nije držao patente.
Tog 1 maja 1893 na obeležavanju 400 godišnjice Kolumbovog otkrića Amerike svet je ugledao u jednom danu naizmeničnu struju i fluorescentnu rasvetu u svom njihovom sjaju. Naizmenična struja je zbog svojih nebrojenih prednosti lako osvojila svet, iako je Tesla umro kao siromah, a Edison kao truli milijarder za koga se procenjuje da je napravio bogastvo između 7 i 20 milijardi dolara. Međutim zbog same cene proizvodnje i ugradnje a i rata na tržištu, fluorescentna rasveta nije tako lako osvojila svet.
Evo slike kako je izgledala jedna od prvih štedljivih sijalice iz 1980 koju je proizvodio Philips:
Nastavak istorijata:
Tek danas kada cena struje, energije i energenata biva sve veća, postaje ekonomski isplatljivije za obično osvetljenje koristiti rasvetu koja nije zasnovana na ugrejanom vlaknu. Procenjuje se da fluorescentno osvetljenje, nevezano za skupoću svoje ugradnje za svog životnog veka uspe da uštedi i do 30$ kroz cenu struje.
1927 godine je po ideji gasa koji otpušta svetlost izmišljena natrijumova gasna sijlica da bi tek 1939 godine na svetskom sajmu u Njujorku bile predstavljene prve fluorescentne lampe u spiralnom i U obliku (od strane General Electric-a).
CFL kakve danas poznajemo inovirane su u vreme svetske naftne (energetske) krize iz 1973 godine.
Zbog cena struje koje su tada basnoslovno skočile, traženo je svako moguće rešenje da se ista uštedi, pa je 1976 godine Edward E. Hammer
koji je radio za General Electric unapredio fluorescetnu rasvetu i napravio prve sijalice koje su imali spiralni oblik. Takve štedljive sijalice se danas često sreću po radnjama, ali njihova masovna proizvodnja nije počela 1976 zbog komplikovanosti pravljenja staklenih spirala i cene celog proizvoda.
1980 godine u traku ulazi Philips i predstavlja prve CFL sa elektromagnetnom prigušnicom (balstom) koje se mogu zaviti u sijalično grlo.
Već 1985 godine u trku ulazi i Osram predstavljajući svoje CFL sa elektronskim prigušnicama (balstima) koje se takođe zavijaju u sijalična grla.
Ostatak priče je već sadašnjost u kojoj živimo.
Podela sijalica koje se danas proizvode
Najopštija podela kompakt fluor sijalica je na integrisane i neintegrisane sijalice.
Integrisane sijalice
integrisane sijaliceu na našem tržištu poznatije kaoštedljive sijalice.
Ubacivanjem elektronske prigušnice u malo kućište zajedno sa sijalicom i dodatkom da se sve to može zaviti u već postojeća sijalična grla izazvalo je pravu malu revoluciju u primeni CFL rasvete. Integrisane sijalice su lako dostupne, lako se montiraju i nemaju višak rasipanja toplote usled korišćenja elektronike. Sama elektronska prigušnica kod većine ovakvih sistema nije toliko otporna na toplotu, pa se ovakav vid rasvete ne preporučuje u zbijenim i zatvorenim haubama koje će se grejati. Ali, zato su štedljive sijalice veoma praktične za sve akvarijume otvorenog tipa ili haube sa dodatnim sistemom ventilacije.
Elektronska prigušnica u štedljivoj sijalici:
Osim štedljivih sijalica koje koristimo i redovno srećemo po radnjama, kao integrisane komakt fluorescentne sijalice proizvode se i svetiljke jačih isijavanja. Takve sijalice se uglavnom koriste u plastenicima i staklenicima pri proizvodnji saksijskog cveća. Na žalost u akvaristici se retko sreću, jer im cena nije mala, a za isti novac se mogu instalirati MH lampe kod kojih je dostupniji veći broj različitih tipova (i boja) sijalica.
Integrisane CFL raznih jačina i oblika
Neintegrisane sijalice
Neintegrisane sijalicese dele na dva osnovna tipa: dvo-pinske i cetvoro-pinske sijalice.
Dvo-pinske sijaliceunutar sebe imaju integrisan starter te se stoga moga povezivati isključivo sa elektromagnetnom prigušnicom, dok
Cetvoro-pinske sijalicenemaju integrisan starter, tako da se mogu povezivati i sa elektronskim prigušnicama (koje standardno imaju 4 ulaza) i sa kombinacijom starter i elektromagnetna prugušnica.
Elektornska prigušnica (balast) za povezivanje 4-pinskih CFL
Izgled elektromagnetne prigušnice (balsta) i startera
Standardi kod Neintegrisanih tipova sijalica
Posle naftnih kriza u 70-tim godinama, cena svih energenata u razvijenim zemljama kreće naglo da raste, a sa njima i cena struje. Sa porastom cena struje došlo je do skoka potražnje za svim vidovima rasvete koji troše manje energije od standardnih sijalica sa vlaknom.
Kako standardne neonske cevi T12 potom T8 a sada i T5 nisu mogle u svakom prostoru da nadomeste estetske potrebe enterijerista, javila se velika potražnja za svetlima malih dimenzija koja su do tada bila isključivo sa vlaknom. Pored LED osveljenja (koje i danas ima veliku tržišnu cenu) i MH rasvete koja je imala sporo paljenje, rešenje je nađeno u Kompak Fluorescentinim sijalicama.
U trci za tržištem, svi proizvođači su izbacivali svoje standarde pokušavajući da ih nametnu tržištu kao najbolje moguće rešenje. Ostali proizvođači koji su se naknadno uključivali u traku su izbacivali nove (slične) standarde samo da bi izbegli plaćanja autorskih prava. Posle dugogodišnjih štancovanja svega i svačega, tržište se najzad smirilo i zadržalo na 6 osnovnih tipova grla (sa mnoštvom varijacija) u koja se sijalice ubadaju. A što se samih sijalica tiče, teško je nabrojati sve nazive i tipove svih proizvođača koji ih rade, pa će se u nastavku teksta pisac osvrnuti samo na philips-ov program koji je na ovim prostorima prilično zastupljen.
Kao što se da primetiti sa slika, navedenih sijalica ima mnogo a razlika je po najviše u grlima u koja sijalice pasuju.
Navešćemo osnovne tipova grla (tj rasporeda pinova).2G11 - 4 pina u nizu 2G7 - 4 pina u nizu G23 - 2 pina u nizu GX23-2 - 2 pina unakrsno postavljena na kvadratnoj osnovi G24d - 2 pina postavljena dijagonalo na kvadratnoj osnovi (standardi G24d-1, G24d-2 i G24d-3 su veoma slični) G24q - 4 pina na kvadratnoj osnovi (pod oznake 2 i 3 su veoma slična grla)
Primera radi navedeno grlo G24d je u stvari G24d-1, pri čemu postoje i grla G24d-2 i G24d-3 čiji je raspored pinova isti, ali se od grla G24d-1 razlikuju po rasporedu ivica plastike koja drži celu konstrukciju. Kod nekih proizvođača, to isto grlo G24d-2, G24d-3 nosi naziv i GX23-2.
Sistem je odrađen tako, da kada jednom kupite rasvetu jednog proizvođača, ne možete pogrešiti koje sijalice trebate opet kupiti.
Naravno, kako se većina grla i ne može kupiti u prodaji tako lako, akvaristi uglavnom za svoje DIY varijante i ne moraju toliko obraćati pažnju na tačnu oznaku, već samo na jačinu sijalice koju kupuju i broj pinova. Naravno, treba paziti i koju prigušnicu proizvođač preporučuje za datu rasvetu. U slučaju ugradnje, konkretne fabričke rasvete, u recimo plafonu stana, pažljivo treba birati sijalice koje se kupuju da bi zamena mogla da se izvede.
Evo malog primera jednog od proizvođača kada su oznake grla u pitanju:
Tipovi sijalica
PLC
PLC sijalice karakterističnog i prepoznatljivog izgleda imaju 4 ceve koje izviru iz kvadratne osnove.
Standardne 2-pin-ske sijalice u sebi imaju integrisan starter i povezuju se isključivo na magnetnu prigušnicu. Standardne jačine koje se proizvode su 13w, 18w i 26w; dok se boja svetla određenih modela može dobaviti od 2700K do 4100K.
Više o karakteristikama u tabeli koja sledi:
Standardne 4-pin-ske sijalice se mogu povezivati kako na elektronsku prigušnicu, tako i na kombinaciju magnetne prigušnice i startera. Ostale karakteristike su potpuno identične kao i kod 2-pin-skih sijalica.
Više o karakteristikama u tabeli koja sledi:
PLT
PL-T 2-pin
PLT sijalicesa 2 pina, izgledaju poput PLC sijalica samo što umesto 4 cevi imaju 6 prespojenih cev koje izlaze iz osnove.
Osnova sijalice je šestougaona, pri čemu je samo dno kvadratnog oblika i grlo liči na grlo za PLC rasvetu.
Same sijalice se proizvode u jačinama od 13w, 18w i 26w pri čemu im se temperatura svetla kreće od 2700K do 4000K.
Više o karakteristikama u tabeli:
PL-T 4- pin
PLT sijalica sa 4 pina se po izgledu razlikuje od sijalice sa 2 pina. Ona je sačinjena od 3 U cevi spojene a dnu.
Za ovaj standard postoje 5 različitih vrsta ubodnih grla.
Sijalice se proizvode u rasponu od 18w do 57w, toplote svetla od 2700K do 4100K.
Više o karakteristikama videti u tabeli:
PLT sijalice (i sa 2 i sa 4 pina) kod nas na tržištu trenutno predstavljaju retkost jer ih ni jedna firma ne uvozi. Samim tim dizajneri ih ne ugrađuju pri izradi, pa se teško mogu i naći u prodaji same sijalice jer nikome nisu potrebne rezervne. To je naravno veoma poražavajuće za akvariste, obzirom da bi najjačim sijalicama iz ove serije mogli da se osvetle prilično duboki akvarijumi.
PLS sijalice sa 2 pin-a su kod nas doživele procvat par godina unatrag kada su na tržištu počele masovno da se pojavljuju kineske stone lampe za učenje u kojima su ove sijalice bile ugrađene. Takođe, ovaj tip sijalica se najčešće ugrađuje u akvarističke UV sterilizatore. Međutim, naći im zamenu kada pregore unutar sterilizatora, biće nemoguća misija obzirom da se UV sijalice ovog tipa kod nas ne uvoze. U slučaju crkavanja, najprostije je kupiti ceo nov sterilizator. Nadamo se da će uvoznici uvideti potražnju za ovim svetlima i pokrenuti uvoz.
U zavisnosti od jačine sijalice, imamo dva tipa ubodnih grla za njih G23 i GX23:
Ako pogledamo tabelu sa jačinama sijalica koje se proizvode, videćemo da im je namena uglavnom za lampe i slaba osvetljenja što ih u akvaristici ne čini toliko atraktivnim osim u slučaju mikro skejpinga. Boja svetla u kojima se obično rade ove sijalice je od 2700K do 5000K.
PL-S 4-pin
Sve PLS sijalice sa 4 pina postavljaju se u grlo 2G7
Kao i kod PLS svetiljki sa 2 pina, i 4-pinske sijalice se proizvode samu kao slabija rasveta. Proizvode se u opsegu od 5w do 11w pri čemu imaju toplotu isijavanja od 2700K do 4000K.
Ostale podatke o 4-pinskim PLS sijalicama možete videti tabeli:
Kako se slabo koriste i slabo ugrađuju, PLS sijlice sa 4 pina se skoro uopšte ne mogu naći kod nas na tržištu.
PLL
PLL sijalice se proizvode samo u varijanti sa 4 pina. Oznaka L u nazivu je za long - kao dužina. Najčešći način povezivanja je preko elktronske prigušnice i uglavnom se koriste kao zamena T5 rasveti gde su standardi za T5 predugački da bi se rasveta upakovala.
Jačine koje se proizvode su od 18w do 80w, pri čemu se boja svetla kreće od 3000K do 4100K osim izuzetka za model 950 od 55w koji ima boju svetla od 5000K.
Više o karakteristikama u tabeli:
Dužine ovih L (long) cevi možete videti u tabeli ispod. Vrednosti koje su u zagradi su u milimetrima. Kao što se može primetiti, najkraća (i najslabija) cev od 18w je dužine preko 20cm, te je diskutabilno koliko ovaj vid rasvete ulazi u Kompak rasvetu.
ZAKLJUČAK
Neonska rasveta je dobila bitku u odnosu na sijalicu sa vlaknom. Odnos količine svetlosti koju daje naspram uložene energije je više nego petostruko veći u odnosu na Edisonovu sijalicu. Pojava štedljivih sijalica koje se mogu zaviti u standardna sijalična grla je bio odlučujući udarac koji polako šalje sijalice sa vlaknom u drugi plan.
Zbog specifičnosti paljenja i veoma male cene, sijalice sa vlaknom neće biti potpuno istisnute iz naših života još neko vreme. Međutim, LED tehnologija je već sazrela i pred njom, ni po kvalitetu svetla i trajnosti, ni po brzini paljenja, ni neonsko svetlo ni žarulje nemaju šta da traže. Pitanje je trenutka kada će cena proizvodnje LED dovoljno pasti i najzad poslati u istoriju svetla 19-tog veka.
Što se same akvaristike tiče, izbor sijalica namenjenih samom rastu bilja ili akvarijumima je više nego poražavajuć. Ali, obzirom na karakteristike koje poseduju, CFL sijalice i te kako mogu da se koriste u ovoj oblasti.
Zbog svoje male površine iz koje zrače svetlost, one se najoptimalniji izbor svetla malih akvarijuma. Čak i kod velikih akvarijuma, zbog količine svetla koju daju sa malog prostora, mogu parirati MH rasveti. Naravno, MH će i dalje imati bolji izbor svetiljki za biljni svet i jeftiniju cenu kada su u pitanju velike litraže koje treba pokriti.
CFL jesu retke, ali se koriste u aqua-scaping-u. Pogledajte na forumu i vidite kakva iskustva naši članovi imaju sa ovim vidom osvetljenja.
Videćete mnoge prelepe akvarijume čije bilje raste isključivo na kampakt-flourescentnoj rasveti.
Ako i samo koristite neku od navedenih vrsta sijalica, ne libite se da iznesete svoja iskustva i podelite ga sa ostalima. Što se tiče DIY povezivanja ovog vida rasvete, pretražite tekstove i forum i videćete na koje sve načine možete i vi poboljšati vaš akvarijum. Dok čekamo da LED i plazma tehnologije "siđu u mase" CFL je jedan od najpogodnijih izvora osvetljenja vaših akvarijuma.
