LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.12.2009
- Poruka
- 29.042
[h=1]Rastu kurs i PDV - rastu i cene
[/h] Izvor: Tanjug
Beograd -- Cene prehrambenih proizvoda u proseku bi mogle da budu povećane za četiri do pet odsto, uzimajući u obzir i kretanje kursa i eventualno povećanje PDV-a.
Povećanje poreza na dodatu vrednost doprinelo bi daljem padu potrošnje osnovnih prehrambenih proizvoda, jer bi palo na teret građana, zjavio je stručnjak Privredne komore Srbije Vojislav Stanković.
On je kaže da će rast cena prehrambenih proizvoda delimično ublažiti prognozirana dobra rodna godina i nešto obimnija i kvalitetnija ponuda, inače bi "one bile mnogo veće".
Stanković kaže da na kretanje cena hrane deluju tržišni zakoni ponude i tražnje, ali i kretanje kursa, " ovo divljanje kursa i pad vrednosti dinara u značajnoj meri ugrožava i cene".
On je precizirao da će cene samo zbog kursa biti više za dva do četiri odsto.
Napomenuo je da PDV za prehrambene proizvode u Srbiji trenutno iznosi od osam do 18 odsto, a trgovačke marže za osnovne životne namirnice su u prethodnom periodu bile svedene, odnosno kontrolisane.
I pored toga, kako je Stanković upozorio, kupovna moć stanovništva je bila izuzetno niska, tako da je hrana učestvovala u ličnoj potrošnji sa više od 42 odsto.
Stanković je naglasio da takvi podaci ukazuju da je hrana bila glavna stavka u porodičnom budžetu građana, zbog čega su neki od njih morali da se odreknu kupovine nekih drugih proizvoda ili nekih sadržaja kao što su kulturološki.
"U tom smislu bilo bi umesno, iako je to nepopularno u tržišnim uslovima privređivanja, da se nastavi sa kontrolisanom maržom, barem za osnovne prehrambene proizvode", ocenio je on, dodajući da je potrošnja tih artikala izuzetno niska, "najniža u Evropi".
Stanković je napomenuo da godišnja potrošnja mleka po glavi stanovnika u Srbiji iznosi 57 litara, ulja 11 litara, šećera 11,8 kilograma, a svežeg mesa oko 44 kilograma.
"U ovim kriznim uslovima treba voditi računa o daljem padu životnog standarda stanovištva koje je na samim marginama izdržljivosti", naglasio je on, podvukavši da se to naročito odnosi na odredjene kategorije stanovništva - penzionere, nezaposlene, mlade i zaposlene koji ne primaju redovno plate.
Prema njegovim rečima, manja tražnja na domaćem tržištu i pad kupovne moći utiče i na manju proizvodnju pojednih proizvoda, pa čak delimično i na rezultate izvoza, jer bez ekonomije obima nema ni značajnijeg izvoza.
[/h] Izvor: Tanjug
Beograd -- Cene prehrambenih proizvoda u proseku bi mogle da budu povećane za četiri do pet odsto, uzimajući u obzir i kretanje kursa i eventualno povećanje PDV-a.
On je kaže da će rast cena prehrambenih proizvoda delimično ublažiti prognozirana dobra rodna godina i nešto obimnija i kvalitetnija ponuda, inače bi "one bile mnogo veće".
Stanković kaže da na kretanje cena hrane deluju tržišni zakoni ponude i tražnje, ali i kretanje kursa, " ovo divljanje kursa i pad vrednosti dinara u značajnoj meri ugrožava i cene".
On je precizirao da će cene samo zbog kursa biti više za dva do četiri odsto.
Napomenuo je da PDV za prehrambene proizvode u Srbiji trenutno iznosi od osam do 18 odsto, a trgovačke marže za osnovne životne namirnice su u prethodnom periodu bile svedene, odnosno kontrolisane.
I pored toga, kako je Stanković upozorio, kupovna moć stanovništva je bila izuzetno niska, tako da je hrana učestvovala u ličnoj potrošnji sa više od 42 odsto.
Stanković je naglasio da takvi podaci ukazuju da je hrana bila glavna stavka u porodičnom budžetu građana, zbog čega su neki od njih morali da se odreknu kupovine nekih drugih proizvoda ili nekih sadržaja kao što su kulturološki.
"U tom smislu bilo bi umesno, iako je to nepopularno u tržišnim uslovima privređivanja, da se nastavi sa kontrolisanom maržom, barem za osnovne prehrambene proizvode", ocenio je on, dodajući da je potrošnja tih artikala izuzetno niska, "najniža u Evropi".
Stanković je napomenuo da godišnja potrošnja mleka po glavi stanovnika u Srbiji iznosi 57 litara, ulja 11 litara, šećera 11,8 kilograma, a svežeg mesa oko 44 kilograma.
"U ovim kriznim uslovima treba voditi računa o daljem padu životnog standarda stanovištva koje je na samim marginama izdržljivosti", naglasio je on, podvukavši da se to naročito odnosi na odredjene kategorije stanovništva - penzionere, nezaposlene, mlade i zaposlene koji ne primaju redovno plate.
Prema njegovim rečima, manja tražnja na domaćem tržištu i pad kupovne moći utiče i na manju proizvodnju pojednih proizvoda, pa čak delimično i na rezultate izvoza, jer bez ekonomije obima nema ni značajnijeg izvoza.