- Učlanjen(a)
- 19.09.2009
- Poruka
- 27.640
Rast kroz kvalitetan izvoz
Izbor najboljeg preduzetnika 2009. u Srbiji
Srpsku privredu danas obeležavaju veliki kontrasti. Nasuprot nerentabilnim državnim i preostalim društvenim preduzećima nalazi se drugi, zdravi deo naše ekonomije kojeg, velikim delom, čine mala i srednja preduzeća i preduzetnici. U ovom sektoru poslednjih godina se pojavila nova klasa preduzetnika koju karakteriše moderan, tržišni način razmišljanja i posvećenost proizvodnji visokog kvaliteta za domaće, a sve više i za međunarodno tržište.
Ovakve firme, kojih ima u brojnim granama, od prehrambene, preko tekstilne, drvne i automobilske industrije, do IT sektora, morale bi u budućnosti da budu stub naše privrede, ne samo po broju zaposlenih nego i po proizvodnji i izvozu. Takvi primeri, posebno u uslovima fokusiranosti većine medija na ekonomske probleme, zaslužuju veću promociju. Takva je i ova akcija koju Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza (SIEPA) podržava od samog početka, kao jednu od aktivnosti na stimulisanju razvoja domaćeg sektora malih i srednjih preduzeća.
Ova akcija je sjajan primer podrške koju mi iz javnog sektora očekujemo, gde imamo veliki dnevni list u partnerstvu sa međunarodnom bankom koja je bila vodeća u dodeli kredita ove države za prevazilaženje krize.
Redefinisanje izvoza
Da bi izrasle u nosioce srpske privrede, mala preduzeća moraju da porastu, a za rast su im neophodne velike investicije u razvoj novih proizvoda, izgradnju proizvodnih kapaciteta i uvođenje savremenih tehnologija. Nove investicije imaju ekonomskog smisla samo ako se obezbedi tržište. Zato je jedina moguća strategija za dinamični razvoj ovog sektora - podsticanje izvoza. Ali ne bilo kakvog izvoza, a posebno ne onakvog kakav je sada.
Naš sadašnji izvoz ide skoro isključivo u Evropsku uniju i zemlje CEFTA sporazuma i zasnovan je na proizvodima nižeg stepena prerade. Iako je naš ubedljivo najveći partner u izvozu, Evropska unija je vrlo zahtevno tržište. Čak i kada naši najbolji proizvodi preskoče barijere u obliku standarda kvaliteta, oni i dalje imaju ograničen pristup ovom tržištu. Gotovo nigde više za prodor na tržište nije dovoljan samo bazičan kvalitet proizvoda. Za prvu kupovinu, za osvajanje potrošača neophodne su velike investicije u distribuciju i promociju.
Prevazilaženje ovih problema zahteva značajne mere podrške. Mnoga rešenja, međutim, nisu i ne bi trebalo ni da budu u sferi delovanja države, nego poslovne politike na mikronivou. Na državi je da intenzivira rad na programima finansijske i tehničke pomoći.
Povezivanje sa kompanijama
Indirektno finansiranje, koje već godinama sprovodi SIEPA, ima za cilj unapređenje izvoznog marketinga. Radi se o bespovratnoj pomoći našim malim i srednjim preduzećima za učešće na međunarodnim sajmovima, posete stranim tržištima, dizajniranje proizvoda, ambalaže i promotivnih materijala i druge aktivnosti. Tokom osam krugova dodele sredstava, za ukupno 644 projekta odobreno je nešto više od 260 miliona dinara.
Na drugoj strani nalaze se mere tehničke podrške. Ovoj grupi, pored ostalog, pripada povezivanje domaćih malih i srednjih firmi sa multinacionalnim kompanijama u Srbiji, kroz pružanje tehničko-konsultantske pomoći za uključivanje u njihove lance dobavljača. U toku je novi javni poziv za ovaj program koji se odnosi na automobilsku, elektronsku, metalsku i industriju pakovanja za sektor farmacije, kao i na IT sektor.
Nova tržišta
Od jednake važnosti za naš sektor MSP, sa kojim SIEPA najviše sarađuje, jeste i otvaranje novih izvoznih tržišta. Pad izvoza usled ekonomske krize pokazao je rizik izvozne orijentacije na dva regionalna tržišta. Zato je za 2010. godinu planirana veća orijentacija na Rusiju, Belorusiju i zemlje Severne Afrike, gde će biti organizovan niz zajedničkih sajamskih nastupa naših preduzeća.
NAJBOLJEM 30.000 EVRA
Stručni žiri se pri izboru najboljeg preduzetnika rukovodi sledećim kriterijumima:
-profitabilnost
-produktivnost
-likvidnost
- izvozni potencijal
-broj novozaposlenih tokom 2009. godine
-asortiman novoplasiranih proizvoda
-uvođenje tehnoloških inovacija
-orijentacija ka zaštiti okoline
-doprinos lokalnoj zajednici
ČLANOVI ŽIRIJA:
-Vesna Perić direktorka Agencije za strana ulaganja i
promociju izvoza (SIEPA), predsednica žirija
-Đankarlo Miranda zamenik predsednika IO „Banke Inteze”
-Miodrag Đidić Ministarstvo finansija
-Milan Lalović Privredna komora Srbije
-Dejan Jovanović Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja
-Vladimir Ilić Nacionalna služba za zapošljavanje
-Vojislav Tufegdžić urednik u „Blicu”
Autor: Vesna Perić
Izbor najboljeg preduzetnika 2009. u Srbiji
Srpsku privredu danas obeležavaju veliki kontrasti. Nasuprot nerentabilnim državnim i preostalim društvenim preduzećima nalazi se drugi, zdravi deo naše ekonomije kojeg, velikim delom, čine mala i srednja preduzeća i preduzetnici. U ovom sektoru poslednjih godina se pojavila nova klasa preduzetnika koju karakteriše moderan, tržišni način razmišljanja i posvećenost proizvodnji visokog kvaliteta za domaće, a sve više i za međunarodno tržište.
Ovakve firme, kojih ima u brojnim granama, od prehrambene, preko tekstilne, drvne i automobilske industrije, do IT sektora, morale bi u budućnosti da budu stub naše privrede, ne samo po broju zaposlenih nego i po proizvodnji i izvozu. Takvi primeri, posebno u uslovima fokusiranosti većine medija na ekonomske probleme, zaslužuju veću promociju. Takva je i ova akcija koju Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza (SIEPA) podržava od samog početka, kao jednu od aktivnosti na stimulisanju razvoja domaćeg sektora malih i srednjih preduzeća.
Ova akcija je sjajan primer podrške koju mi iz javnog sektora očekujemo, gde imamo veliki dnevni list u partnerstvu sa međunarodnom bankom koja je bila vodeća u dodeli kredita ove države za prevazilaženje krize.
Redefinisanje izvoza
Da bi izrasle u nosioce srpske privrede, mala preduzeća moraju da porastu, a za rast su im neophodne velike investicije u razvoj novih proizvoda, izgradnju proizvodnih kapaciteta i uvođenje savremenih tehnologija. Nove investicije imaju ekonomskog smisla samo ako se obezbedi tržište. Zato je jedina moguća strategija za dinamični razvoj ovog sektora - podsticanje izvoza. Ali ne bilo kakvog izvoza, a posebno ne onakvog kakav je sada.
Naš sadašnji izvoz ide skoro isključivo u Evropsku uniju i zemlje CEFTA sporazuma i zasnovan je na proizvodima nižeg stepena prerade. Iako je naš ubedljivo najveći partner u izvozu, Evropska unija je vrlo zahtevno tržište. Čak i kada naši najbolji proizvodi preskoče barijere u obliku standarda kvaliteta, oni i dalje imaju ograničen pristup ovom tržištu. Gotovo nigde više za prodor na tržište nije dovoljan samo bazičan kvalitet proizvoda. Za prvu kupovinu, za osvajanje potrošača neophodne su velike investicije u distribuciju i promociju.
Prevazilaženje ovih problema zahteva značajne mere podrške. Mnoga rešenja, međutim, nisu i ne bi trebalo ni da budu u sferi delovanja države, nego poslovne politike na mikronivou. Na državi je da intenzivira rad na programima finansijske i tehničke pomoći.
Povezivanje sa kompanijama
Indirektno finansiranje, koje već godinama sprovodi SIEPA, ima za cilj unapređenje izvoznog marketinga. Radi se o bespovratnoj pomoći našim malim i srednjim preduzećima za učešće na međunarodnim sajmovima, posete stranim tržištima, dizajniranje proizvoda, ambalaže i promotivnih materijala i druge aktivnosti. Tokom osam krugova dodele sredstava, za ukupno 644 projekta odobreno je nešto više od 260 miliona dinara.
Na drugoj strani nalaze se mere tehničke podrške. Ovoj grupi, pored ostalog, pripada povezivanje domaćih malih i srednjih firmi sa multinacionalnim kompanijama u Srbiji, kroz pružanje tehničko-konsultantske pomoći za uključivanje u njihove lance dobavljača. U toku je novi javni poziv za ovaj program koji se odnosi na automobilsku, elektronsku, metalsku i industriju pakovanja za sektor farmacije, kao i na IT sektor.
Nova tržišta
Od jednake važnosti za naš sektor MSP, sa kojim SIEPA najviše sarađuje, jeste i otvaranje novih izvoznih tržišta. Pad izvoza usled ekonomske krize pokazao je rizik izvozne orijentacije na dva regionalna tržišta. Zato je za 2010. godinu planirana veća orijentacija na Rusiju, Belorusiju i zemlje Severne Afrike, gde će biti organizovan niz zajedničkih sajamskih nastupa naših preduzeća.
NAJBOLJEM 30.000 EVRA
Stručni žiri se pri izboru najboljeg preduzetnika rukovodi sledećim kriterijumima:
-profitabilnost
-produktivnost
-likvidnost
- izvozni potencijal
-broj novozaposlenih tokom 2009. godine
-asortiman novoplasiranih proizvoda
-uvođenje tehnoloških inovacija
-orijentacija ka zaštiti okoline
-doprinos lokalnoj zajednici
ČLANOVI ŽIRIJA:
-Vesna Perić direktorka Agencije za strana ulaganja i
promociju izvoza (SIEPA), predsednica žirija
-Đankarlo Miranda zamenik predsednika IO „Banke Inteze”
-Miodrag Đidić Ministarstvo finansija
-Milan Lalović Privredna komora Srbije
-Dejan Jovanović Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja
-Vladimir Ilić Nacionalna služba za zapošljavanje
-Vojislav Tufegdžić urednik u „Blicu”
Autor: Vesna Perić