Rast BDP, pad dinara i zaposlenosti

[sendi]

Rast BDP, pad dinara i zaposlenosti

Beograd -- Bruto domaći proizvod (BDP) srpske privrede realno je povećan za 0,6 odsto u prvom kvartalu ove, u odnosu na odgovarajući period prethodne godine, navodi PKS.

Najveći rast ostvaren je u sektoru saobraćaja (8,6 odsto), finansijskom posredovanju (6,3), vađenju rude i kamena (četiri) i prerađivačkoj industriji (dva odsto).

Pad bruto dodate vrednosti evidentiran je kod hotela i restorana (za više od 14 procenata), u građevinarstvu (12), trgovini (6,8) i proizvodnji električne energije, gasa i vode (4,1 odsto).

Najveći doprinos stopi rasta BDP-a u prvom kvartalu dali su sektori saobraćaja, finansijskog posredovanja i prerađivačke industrije. Negativnu stopu rasta BDP-a imali su trgovina, građevinarstvo, proizvodnja električne energije, gasa i vode i sektor hotela i restorana.

Spoljni dug Srbije u aprilu je dostigao 23,5 mijiradi evra, što je za 200 miliona evra više nego u prethodnom mesecu.

Kurs dinara je u periodu od 31. maja do 30. juna 2010. godine nominalno oslabio prema evru za 1,6 odsto, a prema američkom dolaru za 2,4 procenta. Za proteklih šest meseci ove godine, odnosno 30. juna u odnosu na 31. decembar 2009. godine, dinar je nominalno prema evru depresiran za 8,1 procenat, a prema dolaru za 21,9 odsto.

Ukupan broj zaposlenih radnika u Srbiji je krajem maja procenjen na 1.838.468, što je za 0,1 odsto manje od broja zaposlenih iz prethodnog meseca i za 6,6 procenata manje nego u maju prošle godine.

Krajem maja bilo je 762.592 lica nezaposlenih, što predstavlja smanjenje od 0,6 odsto u odnosu na isti mesec prethodne godine i smanjenje od 1,2 procenta u odnosu na prethodni mesec.

Izvor: B92

 

[StevanBozic]

Očekuje se rast BDP od 2% u 2010 godini

Rast BDP, pad dinara i zaposlenosti

Spoljni dug Srbije u aprilu je dostigao 23,5 mijiradi evra, što je za 200 miliona evra više nego u prethodnom mesecu.

IZIT: Spoljni dug Srbije smanjen zbog kursnih razlika

Blic Online | 10. 07. 2010. - 12:18h | Foto: Blic-Ilustracija |

Spoljni dug Srbije dostigao je na kraju aprila 30,99 milijardi dolara, što je za 5,5 odsto manje nego krajem 2009. godine, a za 0,6 odsto više nego prethodnog meseca, navedeno je u biltenu Instituta za tržišna istraživanja (IZIT).

Do izvesnog smanjenja ukupnog spoljnog duga došlo je, ne zbog prestanka zaduživanja države i privatnog sektora, odnosno izmirivanja finansijskih obaveza bez ulaženja u nove kreditne aranžmane, već usled jačanja dolara u odnosu na evro, naveli su u IZIT-u.

Upravo zbog kursnih razlika je i registrovano redukovanje spoljnog duga Srbije u aprilu prema stanju s kraja prošle godine.

Posmatrano u evrima, spoljni dug zemlje porastao je na kraju aprila, u odnosu na kraj 2009, za oko tri odsto, a prema stanju s kraja marta za 0,9 procenata.


Podaci izraženi u evrima jasno pokazuju da je prisutan trend stalnog rasta spoljnog duga Srbije.

Spoljni dug javnog sektora je krajem aprila iznosio 10,35 milijardi dolara, što je činilo 33,4 odsto ukupnog spoljnog duga Srbije.

To je svakako dalji pomak u učešću države u ukupnom spoljnom dugu, sa 31,7 odsto, koliko je iznosio na kraju decembra 2009. i 32,6 odsto u martu ove godine, navode analitičari IZIT-a.

Spoljni dug privatnog sektora dostigao je 20,64 milijardi dolara, što je činilo 66,6 odsto ukupnog spoljnog duga Srbije.

To je izvesno smanjenje učešća privatnog duga u spoljnom dugu Srbije sa 68,3 odsto na kraju prošle godine i 67,4 odsto u martu 2010.

Dodato posle 4 minuta:
--------------------------------------------------------------------------

Rast BDP, pad dinara i zaposlenosti

Bruto domaći proizvod (BDP) srpske privrede realno je povećan za 0,6 odsto u prvom kvartalu ove, u odnosu na odgovarajući period prethodne godine, navodi PKS.

BEOGRAD 09. 07. 2010
Pres Online

Cvetković očekuje rast BDP-a od dva odsto u 2010.

Predsednik Vlade Srbije Mirko Cvetković izrazio je danas očekivanje da će ove godine rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) biti dva odsto
Cvetković je na okruglom stolu sa predstavnicima Saveta stranih investitora (FIC) rekao da je rast BDP-a u prva tri meseca bio oko 0,7 odsto, ali da je prema posrednim metodama procene u drugom tromesečju rast bio i veći.
To daje osnovu očekivanjima da bi mogla da se ostvari stopa rasta BDP-a od dva odsto u 2010. godini, kazao je premijer, ali je podsetio da je Međunarodni monetarni fond (MMF) smanjio procenu stope rasta BDP-a Srbije sa dva na 1,5 odsto.
Cvetković je naveo da će i pored tog rasta BDP-a Srbije biti ispod nivoa pre svetske ekonomske krize i ocenio da će biti potrebno od dve do tri godine za povratak na visoke stope rasta.
"Oporavak neće biti tako brz kao što je bio pad i zbog toga su potrebana ulaganja postojećih i novih investitora, kojima će se otvarati nova radna mesta", kazao je predsednik Vlade Srbije Mirko Cvetković.
Predsednik Saveta stranih investitora Ćel-Morten Jonsen ocenio je da je neophodno da se Srbija vrati na stope rasta od najmanje tri do četiri odsto, kako bi se povećala zaposlenost.

 

[sendi]

"Spoljni dug smanjen zbog kursnih razlika"

Mislim da ovo ne moze biti tacno jer dinar nije bio stabilan za vreme kursne razlike izmedju svetskih valuta...

 

[StevanBozic]

Da, a dolar se približio evru ne zbog njegovog jačanja, već zbog pada vrednosti evra. Svuda u svetu vrednost evra pada, čak šta više na istorijskom minimumu je, jedino je kod nas na istorijskom maksimumu.

 

[sendi]

Mislim da je pad eura dobrim delom uslovljen nakon izjava vlada 16 zemalja evrozone da bi EU mogla da zatrazi finansijsku pomoc MMF-a kao pomoc Grckoj...
Ono sto je meni zanimljivo,a nije bas tema,je fenomen u obliku KM (BiH),koja ima fiksnu i jednaku vrednost otkako je uvedena...Banke isplacuju kredite i obracunavaju kamate u KM,plate su u KM...

 

[StevanBozic]

Da ali mislim da je kod nas nerealno da se uvede fiksni kurs, jer je jako velik uvoz i većina kredita je sa deviznom klauzulom, pa bi još više deviznih rezervi bilo potrošeno da bi se održao takav kurs. A i izvoz bi bio narušen. Iskreno, nije mi jasno kako u BiH takav kurs opstaje. Ali jesam za to da se krediti u najvećoj meri odobravaju u domaćoj valuti. A da bi ti krediti bilji povoljniji, mora i štednja u bankama da bude pretežno u domaćoj valuti