LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.12.2009
- Poruka
- 29.042
[h=1]Rano je da se isprati recesija
[/h] Izvor: Politika
Dobre vesti iz Evrope, kao što je povećanje kreditnog rejtinga Grčke i pojeftinjenje zaduživanja Francuske, nisu dovoljne da Evropa recesiji kaže „doviđenja”.
Zvaničnici Međunarodnog monetarnog fonda projektovali su da će rast svetske privrede ove godine biti 3,5 odsto, ali je i Kristin Lagard, direktorka MMF-a, istakla kako se globalna ekonomija oporavlja posle teškog perioda, ali da i dalje nije dovoljno ojačala i da su rizici još prisutni.
Sve vreme krize sa prolećnih i jesenjih zasedanja MMF-a i Svetske banke upućivane su manje-više identične poruke.
Ekonomska aktivnost u privatnom sektoru evrozone opala je u aprilu bržim tempom nego što se očekivalo. Najnoviji izveštaj londonskog instituta „Markit” pokazao je pad aktivnosti u industrijskom sektoru, a kompozitni indeks evropske berze u poslednjih mesec dana je u padu oko 3,6 odsto, primetio je Goran Nikolić, saradnik Instituta za evropske studije.
“To ukazuje da se ekonomski pad, koji je počeo u poslednja tri meseca prošle godine i skoro se izvesno nastavio u prvom tromesečju ove, po svemu sudeći nastavlja i u drugom kvartalu. „Kresanje” budžeta, koje sprovodi većina članica evrozone, čini se da uzima svoj danak. Jasno je da slaba tražnja i pad trgovine među članicama evrozone negativno utiču na bruto domaći proizvod i zaposlenost. Razlozi za zabrinutost su i snažne stope pada proizvodnje italijanskih, španskih i grčkih kompanija” , kaže Nikolić i dodaje da je početkom maja evro oslabio prema dolaru i jenu.
U slučaju da su optimisti koji najavljuju ekonomski oporavak u pravu, to će se naravno osetiti i u Srbiji. Pogotovo što su Italija, Nemačka i Grčka naši najveći trgovinski partneri.
“To će se najpre osetiti u prehrambenoj industriji, jer je ona najdominantnija. Mada je nama rast cena hrane i tokom krize išao na ruku. Ukoliko do oporavka dođe, pozitivni pomaci osetiće se i u oblasti metalurgije” , smatra Nikolić.
I Vladimir Gligorov, saradnik Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije, smatra da ne bi trebalo previše zaključivati na osnovu kraktkoročnih promena kako na tržištu tako i kod rejting agencija.
“Grčka ima dug put pred sobom, a stanje u evropskoj privredi malo zavisi od nje, osim naravno kada je reč o najgorim ishodima. Što se Francuske tiče, nezavisno od svih problema, njoj trenutno ne preti recesija, a i stanje u javnim finasijama nije znatno pogoršano. No, sve to još ne govori da se krenulo na put oporavka, kako u Francuskoj tako u EU. Nema razloga za slavlje ni sada, a neće ga biti ni u skorijoj budućnosti. Mnogo toga tek treba da se reši” , upozorava Gligorov.
Globalni rizici još zavise od eventualnog veoma rđavog razvoja u Evropi, kaže i dodaje da i oporavak u Americi nije preterano ubedljiv.
“Zemlje u razvoju prolaze bolje, mada se u jednom broju njih pojavljuju problemi kada je reč o makroekonomskoj stabilnosti (Kina), ali i u privrednom rastu (Indija). U suštini, ništa se posebno pozitivno nije promenilo u globalnom privrednom sistemu da bi se moglo govoriti o trajnijem oporavku. MMF po prirodi stvari mora da bude nešto optimističniji, jer je to ipak međudržavna organizacija” , smatra Gligorov.
Mala zemlja kao Srbija, ukoliko ima šta da proda, ne suočava se sa velikim problemima kod tržišnog plasmana, dodaje.
“Problem srpske privrede je što nema šta da proda. Potrebna su ulaganja u izvozni sektor, a tome najviše pogoduje trenutno oslabljeni dinar i usporena inflacija. Ako bi se to održalo, trebalo bi očekivati povećani interes za ulaganje u izvozni sektor i to bi onda bio početak oporavka zasnovan na rastu izvoza” , zaključuje Gligorov.
Vladimir Krulj, viši savetnik u firmi ,,Kreb, Gavin i Anderson” iz Brisela, takođe smatra da je još rano govoriti o globalnom oporavku.
“Pozitivni rezultati u rastu proizvodnje i društvenog proizvoda u SAD, rast kreditnog rejtinga Grčke i drugi znaci blagog oporavka i dalje su u senci veoma ozbiljne krize u evrozoni. Nedavno je kreditni rejting Španije smanjen za dva stepena i ova zemlja prolazi kroz izuzetno težak period, sa nezaposlenošću od ogromnih 25 odsto i rizikom da se nađe u sličnoj situaciji kao i Grčka, ali sa mnogo većim problemom. Ozbiljne probleme imaju i Italija, Portugalija, Irska i druge zemlje EU. Treba ozbiljno shvatiti upozorenja pojedinih ekonomista poput Štiglica ili pak velikih igrača na finansijskom tržištu poput Džordža Soroša, da politika radikalne budžetske štednje, bez stimulisanja privrednog rasta, ekonomije evrozone može gurnuti u još veću recesiju” , zabrinut je Krulj.
Treba videti i kakve će rezultate u ekonomskoj sferi doneti izbori u Grčkoj, ali i u Francuskoj, dodaje. Zabrinjava i usporavanje privrednog rasta u nekim od najdinamičnijih svetskih ekonomija, poput Kine. U svakom slučaju, previše je rizika, a premalo pozitivih pokazatelja da bismo mogli da govorimo o ozbiljnijem pozitivnom pomaku u svetskoj ekonomiji, zaključuje Krulj.
[/h] Izvor: Politika
Dobre vesti iz Evrope, kao što je povećanje kreditnog rejtinga Grčke i pojeftinjenje zaduživanja Francuske, nisu dovoljne da Evropa recesiji kaže „doviđenja”.
Sve vreme krize sa prolećnih i jesenjih zasedanja MMF-a i Svetske banke upućivane su manje-više identične poruke.
Ekonomska aktivnost u privatnom sektoru evrozone opala je u aprilu bržim tempom nego što se očekivalo. Najnoviji izveštaj londonskog instituta „Markit” pokazao je pad aktivnosti u industrijskom sektoru, a kompozitni indeks evropske berze u poslednjih mesec dana je u padu oko 3,6 odsto, primetio je Goran Nikolić, saradnik Instituta za evropske studije.
“To ukazuje da se ekonomski pad, koji je počeo u poslednja tri meseca prošle godine i skoro se izvesno nastavio u prvom tromesečju ove, po svemu sudeći nastavlja i u drugom kvartalu. „Kresanje” budžeta, koje sprovodi većina članica evrozone, čini se da uzima svoj danak. Jasno je da slaba tražnja i pad trgovine među članicama evrozone negativno utiču na bruto domaći proizvod i zaposlenost. Razlozi za zabrinutost su i snažne stope pada proizvodnje italijanskih, španskih i grčkih kompanija” , kaže Nikolić i dodaje da je početkom maja evro oslabio prema dolaru i jenu.
U slučaju da su optimisti koji najavljuju ekonomski oporavak u pravu, to će se naravno osetiti i u Srbiji. Pogotovo što su Italija, Nemačka i Grčka naši najveći trgovinski partneri.
“To će se najpre osetiti u prehrambenoj industriji, jer je ona najdominantnija. Mada je nama rast cena hrane i tokom krize išao na ruku. Ukoliko do oporavka dođe, pozitivni pomaci osetiće se i u oblasti metalurgije” , smatra Nikolić.
I Vladimir Gligorov, saradnik Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije, smatra da ne bi trebalo previše zaključivati na osnovu kraktkoročnih promena kako na tržištu tako i kod rejting agencija.
“Grčka ima dug put pred sobom, a stanje u evropskoj privredi malo zavisi od nje, osim naravno kada je reč o najgorim ishodima. Što se Francuske tiče, nezavisno od svih problema, njoj trenutno ne preti recesija, a i stanje u javnim finasijama nije znatno pogoršano. No, sve to još ne govori da se krenulo na put oporavka, kako u Francuskoj tako u EU. Nema razloga za slavlje ni sada, a neće ga biti ni u skorijoj budućnosti. Mnogo toga tek treba da se reši” , upozorava Gligorov.
Globalni rizici još zavise od eventualnog veoma rđavog razvoja u Evropi, kaže i dodaje da i oporavak u Americi nije preterano ubedljiv.
“Zemlje u razvoju prolaze bolje, mada se u jednom broju njih pojavljuju problemi kada je reč o makroekonomskoj stabilnosti (Kina), ali i u privrednom rastu (Indija). U suštini, ništa se posebno pozitivno nije promenilo u globalnom privrednom sistemu da bi se moglo govoriti o trajnijem oporavku. MMF po prirodi stvari mora da bude nešto optimističniji, jer je to ipak međudržavna organizacija” , smatra Gligorov.
Mala zemlja kao Srbija, ukoliko ima šta da proda, ne suočava se sa velikim problemima kod tržišnog plasmana, dodaje.
“Problem srpske privrede je što nema šta da proda. Potrebna su ulaganja u izvozni sektor, a tome najviše pogoduje trenutno oslabljeni dinar i usporena inflacija. Ako bi se to održalo, trebalo bi očekivati povećani interes za ulaganje u izvozni sektor i to bi onda bio početak oporavka zasnovan na rastu izvoza” , zaključuje Gligorov.
Vladimir Krulj, viši savetnik u firmi ,,Kreb, Gavin i Anderson” iz Brisela, takođe smatra da je još rano govoriti o globalnom oporavku.
“Pozitivni rezultati u rastu proizvodnje i društvenog proizvoda u SAD, rast kreditnog rejtinga Grčke i drugi znaci blagog oporavka i dalje su u senci veoma ozbiljne krize u evrozoni. Nedavno je kreditni rejting Španije smanjen za dva stepena i ova zemlja prolazi kroz izuzetno težak period, sa nezaposlenošću od ogromnih 25 odsto i rizikom da se nađe u sličnoj situaciji kao i Grčka, ali sa mnogo većim problemom. Ozbiljne probleme imaju i Italija, Portugalija, Irska i druge zemlje EU. Treba ozbiljno shvatiti upozorenja pojedinih ekonomista poput Štiglica ili pak velikih igrača na finansijskom tržištu poput Džordža Soroša, da politika radikalne budžetske štednje, bez stimulisanja privrednog rasta, ekonomije evrozone može gurnuti u još veću recesiju” , zabrinut je Krulj.
Treba videti i kakve će rezultate u ekonomskoj sferi doneti izbori u Grčkoj, ali i u Francuskoj, dodaje. Zabrinjava i usporavanje privrednog rasta u nekim od najdinamičnijih svetskih ekonomija, poput Kine. U svakom slučaju, previše je rizika, a premalo pozitivih pokazatelja da bismo mogli da govorimo o ozbiljnijem pozitivnom pomaku u svetskoj ekonomiji, zaključuje Krulj.