Član
- Učlanjen(a)
- 17.04.2009
- Poruka
- 4.299
Radnici preplašeni od poslodavaca
Prevareni radnici u Srbiji seku prste, smrzavaju se ležeći na pruzi i gladuju do iznemoglosti navlačeći na sebe i sažaljenje i gnev sugrađana. Oni samo traže zarađene plate koje ne mogu da isposluju ukoliko ne primene radikalne metode. Svi odreda očekuju pomoć od države, ali je pitanje kolike su njene moći.
Pošto je javnosti obelodanjeno šta sve poseduje Milomir Joksimović, vlasnik „1. maja“ iz Lapova, čiji se radnici još smrzavaju na pruzi, dobili smo nekoliko anonimnih pisama. Potpisani kao „svi“ radnici nekoliko domaćih firmi naveli su da većina njih nije prijavljena, a da dobar deo jeste, ali na minimalac. Radnici iz druge firme zvali su nas da kažu da ne primaju plate, ali ne znaju ni ko im je vlasnik, niti smeju išta da pitaju. Šta oni mogu, smeju i treba da urade i da li država može i treba da se bori za njih?
O poverenju u državu svedoči podatak da su redakciju u proteklih nekoliko dana zvali radnici iz desetak firmi, dok je u dve godine Inspekcija rada imala svega 31 anonimnu prijavu.
- Inspekcija rada prima anonimne predstavke i mi apelujemo da se ovakvi i slični slučajevi obavezno prijave Inspekciji rada. Jedina razlika između javne i anonimne predstavke je što mi ne možemo da obavestimo ljude šta smo po njihovoj žalbi uradili ukoliko je anonimna, ali svakako ćemo reagovati - kaže za „Blic“ Saša Perišić, pomoćnik direktora Inspektorata za rad i predsednik Kriznog štaba za radne odnose.
Inspekcija rada dalje piše prekršajne prijave protiv poslodavaca koje deklarativno idu i do milion dinara, ali u praksi najčešće su oko 50.000 dinara. I naravno, radni sporovi traju umesto zakonom propisanih šest meseci, po nekoliko godina. Zbog toga Perišić savetuje da svi radnici koji su oštećeni ne daju otkaz jer posle toga mogu samo da pokrenu sudski spor.
- Važno je da ostanu na poslu i dok su u radnom odnosu pozovu inspekciju - ističe Perišić.
Slično pravilo važi za sve zaposlene u privatizovanim preduzećima. Agencija za privatizaciju ima obavezu da radnicima pomogne sve dok je ugovor sa vlasnikom važeći. Kao pregovarač, u kakvoj se ulozi pojavila u Lapovu, po zakonu država nije imala obavezu jer je ugovor istekao.
Perišić kaže da su Kriznom štabu prijavljena u ovoj godini 52 štrajka nezadovoljnih radnika, ali da je to nerealno mali broj.
- Poslodavci nemaju obavezu da ga prijavljuju zbog čega je broj štrajkova u stvarnosti mnogo veći - objašnjava Perišić.
Poslodavac je dužan da ispuni sve obaveze iz ugovora, a Agencija za privatizaciju da to prati. Ukoliko ne isplaćuje plate, daje mu se određeni rok da to učini, a ako ni posle tog limita ne ispuni obavezu, ugovor se raskida - kaže Perišić.
Naš sagovornik, međutim, kaže da ostvarivanje prava blokiranjem pruge nije u skladu sa zakonom o štrajku.
A da li bi zaposleni u „1. maju“ išta dobili da nisu blokirali prugu?
- Ne možemo reći da ne bi bilo dogovora da nije bilo štrajka, jer bi u tom slučaju to bio recept za rešavanje problema. Istina je da država nema prave mehanizme da postupi prema poslodavcima koji nemaju savesti. Ne postoji ambijent savesnih poslodavaca - kaže Perišić.
On kaže da bi ovaj zadatak trebalo da reši Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja.
Za sve ostale poznate i raširene zloupotrebe poslodavaca koji nisu kupili neko društveno preduzeće poput isplaćivanja dela plate na ruke, neprijavljivanja, otpuštanja mimo zakona, u toku bolovanja, neisplaćivanja trudničkog i tako redom, adresa na koju se treba obratiti je Inspekcija rada.
Izvor: Blic
Prevareni radnici u Srbiji seku prste, smrzavaju se ležeći na pruzi i gladuju do iznemoglosti navlačeći na sebe i sažaljenje i gnev sugrađana. Oni samo traže zarađene plate koje ne mogu da isposluju ukoliko ne primene radikalne metode. Svi odreda očekuju pomoć od države, ali je pitanje kolike su njene moći.
Pošto je javnosti obelodanjeno šta sve poseduje Milomir Joksimović, vlasnik „1. maja“ iz Lapova, čiji se radnici još smrzavaju na pruzi, dobili smo nekoliko anonimnih pisama. Potpisani kao „svi“ radnici nekoliko domaćih firmi naveli su da većina njih nije prijavljena, a da dobar deo jeste, ali na minimalac. Radnici iz druge firme zvali su nas da kažu da ne primaju plate, ali ne znaju ni ko im je vlasnik, niti smeju išta da pitaju. Šta oni mogu, smeju i treba da urade i da li država može i treba da se bori za njih?
O poverenju u državu svedoči podatak da su redakciju u proteklih nekoliko dana zvali radnici iz desetak firmi, dok je u dve godine Inspekcija rada imala svega 31 anonimnu prijavu.
- Inspekcija rada prima anonimne predstavke i mi apelujemo da se ovakvi i slični slučajevi obavezno prijave Inspekciji rada. Jedina razlika između javne i anonimne predstavke je što mi ne možemo da obavestimo ljude šta smo po njihovoj žalbi uradili ukoliko je anonimna, ali svakako ćemo reagovati - kaže za „Blic“ Saša Perišić, pomoćnik direktora Inspektorata za rad i predsednik Kriznog štaba za radne odnose.
Inspekcija rada dalje piše prekršajne prijave protiv poslodavaca koje deklarativno idu i do milion dinara, ali u praksi najčešće su oko 50.000 dinara. I naravno, radni sporovi traju umesto zakonom propisanih šest meseci, po nekoliko godina. Zbog toga Perišić savetuje da svi radnici koji su oštećeni ne daju otkaz jer posle toga mogu samo da pokrenu sudski spor.
- Važno je da ostanu na poslu i dok su u radnom odnosu pozovu inspekciju - ističe Perišić.
Slično pravilo važi za sve zaposlene u privatizovanim preduzećima. Agencija za privatizaciju ima obavezu da radnicima pomogne sve dok je ugovor sa vlasnikom važeći. Kao pregovarač, u kakvoj se ulozi pojavila u Lapovu, po zakonu država nije imala obavezu jer je ugovor istekao.
Perišić kaže da su Kriznom štabu prijavljena u ovoj godini 52 štrajka nezadovoljnih radnika, ali da je to nerealno mali broj.
- Poslodavci nemaju obavezu da ga prijavljuju zbog čega je broj štrajkova u stvarnosti mnogo veći - objašnjava Perišić.
Poslodavac je dužan da ispuni sve obaveze iz ugovora, a Agencija za privatizaciju da to prati. Ukoliko ne isplaćuje plate, daje mu se određeni rok da to učini, a ako ni posle tog limita ne ispuni obavezu, ugovor se raskida - kaže Perišić.
Naš sagovornik, međutim, kaže da ostvarivanje prava blokiranjem pruge nije u skladu sa zakonom o štrajku.
A da li bi zaposleni u „1. maju“ išta dobili da nisu blokirali prugu?
- Ne možemo reći da ne bi bilo dogovora da nije bilo štrajka, jer bi u tom slučaju to bio recept za rešavanje problema. Istina je da država nema prave mehanizme da postupi prema poslodavcima koji nemaju savesti. Ne postoji ambijent savesnih poslodavaca - kaže Perišić.
On kaže da bi ovaj zadatak trebalo da reši Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja.
Za sve ostale poznate i raširene zloupotrebe poslodavaca koji nisu kupili neko društveno preduzeće poput isplaćivanja dela plate na ruke, neprijavljivanja, otpuštanja mimo zakona, u toku bolovanja, neisplaćivanja trudničkog i tako redom, adresa na koju se treba obratiti je Inspekcija rada.
Izvor: Blic
