LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.12.2009
- Poruka
- 29.042
Radnici okreću leđa sindikatu
Poverenje u sindikalne organizacije sve je manje, a odluka da se uzme članska karta sve ređa. Tek svaki treći zaposleni učlanjen
Poverenje u sindikate u našoj zemlji blizu je istorijski najnižeg nivoa - zaključili su autori istraživanja „Stanje socijalnog dijaloga u Srbiji“. I mada bi mnogi od 1,8 miliona zaposlenih i više od 700.000 nezaposlenih rekli da nam je baš u ovom trenutku sindikalno organizovanje najpotrebnije, činjenice govore drugačije. Tako je pre tačno deset godina u nekom od sindikata bio svaki drugi radnik, dok je danas sa članskom kartom tek svaki treći.
- Zajednička karakteristika svih nalaza u ovom istraživanju je veliko nepoverenje građana prema institucijama, uključujući i sindikate - ocenio je Zoran Stojiljković, profesor Fakulteta političkih nauka u Beogradu i koautor istraživanja. - U sindikate veruje tek 15 odsto građana, dok je tri puta više onih koji u njih uglavnom ili uopšte nemaju poverenje.
FLERTOVANJE
Među anketiranim građanima najčešće se čuju prigovori na račun sindikalnih vođa. Zamera im se flert sa vlastima i tajkunima, kao i lično bogaćenje. Zato ne čudi ni opšta ocena da se zapravo svih 20.000 malih i velikih sindikata više bavi sopstvenim opstankom umesto interesima radnika. To potvrđuje i izuzetna sindikalna razuđenost jer se u velikim preduzećima, kao što su „Jat“, „Železnice“, komunalna preduzeća - mogu nabrojati desetine malih sindikata.
- Primera radi, Savezu samostalnih sindikata Srbije veruje tri odsto građana van radnog odnosa, jedan odsto zaposlenih koji nisu članovi nijednog sindikata, devet odsto članova drugih sindikata, ali i svega 29 odsto sopstvenog članstva - zapaža Stojiljković. - UGS „Nezavisnost“ uživa poverenje dva odsto građana van radnog odnosa, isti procenat zaposlenih koji nisu članovi nijednog sindikata, tri odsto članova drugih sindikata i 75 odsto sopstvenih članova.
Nizak rejting sindikata autori objašnjavaju sa više razloga.
- Prvi i najvažniji jeste objektivno stanje, odnosno odsustvo pozitivnih razvojnih efekata. Ako sindikati nisu uspeli da zaustave, naravno u saradnji sa drugim demokratskim akterima, sunovrat privrede u okruženju rata i izolacije, ali ni da spreče da troškove tranzicionih promena plate samo ljudi sa dna socijalne piramide, onda ovako rašireno nepoverenje ne treba da čudi - zaključuje Stojiljković.
APATIJA
Ostali razlozi vezani su za nedovoljnu spremnost građana na angažovanje, za strah od gubitka posla, nedovoljnu solidarnost...
U samim sindikatima, međutim, ne misle da je situacija alarmanta. Svesni su, kažu, da je situacija lošija nego ranije, ali ocenjuju da je daleko bolja nego u drugim zemljama.
- Tačno je da smanjen broj članova, ali u obzir se mora uzeti i činjenica da je sve više nezaposlenih, kao i malih i srednjih preduzeća koje je teško organizovati, što je slučaj, na primer, u uslužnim delatnostima - kaže Ljubisav Orbović, predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije, koji okuplja 500.000 članova. - A čak i da je tačno da je u sindikatima samo trećina zaposlenih, to ne znači da je situacija loša. Naprotiv, Srbija se svrstava među najbolje organizovane sindikalne države, jer imamo veći udeo zaposlenih u sindikatima, recimo, od Nemačke, Grčke, Italije, pa čak i od Francuske, gde je u članstvu manje od osam odsto radnika.
U Srbiji se, po svemu sudeći, najbolje organizuju oni bez diploma. Najveću stopa sindikalizovanosti je kod nekvalifikovanih i polukvalifikovanih radnika (37 odsto) i među srednjeobrazovanim službenicima (36 odsto), potom kod tehničara (34 odsto). Za njima slede visokoobrazovani (29 odsto) i kvalifikovani i visokokvalifikovani radnici (28 odsto). Ipak, bez obzira na radno iskustvo i obrazovanje, mnogi zapravo ne znaju šta tu traže. Svaki osmi radnik sa članskom kartom sindikata potpuno je neobavešten o aktivnostima sopstvene organizacije. A ima ih i koji znaju šta se radi, ali ne veruju u promene i svoj uticaj.
- Kada radnik ne veruje organizaciji koju je sam izabrao i u koju je dobrovoljno ušao, onda zapravo ne veruje ni sam sebi - ocenjuje Vera Kondić, psiholog rada.
ŽENE I GODINE
Pozitivan odnos prema sndikatima više imaju žene nego muškarci. Radnice su tako i zastupljenije u članstvu od njihovih kolega. S druge strane, očekivanja od sindikata obrnuto su srazmerna sa godištem. Mlađi ljudi nerado se odazivaju pozivu da se upišu u neku organizaciju, dok poverenje u sindikate raste sa godinama, pa su najbrojniji članovi - u petoj deceniji života.
UČLANJENA TREĆINA
U sindikate je, sredinom 2010. godine, bilo učlanjeno oko 30 odsto zaposlenih. U Savezu samostalnih sindikata Srbije je 50 odsto ukupnog broja članova, u UGS „Nezavisnost“ 14 odsto, u Asocijaciji slobodnih i nezavisnih sindikata šest odsto, a u ostalim sindikatima - 30 odsto.
Novosti
Poverenje u sindikalne organizacije sve je manje, a odluka da se uzme članska karta sve ređa. Tek svaki treći zaposleni učlanjen
Poverenje u sindikate u našoj zemlji blizu je istorijski najnižeg nivoa - zaključili su autori istraživanja „Stanje socijalnog dijaloga u Srbiji“. I mada bi mnogi od 1,8 miliona zaposlenih i više od 700.000 nezaposlenih rekli da nam je baš u ovom trenutku sindikalno organizovanje najpotrebnije, činjenice govore drugačije. Tako je pre tačno deset godina u nekom od sindikata bio svaki drugi radnik, dok je danas sa članskom kartom tek svaki treći.
- Zajednička karakteristika svih nalaza u ovom istraživanju je veliko nepoverenje građana prema institucijama, uključujući i sindikate - ocenio je Zoran Stojiljković, profesor Fakulteta političkih nauka u Beogradu i koautor istraživanja. - U sindikate veruje tek 15 odsto građana, dok je tri puta više onih koji u njih uglavnom ili uopšte nemaju poverenje.
FLERTOVANJE
Među anketiranim građanima najčešće se čuju prigovori na račun sindikalnih vođa. Zamera im se flert sa vlastima i tajkunima, kao i lično bogaćenje. Zato ne čudi ni opšta ocena da se zapravo svih 20.000 malih i velikih sindikata više bavi sopstvenim opstankom umesto interesima radnika. To potvrđuje i izuzetna sindikalna razuđenost jer se u velikim preduzećima, kao što su „Jat“, „Železnice“, komunalna preduzeća - mogu nabrojati desetine malih sindikata.
- Primera radi, Savezu samostalnih sindikata Srbije veruje tri odsto građana van radnog odnosa, jedan odsto zaposlenih koji nisu članovi nijednog sindikata, devet odsto članova drugih sindikata, ali i svega 29 odsto sopstvenog članstva - zapaža Stojiljković. - UGS „Nezavisnost“ uživa poverenje dva odsto građana van radnog odnosa, isti procenat zaposlenih koji nisu članovi nijednog sindikata, tri odsto članova drugih sindikata i 75 odsto sopstvenih članova.
Nizak rejting sindikata autori objašnjavaju sa više razloga.
- Prvi i najvažniji jeste objektivno stanje, odnosno odsustvo pozitivnih razvojnih efekata. Ako sindikati nisu uspeli da zaustave, naravno u saradnji sa drugim demokratskim akterima, sunovrat privrede u okruženju rata i izolacije, ali ni da spreče da troškove tranzicionih promena plate samo ljudi sa dna socijalne piramide, onda ovako rašireno nepoverenje ne treba da čudi - zaključuje Stojiljković.
APATIJA
Ostali razlozi vezani su za nedovoljnu spremnost građana na angažovanje, za strah od gubitka posla, nedovoljnu solidarnost...
U samim sindikatima, međutim, ne misle da je situacija alarmanta. Svesni su, kažu, da je situacija lošija nego ranije, ali ocenjuju da je daleko bolja nego u drugim zemljama.
- Tačno je da smanjen broj članova, ali u obzir se mora uzeti i činjenica da je sve više nezaposlenih, kao i malih i srednjih preduzeća koje je teško organizovati, što je slučaj, na primer, u uslužnim delatnostima - kaže Ljubisav Orbović, predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije, koji okuplja 500.000 članova. - A čak i da je tačno da je u sindikatima samo trećina zaposlenih, to ne znači da je situacija loša. Naprotiv, Srbija se svrstava među najbolje organizovane sindikalne države, jer imamo veći udeo zaposlenih u sindikatima, recimo, od Nemačke, Grčke, Italije, pa čak i od Francuske, gde je u članstvu manje od osam odsto radnika.
U Srbiji se, po svemu sudeći, najbolje organizuju oni bez diploma. Najveću stopa sindikalizovanosti je kod nekvalifikovanih i polukvalifikovanih radnika (37 odsto) i među srednjeobrazovanim službenicima (36 odsto), potom kod tehničara (34 odsto). Za njima slede visokoobrazovani (29 odsto) i kvalifikovani i visokokvalifikovani radnici (28 odsto). Ipak, bez obzira na radno iskustvo i obrazovanje, mnogi zapravo ne znaju šta tu traže. Svaki osmi radnik sa članskom kartom sindikata potpuno je neobavešten o aktivnostima sopstvene organizacije. A ima ih i koji znaju šta se radi, ali ne veruju u promene i svoj uticaj.
- Kada radnik ne veruje organizaciji koju je sam izabrao i u koju je dobrovoljno ušao, onda zapravo ne veruje ni sam sebi - ocenjuje Vera Kondić, psiholog rada.
ŽENE I GODINE
Pozitivan odnos prema sndikatima više imaju žene nego muškarci. Radnice su tako i zastupljenije u članstvu od njihovih kolega. S druge strane, očekivanja od sindikata obrnuto su srazmerna sa godištem. Mlađi ljudi nerado se odazivaju pozivu da se upišu u neku organizaciju, dok poverenje u sindikate raste sa godinama, pa su najbrojniji članovi - u petoj deceniji života.
UČLANJENA TREĆINA
U sindikate je, sredinom 2010. godine, bilo učlanjeno oko 30 odsto zaposlenih. U Savezu samostalnih sindikata Srbije je 50 odsto ukupnog broja članova, u UGS „Nezavisnost“ 14 odsto, u Asocijaciji slobodnih i nezavisnih sindikata šest odsto, a u ostalim sindikatima - 30 odsto.
Novosti