Zaposlenje godišnje odbije četvrtina nezaposlenih
Izvor: Blic Ljiljana Popadić | 07. 04. 2011. - 00:02h | Foto: A. Kamasi
NOVI SAD - Zaposlenje svake godine odbije četvrtina nezaposlenih u Južnobačkom okrugu, bez obzira na to da li posao odgovara njihovim kvalifikacijama ili ne. Reč je o poslovima koje nudi Nacionalna služba za zapošljavanje, a Novosađani ih najčešće odbijaju jer mesečna primanja ne prelaze 15.000 dinara, ili je reč o radu na terenu.
Osim zbog male plate, nezaposleni odbijaju poslove i zbog neplaćenog probnog rada, putnih troškova ili rada na procenat. Najomraženiji su poslovi agenta osiguranja, terenskog komercijaliste, pekara i trgovca za prehranu. Njih odbijaju i Novosađani koji godinama čekaju posao na birou. Kao razlog što ne prihvataju ponuđeni posao navode da poslodavci očekuju rad na terenu bez nadoknade troškova prevoza, dok zarada ne prelazi 15.000 dinara mesečno. Međutim, najveći deo slobodnih mesta na tržištu rada čine upravo takvi i slični poslovi jer se za njih ne traži određena stručna sprema.
- Takav posao ću uvek da odbijem jer ne vredi, a i veliki je rizik da li ću moći nešto da zaradim. Potrošim gorivo, habam automobil, a uz to još nemam nikakvu garanciju da ću na kraju dana imati nešto novca. Zvali su me nekoliko puta, pa čak mi nudili da idem i na neke časove, ali ja za to nemam vremena. Bolje mi je da idem i fizikališem za dnevnicu jer znam da ću kada se završi radni dan nešto i odneti kući - kaže Stevan Krstojević.
Pored realnih problema s poslodavcima čije ponude ne ispunjavaju osnovne uslove, dešava se da nezaposleni i biraju poslove ili pak nisu spremni ni po koju cenu da rade izvan mesta u kojem žive.
S druge strane, bilo je primera da službenici NSZ zovu na posao porodilje, iako su one objektivno sprečene da prihvate ponudu.
- Završila sam pravni fakultet i ne želim da radim za smešnu platu od koje ne bih mogla da živim. Više volim da sedim kod kuće, nego da rintam za sitne pare - kaže Jovana Vukobrat, pravnica.
Prema rečima Jelene Šćekić, portparolke Nacionalne službe za zapošljavanje, najčešći razlozi zbog kojih nezaposleni odbijaju poslove su uslovi koje nudi poslodavac.
- Nezaposleni odbijaju poslove zbog neodgovarajućeg radnog vremena, nadoknade putnih troškova, mesta rada, ali najčešće je odlučujuća visina zarade. Savetnici za zapošljavanje ispituju svaki pojedinačan slučaj posredovanja u zapošljavanju, kako se ne bi oštetio ni potencijalni poslodavac, a ni nezaposleno lice - kaže Šćekićeva. Ona dodaje da nezaposleni odbijaju poslove bez obzira na struku.
- Prema Zakonu o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti, nezaposleni imaju obavezu da ne odbijaju ponuđeno odgovarajuće zaposlenje i odgovarajuće obrazovanje i obuku. Međutim, nezaposleni odbijaju radna mesta nevezano za struku kojoj pripadaju. Iz dugogodišnjeg iskustva možemo navesti da su poslovi referent osiguranja i terenski komercijalista najčešće odbijana zaposlenja - kaže Šćekićeva.
Iako se poslodavci teško odlučuju da poboljšaju uslove rada ili daju veće plate, u sekretarijatu za zapošljavanje smatraju da je osnovno objašnjenje velikog broja nezaposlenih to što oni, zapravo, rade - na crno.
- Čak ni subvencije poslodavcima, besplatne obuke nezaposlenih, brojne druge mere nisu dale rezultate. Osnovni uzrok je ogroman broj lažno nezaposlenih, odnosno onih koji rade na crno, dok navodno traže posao preko filijale. U zapadnim zemljama ovaj problem se rešava brisanjem nezaposlenog sa spiska evidencije ako odbije posao iz struke - kažu u pokrajinskom sekratarijatu.
Radije idu u nadnicu nego da rade za platu od 15.000 dinara
Izvor: Blic Ljiljana Popadić | 07. 04. 2011. - 00:02h | Foto: A. Kamasi
NOVI SAD - Zaposlenje svake godine odbije četvrtina nezaposlenih u Južnobačkom okrugu, bez obzira na to da li posao odgovara njihovim kvalifikacijama ili ne. Reč je o poslovima koje nudi Nacionalna služba za zapošljavanje, a Novosađani ih najčešće odbijaju jer mesečna primanja ne prelaze 15.000 dinara, ili je reč o radu na terenu.
Osim zbog male plate, nezaposleni odbijaju poslove i zbog neplaćenog probnog rada, putnih troškova ili rada na procenat. Najomraženiji su poslovi agenta osiguranja, terenskog komercijaliste, pekara i trgovca za prehranu. Njih odbijaju i Novosađani koji godinama čekaju posao na birou. Kao razlog što ne prihvataju ponuđeni posao navode da poslodavci očekuju rad na terenu bez nadoknade troškova prevoza, dok zarada ne prelazi 15.000 dinara mesečno. Međutim, najveći deo slobodnih mesta na tržištu rada čine upravo takvi i slični poslovi jer se za njih ne traži određena stručna sprema.
Posao u struci traže12 meseci
Jelena Šćekić, portparolka Nacionalne službe za zapošljavanje, kaže da se u prvih 12 meseci prijavljenom nezaposlenom kandidatu traži posao u struci u okviru stečenog nivoa i vrste obrazovanja. Po isteku jedne godine traži se zaposlenje na poslovima na nižem nivou, u okviru iste ili srodne vrste obrazovanja.
- Takav posao ću uvek da odbijem jer ne vredi, a i veliki je rizik da li ću moći nešto da zaradim. Potrošim gorivo, habam automobil, a uz to još nemam nikakvu garanciju da ću na kraju dana imati nešto novca. Zvali su me nekoliko puta, pa čak mi nudili da idem i na neke časove, ali ja za to nemam vremena. Bolje mi je da idem i fizikališem za dnevnicu jer znam da ću kada se završi radni dan nešto i odneti kući - kaže Stevan Krstojević.
Pored realnih problema s poslodavcima čije ponude ne ispunjavaju osnovne uslove, dešava se da nezaposleni i biraju poslove ili pak nisu spremni ni po koju cenu da rade izvan mesta u kojem žive.
S druge strane, bilo je primera da službenici NSZ zovu na posao porodilje, iako su one objektivno sprečene da prihvate ponudu.
- Završila sam pravni fakultet i ne želim da radim za smešnu platu od koje ne bih mogla da živim. Više volim da sedim kod kuće, nego da rintam za sitne pare - kaže Jovana Vukobrat, pravnica.
Prema rečima Jelene Šćekić, portparolke Nacionalne službe za zapošljavanje, najčešći razlozi zbog kojih nezaposleni odbijaju poslove su uslovi koje nudi poslodavac.
- Nezaposleni odbijaju poslove zbog neodgovarajućeg radnog vremena, nadoknade putnih troškova, mesta rada, ali najčešće je odlučujuća visina zarade. Savetnici za zapošljavanje ispituju svaki pojedinačan slučaj posredovanja u zapošljavanju, kako se ne bi oštetio ni potencijalni poslodavac, a ni nezaposleno lice - kaže Šćekićeva. Ona dodaje da nezaposleni odbijaju poslove bez obzira na struku.
- Prema Zakonu o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti, nezaposleni imaju obavezu da ne odbijaju ponuđeno odgovarajuće zaposlenje i odgovarajuće obrazovanje i obuku. Međutim, nezaposleni odbijaju radna mesta nevezano za struku kojoj pripadaju. Iz dugogodišnjeg iskustva možemo navesti da su poslovi referent osiguranja i terenski komercijalista najčešće odbijana zaposlenja - kaže Šćekićeva.
Iako se poslodavci teško odlučuju da poboljšaju uslove rada ili daju veće plate, u sekretarijatu za zapošljavanje smatraju da je osnovno objašnjenje velikog broja nezaposlenih to što oni, zapravo, rade - na crno.
- Čak ni subvencije poslodavcima, besplatne obuke nezaposlenih, brojne druge mere nisu dale rezultate. Osnovni uzrok je ogroman broj lažno nezaposlenih, odnosno onih koji rade na crno, dok navodno traže posao preko filijale. U zapadnim zemljama ovaj problem se rešava brisanjem nezaposlenog sa spiska evidencije ako odbije posao iz struke - kažu u pokrajinskom sekratarijatu.