- Učlanjen(a)
- 07.02.2010
- Poruka
- 14.864
Radijatori prazne novčanike
Iako se leto ne predaje, uveliko se priča o grejanju, i to najviše o cenama. Većina lokalnih samouprava već je odobrila svojim toplanama poskupljenje.
Od oktobra, grejanje će u većini gradova biti skuplje 15 do 20 odsto, u Beogradu 18,5 odsto. Tamo gde je poskupelo računi će biti uvećani u proseku za oko 1.000 dinara.
Većina toplana nije dizala cene godinu dana. Odobreni procenat poskupljenja je, kažu, upola manji od realnog. Iz cene grejanja 60 do 70 odsto ide na nabavku energenata.
Samo je mazut skuplji 170 odsto, a većina još nije platila gas od prošle zime. Grejanje iz daljinskih sistema dobija trećina građana Srbije i najviše ih je u prestonici.
"'Beogradske elektrane', preduzeće koje isporučuje toplotnu energiju, troši gotovo i do trećine ukupnog gasa koje uveze Srbija. Energente možete nabavljati samo ako prethodno izmirite obaveze. Imajući sve to u vidu, mi smo i ove godine prinuđeni da donosimo parcijalne odluke", rekao je za RTS Marko Stanojević, direktor Uprave za energetiku Beograda.
U Udruženju toplana traže sistemsko rešenje, da Vlada što pre usvoji metodologiju troškova grejanja kako bi se znalo koliko košta kilovat-sat toplotne energije.
"Došli bismo do vrlo jasnih i transparentnih troškova koliko grejanje košta. Više nikakvih kalkulacija ne bi bilo da li će neko nekome da odobri ovakvu ili onakvu cenu, jednostavno postaje jasno, troškovi su toliki, to zapravo toliko košta i to toliko mora da se plati", kaže Dejan Stojanović, predsednik UO Udruženja toplana Srbije.
"Da li će neko u okviru te cene, koja je ekonomska, tržišna, kako god je nazvali, da daje subvenciju, to je već drugo pitanje", kaže Stojanović.
Ministarka energetike kaže da razume probleme toplana i da će oni brzo doći na dnevni red, jer se zalaže za naplatu grejanja po utrošku. Međutim, dok se to ne desi, opominje ih da vode računa koliko dižu cene, jer građani sada ne mogu da plaćaju tržišne cene.
"Možemo mi da pričamo o ceni koja je tržišna, ali se toplane ne ponašaju tržišno, niti su u mogućnosti da se ponašaju tržišno. Dakle, onda kada budemo imali toplane koje će biti tržišno orijentisane i tako se i ponašati, onda možemo da govorimo o takvim cenama", kaže ministarka energetike, razvoja i životne sredine Zorana Mihajlović.
"Ako smo na neki način ograničili i EPS i "Srbijagas" u smislu povećanja cene električne energije i gasa do kraja godine, ne vidim zašto da se to ne desi i sa toplanama, imajući u vidu da će država da im pomogne da se obezbede mazut", kaže mninistarka.
Posle ovog poskupljenja mesečno ćemo za grejanje izdvajati u proseku 1.000 dinara više. Građani već prave računice jer i tamo gde za sada nema povećanja cena, oktobarski računi za grejanje svakako će biti uvećani za iznos PDV-a.
Ako je za utehu, većina toplana najavljuje da će, ako bude hladno, redijatori biti topli i pre početka zvanične grejne sezone.
Izvor:
B92.net
Iako se leto ne predaje, uveliko se priča o grejanju, i to najviše o cenama. Većina lokalnih samouprava već je odobrila svojim toplanama poskupljenje.
Od oktobra, grejanje će u većini gradova biti skuplje 15 do 20 odsto, u Beogradu 18,5 odsto. Tamo gde je poskupelo računi će biti uvećani u proseku za oko 1.000 dinara.
Većina toplana nije dizala cene godinu dana. Odobreni procenat poskupljenja je, kažu, upola manji od realnog. Iz cene grejanja 60 do 70 odsto ide na nabavku energenata.
Samo je mazut skuplji 170 odsto, a većina još nije platila gas od prošle zime. Grejanje iz daljinskih sistema dobija trećina građana Srbije i najviše ih je u prestonici.
"'Beogradske elektrane', preduzeće koje isporučuje toplotnu energiju, troši gotovo i do trećine ukupnog gasa koje uveze Srbija. Energente možete nabavljati samo ako prethodno izmirite obaveze. Imajući sve to u vidu, mi smo i ove godine prinuđeni da donosimo parcijalne odluke", rekao je za RTS Marko Stanojević, direktor Uprave za energetiku Beograda.
U Udruženju toplana traže sistemsko rešenje, da Vlada što pre usvoji metodologiju troškova grejanja kako bi se znalo koliko košta kilovat-sat toplotne energije.
"Došli bismo do vrlo jasnih i transparentnih troškova koliko grejanje košta. Više nikakvih kalkulacija ne bi bilo da li će neko nekome da odobri ovakvu ili onakvu cenu, jednostavno postaje jasno, troškovi su toliki, to zapravo toliko košta i to toliko mora da se plati", kaže Dejan Stojanović, predsednik UO Udruženja toplana Srbije.
"Da li će neko u okviru te cene, koja je ekonomska, tržišna, kako god je nazvali, da daje subvenciju, to je već drugo pitanje", kaže Stojanović.
Ministarka energetike kaže da razume probleme toplana i da će oni brzo doći na dnevni red, jer se zalaže za naplatu grejanja po utrošku. Međutim, dok se to ne desi, opominje ih da vode računa koliko dižu cene, jer građani sada ne mogu da plaćaju tržišne cene.
"Možemo mi da pričamo o ceni koja je tržišna, ali se toplane ne ponašaju tržišno, niti su u mogućnosti da se ponašaju tržišno. Dakle, onda kada budemo imali toplane koje će biti tržišno orijentisane i tako se i ponašati, onda možemo da govorimo o takvim cenama", kaže ministarka energetike, razvoja i životne sredine Zorana Mihajlović.
"Ako smo na neki način ograničili i EPS i "Srbijagas" u smislu povećanja cene električne energije i gasa do kraja godine, ne vidim zašto da se to ne desi i sa toplanama, imajući u vidu da će država da im pomogne da se obezbede mazut", kaže mninistarka.
Posle ovog poskupljenja mesečno ćemo za grejanje izdvajati u proseku 1.000 dinara više. Građani već prave računice jer i tamo gde za sada nema povećanja cena, oktobarski računi za grejanje svakako će biti uvećani za iznos PDV-a.
Ako je za utehu, većina toplana najavljuje da će, ako bude hladno, redijatori biti topli i pre početka zvanične grejne sezone.
Izvor:
B92.net