LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.12.2009
- Poruka
- 29.042
Putina mrze jer je sprečio raspad Rusije
Novosti
Čuveni američki ekspert za SSSR i Rusiju profesor Stiven Koen oštro kritikuje američke medije. Koen: Zloupotrebe novinara i medija štete i nacionalnim interesima SAD
Putin sa Obamom
O malo kojem savremenom svetskom političaru u Americi je napisano toliko kritičkih tekstova kao o Vladimiru Putinu. Zašto američki vodeći listovi i TV stanice demonizuju Putina, a zatim po istim "notama" počinje horsko pevanje.
U Njujorku, na Kolumbijskom univerzitetu, održana je konferencije "Hladni rat je završen? Sredstva masovnog informisanja Rusije i SAD od perestrojke do izbora 2012". Jedan od ključnih referata imao je poznati istoričar, poznavalac SSSR i Rusije, dr Stiven Koen (74), profesor Prinstonskog i Njujorškog univerziteta i član američkog Saveta za spoljnu politiku.
- Američki listovi demonizuju Putina, jer je to osveta za to što nije dozvolio da se realizuje projekt po kome bi se razorila Rusija - rekao je profesor Koen. On ističe da su u poslednjih dvadeset godina američka sredstva informisanja čak manje objektivna kad pišu o Rusiji nego u vreme "hladnog rata".
Profesor Koen je podsetio da su od devedesetih američki listovi dražali generalnu liniju Klintonove administracije. Jeljcin se predstavljao kao lider kakvog su Amerikanci hteli. Sve negativne pojave iz tog perioda su smatrane normom u novoj Rusiji, karakterističnim za prelazni period stvaranja slobodnog tržišta. Jeljcin je proglašen demokratom-reformatorom, iako je sebe okružio prevarantima i lopovima, objasnio je profesor Koen.
Čak su vodeća američka sredstva informisanja sredinom devedesetih prestala da podržavaju svog "ljubimca" Grigorija Javlinskog jer 1996. nije stao na Jeljcinovu stranu. Američka štampa se odrekla i disidentskih ikona Solženjicina i Sinjavskog.
- U tim sramotnim stranicama su upisana imena gotovo cele administracije Bila Klintona, pa Džordž Soroš i Džefri Saks, Lorens Samers, bivši šef ekonomista Svetske banke i ministar finansija SAD koji sada rukovodi Nacionalnim savetom za ekonomiku. Jasno da oni sada ne žele da se sete tih vremena - naglašava Koen.
- Svi plusevi za Jeljcina pretvorili su se u minuse Vladimiru Putinu. Sad američki listovi pišu kako je Putin napustio demokratiju, ali kako se može nazvati demokratijom Jeljcinovo gađanje parlamenta topovima. Neistina je i da je ubijanje novinara u Rusiji specifična crta "Putinovog režima". Po podacima Komiteta za zaštitu novinara, za vreme Jeljcina je bilo ubijeno više novinare nego za vreme Putina. Dovoljno je spomenuti ubistvo mladog novinara Dmitrija Holodova, koji je istraživao skandal o nelegalnoj trgovini oružjem ruskih oficira, a poginuo je od mine koju su postavili u torbu koju su mu dali. U njoj je navodno trebalo da budu dokumenti. Holodov je poginuo u redakciji, podsetio je Koen.
- Američki novinari ne mogu da ukažu na prave razloge napuštanja demokratije, jer ne želi da govore o prevarantskoj privatizaciji u Rusiji. Nije Vladimir Putin prepreka demokratizacije, nego od naroda omrznuta finansijska i ekonomska oligarhijska elita - smatra Koen.
Profesor navodi sveži primer. - Iako je Putin predložio da se zatvori tema nepoštene privatizacije iz devedesetih, tako što će vlasnici kompanija platiti državi ozbiljniju sumu, u američkim listovima o tome nema ni pomena. Ne verujem da novinari ne razumeju njen značaj. Odgovor je jasan, predlog stiže od Putina i zato ne zaslužuje da se spominje - objasnio je Koen.
Profesor Koen je pokazao kako američka sredstva informisanja demonizuju Putina. Nedavno je "Vašington post" nazvao Putinovo rukovodstvo "korumpiranim i zlobnim", a upravo su u vreme Putina građanima Rusije osetno povećane plate i penzije.
- Bez obzira na to koliko se Zapadu to ne sviđa, Putin je dobio više od 60 odsto glasova. Uprkos tome Putina ne prestaju da nazivaju "autokratom". On jeste jak lider, ali ni u kom slučaju nema apsolutnu vlast - objašnjava Koen.
- Najuticajniji američki listovi stalno pišu da je Putin kriv za užasne zločine. Konkretno da su uz njegovo znanje ubijeni novinarka Ana Politikovska i bivši saradnik KGB Aleksandar Litvinjenko. Pri tome nema nijedne činjenice, dokaza. Skotland jard odbija da objavi rezultate obdukcije navodno otrovanog polonijem Aleksandra Litvinjenka - rekao je Koen.
On je uveren da zloupotrebe novinara štete i nacionalnim interesima SAD.
- Moramo da poboljšamo izveštavanje sredstava masovnog informisanja o događanjima u Rusiji. Bilo bi dobro početi sa pisanjem diplomskih radova i disertacija na fakultetima žurnalistike sa temom "Američka štampa o Rusiji u poslednje dve decenije". Onaj ko se bude bavio time moći će da objasni paradoks zbog čega je od početka 1992. Rusija bolje informisana o tome šta se događa u SAD nego obrnuto - rekao je Koen.
Dr Stiven Koen je, inače, doktorirao na političkoj biografiji Nikolaja Buharina, boljševičkog rukovodioca kojeg je kasnije uhapsio Staljin. Koen se u Moskvi sretao sa udovicom Buharina Anom Larinom i doprineo je rehabilitaciji njenog muža 1998.
KRAJ RATA I MEDALJE
U JANUARU se navršilo dvadeset godina od kad je Boris Jeljcin pompezno saopštio da je "hladni rat" završen. On je 1992. objavio da ruske rakete više nisu usmerene ka SAD i zemljama Zapada. U Kemp Dejvidu je 1. februara 1992. potpisana rusko-američka Deklaracija o završetku hladnog rata. Ali posle 15 godina, Amerikanci su 2007. odlučili da dele medalje "za pobedu u hladnom ratu".
NIKAD PRESTAO
NIJE malo onih koji misle da je novi "hladni rat" moguć. Andrej Koroljov, general-major raketnih jedinica strateške namene, rekao je da se približavanje NATO ruskim granicama može se shvatiti kao početak "hladnog rata". Poznati moskovski režiser Georgij Daneli kaže da ima osećaj da se "hladni rat" nikada nije ni završio.
Novosti
Čuveni američki ekspert za SSSR i Rusiju profesor Stiven Koen oštro kritikuje američke medije. Koen: Zloupotrebe novinara i medija štete i nacionalnim interesima SAD
Putin sa Obamom
O malo kojem savremenom svetskom političaru u Americi je napisano toliko kritičkih tekstova kao o Vladimiru Putinu. Zašto američki vodeći listovi i TV stanice demonizuju Putina, a zatim po istim "notama" počinje horsko pevanje.
U Njujorku, na Kolumbijskom univerzitetu, održana je konferencije "Hladni rat je završen? Sredstva masovnog informisanja Rusije i SAD od perestrojke do izbora 2012". Jedan od ključnih referata imao je poznati istoričar, poznavalac SSSR i Rusije, dr Stiven Koen (74), profesor Prinstonskog i Njujorškog univerziteta i član američkog Saveta za spoljnu politiku.
- Američki listovi demonizuju Putina, jer je to osveta za to što nije dozvolio da se realizuje projekt po kome bi se razorila Rusija - rekao je profesor Koen. On ističe da su u poslednjih dvadeset godina američka sredstva informisanja čak manje objektivna kad pišu o Rusiji nego u vreme "hladnog rata".
Profesor Koen je podsetio da su od devedesetih američki listovi dražali generalnu liniju Klintonove administracije. Jeljcin se predstavljao kao lider kakvog su Amerikanci hteli. Sve negativne pojave iz tog perioda su smatrane normom u novoj Rusiji, karakterističnim za prelazni period stvaranja slobodnog tržišta. Jeljcin je proglašen demokratom-reformatorom, iako je sebe okružio prevarantima i lopovima, objasnio je profesor Koen.
Čak su vodeća američka sredstva informisanja sredinom devedesetih prestala da podržavaju svog "ljubimca" Grigorija Javlinskog jer 1996. nije stao na Jeljcinovu stranu. Američka štampa se odrekla i disidentskih ikona Solženjicina i Sinjavskog.
- U tim sramotnim stranicama su upisana imena gotovo cele administracije Bila Klintona, pa Džordž Soroš i Džefri Saks, Lorens Samers, bivši šef ekonomista Svetske banke i ministar finansija SAD koji sada rukovodi Nacionalnim savetom za ekonomiku. Jasno da oni sada ne žele da se sete tih vremena - naglašava Koen.
- Svi plusevi za Jeljcina pretvorili su se u minuse Vladimiru Putinu. Sad američki listovi pišu kako je Putin napustio demokratiju, ali kako se može nazvati demokratijom Jeljcinovo gađanje parlamenta topovima. Neistina je i da je ubijanje novinara u Rusiji specifična crta "Putinovog režima". Po podacima Komiteta za zaštitu novinara, za vreme Jeljcina je bilo ubijeno više novinare nego za vreme Putina. Dovoljno je spomenuti ubistvo mladog novinara Dmitrija Holodova, koji je istraživao skandal o nelegalnoj trgovini oružjem ruskih oficira, a poginuo je od mine koju su postavili u torbu koju su mu dali. U njoj je navodno trebalo da budu dokumenti. Holodov je poginuo u redakciji, podsetio je Koen.
- Američki novinari ne mogu da ukažu na prave razloge napuštanja demokratije, jer ne želi da govore o prevarantskoj privatizaciji u Rusiji. Nije Vladimir Putin prepreka demokratizacije, nego od naroda omrznuta finansijska i ekonomska oligarhijska elita - smatra Koen.
Profesor navodi sveži primer. - Iako je Putin predložio da se zatvori tema nepoštene privatizacije iz devedesetih, tako što će vlasnici kompanija platiti državi ozbiljniju sumu, u američkim listovima o tome nema ni pomena. Ne verujem da novinari ne razumeju njen značaj. Odgovor je jasan, predlog stiže od Putina i zato ne zaslužuje da se spominje - objasnio je Koen.
Profesor Koen je pokazao kako američka sredstva informisanja demonizuju Putina. Nedavno je "Vašington post" nazvao Putinovo rukovodstvo "korumpiranim i zlobnim", a upravo su u vreme Putina građanima Rusije osetno povećane plate i penzije.
- Bez obzira na to koliko se Zapadu to ne sviđa, Putin je dobio više od 60 odsto glasova. Uprkos tome Putina ne prestaju da nazivaju "autokratom". On jeste jak lider, ali ni u kom slučaju nema apsolutnu vlast - objašnjava Koen.
- Najuticajniji američki listovi stalno pišu da je Putin kriv za užasne zločine. Konkretno da su uz njegovo znanje ubijeni novinarka Ana Politikovska i bivši saradnik KGB Aleksandar Litvinjenko. Pri tome nema nijedne činjenice, dokaza. Skotland jard odbija da objavi rezultate obdukcije navodno otrovanog polonijem Aleksandra Litvinjenka - rekao je Koen.
On je uveren da zloupotrebe novinara štete i nacionalnim interesima SAD.
- Moramo da poboljšamo izveštavanje sredstava masovnog informisanja o događanjima u Rusiji. Bilo bi dobro početi sa pisanjem diplomskih radova i disertacija na fakultetima žurnalistike sa temom "Američka štampa o Rusiji u poslednje dve decenije". Onaj ko se bude bavio time moći će da objasni paradoks zbog čega je od početka 1992. Rusija bolje informisana o tome šta se događa u SAD nego obrnuto - rekao je Koen.
Dr Stiven Koen je, inače, doktorirao na političkoj biografiji Nikolaja Buharina, boljševičkog rukovodioca kojeg je kasnije uhapsio Staljin. Koen se u Moskvi sretao sa udovicom Buharina Anom Larinom i doprineo je rehabilitaciji njenog muža 1998.
KRAJ RATA I MEDALJE
U JANUARU se navršilo dvadeset godina od kad je Boris Jeljcin pompezno saopštio da je "hladni rat" završen. On je 1992. objavio da ruske rakete više nisu usmerene ka SAD i zemljama Zapada. U Kemp Dejvidu je 1. februara 1992. potpisana rusko-američka Deklaracija o završetku hladnog rata. Ali posle 15 godina, Amerikanci su 2007. odlučili da dele medalje "za pobedu u hladnom ratu".
NIKAD PRESTAO
NIJE malo onih koji misle da je novi "hladni rat" moguć. Andrej Koroljov, general-major raketnih jedinica strateške namene, rekao je da se približavanje NATO ruskim granicama može se shvatiti kao početak "hladnog rata". Poznati moskovski režiser Georgij Daneli kaže da ima osećaj da se "hladni rat" nikada nije ni završio.