LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.12.2009
- Poruka
- 29.042
[h=1]Putin brani Jeljcina
[/h] Izvor: Večernje novosti
Moskva -- Posle 12 godina na vlasti, Vladimir Putin je prvi put javno govorio i o greškama svog prethodnika, Borisa Jeljcina, koji ga je i izabrao za naslednika.
Vladimir Putin (Tanjug, arhiva)Nina Larionova (1939), predsednica Međunarodne društvene organizacije "Savez za socijalnu zaštitu" koja će predstavljati Putina u severnom administrativnom okrugu Moskve otvorila je dušu.
“Bilo me je stid i plakala sam što je Jeljcin koji je bio predsednik moje zemlje dolazio na te skupove pijan,” rekla je Larionova.
Putin nije mogao da prećuti te gorke reči.
“Da, grešaka je bilo i to ne malo. Ali bih ja, ipak, branio Jeljcina,” rekao je Putin.
“Predsednički posao je sudbina, a ne posao. To su besane noći, problemi koji se moraju rešavati. Hoću da kažem da Borisu Jeljcinu nije pripala laka sudbina. Napravio je ne malo grešaka, ali je napravio i vrlo važnu stvar, dao je zemlji slobodu,” rekao je Putin.
Jeljcin je u avgustu 1999. imenovao Putina za vršioca dužnosti premijera i javno ga nazvao svojim naslednikom. Već 31. decembra 1999. Putin je postao vršilac dužnosti predsednika Rusije, a 26. marta 2000. je izabran za predsednika.
Ipak, ugledni ruski ekonomista Andrej Ilarionov, Putinov savetnik 2000-2005. godine, u intervjuu "Komsomolskoj pravdi" rekao je da su Jeljcinove reforme devedesetih provedene u korist vladajuće garniture.
“Jeljcinovi saradnici nisu spasavali zemlju, nego svoje džepove,” kaže Ilarionov koji tvrdi da je mnogo puta upozoravao Anatolija Čubajsa, u to vreme specijalnog predstavnika predsednika za kontakte sa međunarodnim finansijskim organizacijama, Jegora Gajdara, ideologa reformi, kao i predsednika Vlade Sergeja Kirijenka. Umesto da spasavaju zemlju svi ti ljudi, iz vlade i predsedničke administracije, su svoju štednju u rubljama pretvorili u devize.
Tadašnji akteri u mutnim radnjama sa državnim novcem poput Sergeja Aleksašenka, bivšeg prvog zamenika predsednika Centralne banke Rusije i Irine Jasine, tada šefa pres-službe Centralne banke sada žučno govore na mitinzima opozicije protiv Putina.
U velikoj finansijskoj krizi u avgustu 1998. zbog državnog bankrota građani su izgubili svu ušteđevinu, oko 40 milijardi dolara. Tzv. ekonomske reforme devedesetih su sprovedene u interesu uskog sloja birokratije. Cilj je bio da se otme državna imovina. U tome su učestvovali i ljudi iz tajnih službi, objašnjava Andrej Ilarionov, sada predsednik Instituta za ekonomsku analizu.
[/h] Izvor: Večernje novosti
Moskva -- Posle 12 godina na vlasti, Vladimir Putin je prvi put javno govorio i o greškama svog prethodnika, Borisa Jeljcina, koji ga je i izabrao za naslednika.
Vladimir Putin (Tanjug, arhiva)
“Bilo me je stid i plakala sam što je Jeljcin koji je bio predsednik moje zemlje dolazio na te skupove pijan,” rekla je Larionova.
Putin nije mogao da prećuti te gorke reči.
“Da, grešaka je bilo i to ne malo. Ali bih ja, ipak, branio Jeljcina,” rekao je Putin.
“Predsednički posao je sudbina, a ne posao. To su besane noći, problemi koji se moraju rešavati. Hoću da kažem da Borisu Jeljcinu nije pripala laka sudbina. Napravio je ne malo grešaka, ali je napravio i vrlo važnu stvar, dao je zemlji slobodu,” rekao je Putin.
Jeljcin je u avgustu 1999. imenovao Putina za vršioca dužnosti premijera i javno ga nazvao svojim naslednikom. Već 31. decembra 1999. Putin je postao vršilac dužnosti predsednika Rusije, a 26. marta 2000. je izabran za predsednika.
Ipak, ugledni ruski ekonomista Andrej Ilarionov, Putinov savetnik 2000-2005. godine, u intervjuu "Komsomolskoj pravdi" rekao je da su Jeljcinove reforme devedesetih provedene u korist vladajuće garniture.
“Jeljcinovi saradnici nisu spasavali zemlju, nego svoje džepove,” kaže Ilarionov koji tvrdi da je mnogo puta upozoravao Anatolija Čubajsa, u to vreme specijalnog predstavnika predsednika za kontakte sa međunarodnim finansijskim organizacijama, Jegora Gajdara, ideologa reformi, kao i predsednika Vlade Sergeja Kirijenka. Umesto da spasavaju zemlju svi ti ljudi, iz vlade i predsedničke administracije, su svoju štednju u rubljama pretvorili u devize.
Tadašnji akteri u mutnim radnjama sa državnim novcem poput Sergeja Aleksašenka, bivšeg prvog zamenika predsednika Centralne banke Rusije i Irine Jasine, tada šefa pres-službe Centralne banke sada žučno govore na mitinzima opozicije protiv Putina.
U velikoj finansijskoj krizi u avgustu 1998. zbog državnog bankrota građani su izgubili svu ušteđevinu, oko 40 milijardi dolara. Tzv. ekonomske reforme devedesetih su sprovedene u interesu uskog sloja birokratije. Cilj je bio da se otme državna imovina. U tome su učestvovali i ljudi iz tajnih službi, objašnjava Andrej Ilarionov, sada predsednik Instituta za ekonomsku analizu.