- Učlanjen(a)
- 25.08.2009
- Poruka
- 39.036
20. 02. 2011.
PRESS
Put poljupca od pećine do filma
Majčinski, prijateljski, francuski, filmski, Judin... Ljudi se ljube odvajkada, a predstavljamo vam neke od najzanimljivijih teorija kako je i zašto nastalo ljubljenje.
Seksolozi kažu da je poljubac intimniji čin i od samog seksa, a činjenice i da je to najčešći fizički kontakt među ljudima. Čak 99,9 odsto ljudi na planeti se ljubi, ali jako malo njih zna pravu istinu o nastanku i značenju poljupca.
Reč je o moćnom fenomenu koji je sigurno, ako bolje razmislimo, uticao na tok života svakog čoveka, bio početak i test za opstanak svake veze, ali i bitno odredio istoriju čovečanstva. Moć poljupca prepoznala je filmska industrija, ali i ljudi iz šou-biznisa, pa se i danas prepričava kako je Madona poljubila Britni Spirs na jednoj od dodela MTV nagrada.
Fenomen poljupca ni do danas nije potpuno razotkriven, a njegovom istorijom i značenjem bavi se Džoan Vanan u svojoj nedavno objavljenoj knjizi „Kisstory" (Priča o poljupcu), koja otkriva da on zapravo uopšte nema tako romantičnu prošlost kako se misli. Autorka podseća i da danas postoji grana nauke koja proučava ljubljenje, a zove se filematologija.
Niko zapravo nije siguran zbog čega su ljudi počeli da se dodiruju usnama i razmenjuju pljuvačku, ali se zna da su još 1.500. godine pre nove ere počeli da primenjuju ovu vrstu fizičkog kontakta.
Korist - Ko ljubi, taj je zdraviji
Naučnici su otkrili da je ljubljenje višestruko korisno po zdravlje jer pojačava lučenje hormona sreće. Čak i bakterije kojima pljuvačka obiluje svojim mešanjem doprinose jačanju imuniteta, razgrađuju plak u ustima i uništavaju štetne mikroorganizme. Ljubljenje je dobro i za zdravlje zuba jer podstiče lučenje pljuvačke koja ima funkciju spiranja delova hrane.
Klinička ispitivanja su pokazala da dodiri, uključujući i ljubljenje, smanjuju krvni pritisak, stres i poboljšavaju imunološko stanje organizma. Mnogi smatraju da se zbog aktiviranja velikog broja mišića lica prilikom ljubljenja sprečava nastanak bora i usporava proces starenja.
Prema jednoj teoriji, poljubac je nastao iz praktičnih razloga, tako što su ljudi jedni drugima lizali obraze zbog soli. Vedski spisi opisuju fenomen ljubljenja kao čin naklonosti. Smatra se da se poljubac kulturološki širio od Indije preko Grčke i da je za to zaslužan Aleksandar Makedonski, koji ga je tokom velike invazije 326. godine pre Hrista doneo pri povratku u Evropu.
Veliki vojskovođa je navodno osim začina i čaja doneo nešto što je bilo još vrelije i pikantnije i od čaja i od začina zajedno, a to je bio upravo poljubac, koji je osvojio Evropu brzinom vatre.
Postoje različita mišljenja o poreklu poljupca. Prema jednoj legendi, izmislili su ga srednjovekovni vitezovi koji su tako utvrđivali da li su njihove žene pile sočnu medovinu, a druga teorija kaže da poljubac potiče od veze majke i deteta. Navodno, pećinske majke, koje nisu kao današnje imale blender za sitnjenje hrane, najpre su je žvakale u svojim ustima a posle davale deci.
U nekim kulturama znalo se za poljubac, ali je on smatran suviše privatnim činom, pa se o njemu diskutovalo i pisalo tek mnogo godina kasnije. I Biblija opisuje kako je Bog poljubio čoveka da bi mi udahnuo život.
Neke kulture, kao što su finska, burmanska, polinežanska, filipinska ili kultura afričkih plemena, smatraju ljubljenje uvrnutim, ako ne i apsurdnim i nepristojnim. Oni imaju načine pozdravljanja kao što su trljanje nosa o nos ili dahtanje za vrat. Na taj način mogu da prepoznaju svakog člana plemena samo na osnovu mirisa.
Neki smatraju i da se ljubljenje razvilo kao način širenja bakterija između partnera. Na taj način oni bi postali imuni na međusobne bolesti i tako bili u mogućnosti da imaju decu. U vreme starog Rima ljubljenjem se iskazivao status, koji je bio rangiran prema dozvoli da poljubite određeni deo tela. Oni koji su uživali viši status ljubili su se u obraz i ruke dok su obični smrtnici imali dozvolu da ljube noge.
Užitak-Leptirići u stomaku
Usne su definitivno stvorene za ljubljenje. One su najtanji deo tela i 100 puta osetljivije od prstiju ruke. Jezik i unutrašnjost usne duplje sadrže obilje nerava koji prenose poruke direktno na limbički sistem, najstariji deo mozga koji je povezan sa seksualnim zadovoljstvom. Poljubac izaziva oslobađanje hormona oksitocina koji utiče na delove mozga zadužene za užitak, ali i adrenalin, koji stvara osećaj leptirića u stomaku.
U kineskoj tradiciji smatra se da se idealan balans između jina i janga može postići samo razmenom „tečnog žada" poznatijeg kao pljuvačka, ili romantičnije rečeno - francuskim poljupcem.
Džoan Vanan iznosi niz zanimljivih podataka, kao što je recimo da je u Napulju 1562. godine ljubljenje u javnosti bilo zabranjeno, a oni koji su uhvaćeni u tome bili su osuđivani na smrt.
U Hardfordu u američkoj državi Konektikat stari zakon, koji je i dalje na snazi, smatra nedozvoljenim da muškarac poljubi svoju ženu nedeljom. A u Indijani na snazi je bio zakon koji je branio muškarcima sa brkovima da se ljube, verovatno iz higijenskih razloga.
Engleska reč kiss (poljubac) potiče od germanske reči „kussian", koja onomatopejski imitira ono što se dešava prilikom ljubljenja. Ono što se u zapadnom svetu smatra francuskim poljupcem, u Indiji se naziva engleskim poljupcem.
Naziv filmski poljubac sam po sebi govori da je poljubac imao značajno mesto na filmu.
Godine 2005. film „Planina Broukbek" privukao je veliku pažnju zbog opisivanja seksualnog odnosa između muškaraca, ali prvi „muški" poljubac prikazan je mnogo ranije, čak osamdesetak godina pre, u filmu iz 1927. pod nazivom „Wings". Međutim, prvi poljubac između homoseksualaca prikazan je još pre toga u filmu „Manslaughter" iz 1922. godine u kojem u su se poljubile dve lezbijke.
Najdužim poljupcem u istoriji filma dugo se smatrao poljubac između Džejn Vajman i Regis Tomi. Trajao je tri minuta i pet sekundi. Međutim, prošle godine su glumice Nekar Zadegan i Trejsi Dinvidi srušile taj rekord najdužim filmskim, ali i lezbijskim poljupcem u filmu.
U filmu „Neki to vole vruće" iz 1959. godine glumac Toni Kertis, koji tumači ulogu Džoa, ili Džozefine, pošto se preobuče u članicu ženskog benda, šokirao je javnost kada je izjavio da je poljubac sa Šećerom, koju je igrala Merilin Monro, bio kao „ljubljenje sa Hitlerom".
Kasnije je dao objašnjenje za svoju izjavu i rekao da je tako glupo pitanje „kako izgleda ljubiti seks bombu poput Merilin" zaslužilo podjednako glup odgovor.
- Šta je trebalo da kažem? A šta mislite kako je ljubiti Merilin Monro, praznoglavci? - rekao je Kertis.
Greta Garbo se 1929. godine pojavila u poslednjem nemom filmu MGM-a po imenu „Poljubac". Bio je to kraj ere filmova bez zvuka, ali ne i ere poljubaca.
Dve trećine ljudi naginje glavu udesno prilikom ljubljenja
l Najviše poljubaca je prikazano u filmu „Don Žuan" iz 1926. - 191 poljubac za 110 minuta
l Godine 1990. Alfred Volfram poljubio je 8.001 osobu u periodu od osam sati na jednom festivalu u Minesoti - u proseku 16 ljudi u minutu
l Muškarci koji ljube svoje žene pre odlaska na posao u proseku zarađuju više od onih koji to ne čine
l Jedine životinje koje se ljube u usta su šimpanze, orangutani i mačke
l Profesor Onur Gunturkun sa nemačkog Univerziteta Rus otkrio je da dve trećine ljudi naginje glavu udesno prilikom ljubljenja
l U jednoj razmeni pljuvačke prilikom poljupca može se naći i do 278 vrsta bakterija, od kojih mnoge mogu izazvati razna oboljenja
l Strastveni poljubac može povećati nivo hormona u telu toliko da vam oduzme jedan minut života
l Čovek u životu prosečno provede 336 sati ili pune dve nedelje ljubeći se
l U jednom francuskom poljupcu rade čak 23 mišića
l Ljubljenjem se za deset minuta potroši 30 kalorija
l 70 odsto ljudi svoj prvi poljubac doživi pre 15. godine
Rok Hadson je 1984. godine poljubio Lindu Evans u „Dinastiji". A kada je otkriveno da on ima sidu, u Holivudu je nastala panika da je i ona tako zaražena. Glumica je kasnije otkrila da je na snimanju bilo ljudi koji nisu želeli da joj priđu jer su imali decu pa nisu želeli da se izlažu riziku?!
U indijskim bioskopima poljubac dugo nije smeo da se prikazuje - prvi pravi poljubac otvorenih usta i jezikom viđen je u indijskim bioskopskim salama u jednom vrlo malo poznatom engleskom filmu iz 1926. godine.
Džoan Vanan navodi i najzanimljivije i najvulgarnije nazive za poljubac u različitim zemljama, među kojima se našla i Bosna, gde poljubac nazivaju „žvaka", kao i u Srbiji. Na Maldivima koriste izraz koji u prevodu znači „sisanje usana", a u Južnoj Africi za poljubac kažu „jezik u plućima".
U knjizi koja broji oko 500 strana ona otkriva i neke nepoznate činjenice o ljubljenju. Zanimljivo je da je ljubljenje mnogim narodima bilo strano. Indijanci i Aboridžini uopšte se nisu ljubili dok nisu upoznali Evropljane i od njih preuzeli ovaj običaj.
Ona objašnjava i jednu od najvećih zabluda, da su Francuzi izmislili francuski poljubac. Oni mu nisu čak dali ni ime već je termin, negde oko 1923. godine, skovan u engleskom jeziku. Inače, u celu priču su ubačeni Francuzi jer su još početkom 19. veka važili za osobe zaljubljive prirode.
A. Mitić
PRESS
Put poljupca od pećine do filma
Majčinski, prijateljski, francuski, filmski, Judin... Ljudi se ljube odvajkada, a predstavljamo vam neke od najzanimljivijih teorija kako je i zašto nastalo ljubljenje.
Seksolozi kažu da je poljubac intimniji čin i od samog seksa, a činjenice i da je to najčešći fizički kontakt među ljudima. Čak 99,9 odsto ljudi na planeti se ljubi, ali jako malo njih zna pravu istinu o nastanku i značenju poljupca.
Reč je o moćnom fenomenu koji je sigurno, ako bolje razmislimo, uticao na tok života svakog čoveka, bio početak i test za opstanak svake veze, ali i bitno odredio istoriju čovečanstva. Moć poljupca prepoznala je filmska industrija, ali i ljudi iz šou-biznisa, pa se i danas prepričava kako je Madona poljubila Britni Spirs na jednoj od dodela MTV nagrada.
Fenomen poljupca ni do danas nije potpuno razotkriven, a njegovom istorijom i značenjem bavi se Džoan Vanan u svojoj nedavno objavljenoj knjizi „Kisstory" (Priča o poljupcu), koja otkriva da on zapravo uopšte nema tako romantičnu prošlost kako se misli. Autorka podseća i da danas postoji grana nauke koja proučava ljubljenje, a zove se filematologija.
Niko zapravo nije siguran zbog čega su ljudi počeli da se dodiruju usnama i razmenjuju pljuvačku, ali se zna da su još 1.500. godine pre nove ere počeli da primenjuju ovu vrstu fizičkog kontakta.
Korist - Ko ljubi, taj je zdraviji
Naučnici su otkrili da je ljubljenje višestruko korisno po zdravlje jer pojačava lučenje hormona sreće. Čak i bakterije kojima pljuvačka obiluje svojim mešanjem doprinose jačanju imuniteta, razgrađuju plak u ustima i uništavaju štetne mikroorganizme. Ljubljenje je dobro i za zdravlje zuba jer podstiče lučenje pljuvačke koja ima funkciju spiranja delova hrane.
Klinička ispitivanja su pokazala da dodiri, uključujući i ljubljenje, smanjuju krvni pritisak, stres i poboljšavaju imunološko stanje organizma. Mnogi smatraju da se zbog aktiviranja velikog broja mišića lica prilikom ljubljenja sprečava nastanak bora i usporava proces starenja.
Prema jednoj teoriji, poljubac je nastao iz praktičnih razloga, tako što su ljudi jedni drugima lizali obraze zbog soli. Vedski spisi opisuju fenomen ljubljenja kao čin naklonosti. Smatra se da se poljubac kulturološki širio od Indije preko Grčke i da je za to zaslužan Aleksandar Makedonski, koji ga je tokom velike invazije 326. godine pre Hrista doneo pri povratku u Evropu.
Veliki vojskovođa je navodno osim začina i čaja doneo nešto što je bilo još vrelije i pikantnije i od čaja i od začina zajedno, a to je bio upravo poljubac, koji je osvojio Evropu brzinom vatre.
Postoje različita mišljenja o poreklu poljupca. Prema jednoj legendi, izmislili su ga srednjovekovni vitezovi koji su tako utvrđivali da li su njihove žene pile sočnu medovinu, a druga teorija kaže da poljubac potiče od veze majke i deteta. Navodno, pećinske majke, koje nisu kao današnje imale blender za sitnjenje hrane, najpre su je žvakale u svojim ustima a posle davale deci.
U nekim kulturama znalo se za poljubac, ali je on smatran suviše privatnim činom, pa se o njemu diskutovalo i pisalo tek mnogo godina kasnije. I Biblija opisuje kako je Bog poljubio čoveka da bi mi udahnuo život.
Neke kulture, kao što su finska, burmanska, polinežanska, filipinska ili kultura afričkih plemena, smatraju ljubljenje uvrnutim, ako ne i apsurdnim i nepristojnim. Oni imaju načine pozdravljanja kao što su trljanje nosa o nos ili dahtanje za vrat. Na taj način mogu da prepoznaju svakog člana plemena samo na osnovu mirisa.
Neki smatraju i da se ljubljenje razvilo kao način širenja bakterija između partnera. Na taj način oni bi postali imuni na međusobne bolesti i tako bili u mogućnosti da imaju decu. U vreme starog Rima ljubljenjem se iskazivao status, koji je bio rangiran prema dozvoli da poljubite određeni deo tela. Oni koji su uživali viši status ljubili su se u obraz i ruke dok su obični smrtnici imali dozvolu da ljube noge.
Užitak-Leptirići u stomaku
Usne su definitivno stvorene za ljubljenje. One su najtanji deo tela i 100 puta osetljivije od prstiju ruke. Jezik i unutrašnjost usne duplje sadrže obilje nerava koji prenose poruke direktno na limbički sistem, najstariji deo mozga koji je povezan sa seksualnim zadovoljstvom. Poljubac izaziva oslobađanje hormona oksitocina koji utiče na delove mozga zadužene za užitak, ali i adrenalin, koji stvara osećaj leptirića u stomaku.
U kineskoj tradiciji smatra se da se idealan balans između jina i janga može postići samo razmenom „tečnog žada" poznatijeg kao pljuvačka, ili romantičnije rečeno - francuskim poljupcem.
Džoan Vanan iznosi niz zanimljivih podataka, kao što je recimo da je u Napulju 1562. godine ljubljenje u javnosti bilo zabranjeno, a oni koji su uhvaćeni u tome bili su osuđivani na smrt.
U Hardfordu u američkoj državi Konektikat stari zakon, koji je i dalje na snazi, smatra nedozvoljenim da muškarac poljubi svoju ženu nedeljom. A u Indijani na snazi je bio zakon koji je branio muškarcima sa brkovima da se ljube, verovatno iz higijenskih razloga.
Engleska reč kiss (poljubac) potiče od germanske reči „kussian", koja onomatopejski imitira ono što se dešava prilikom ljubljenja. Ono što se u zapadnom svetu smatra francuskim poljupcem, u Indiji se naziva engleskim poljupcem.
Naziv filmski poljubac sam po sebi govori da je poljubac imao značajno mesto na filmu.
Godine 2005. film „Planina Broukbek" privukao je veliku pažnju zbog opisivanja seksualnog odnosa između muškaraca, ali prvi „muški" poljubac prikazan je mnogo ranije, čak osamdesetak godina pre, u filmu iz 1927. pod nazivom „Wings". Međutim, prvi poljubac između homoseksualaca prikazan je još pre toga u filmu „Manslaughter" iz 1922. godine u kojem u su se poljubile dve lezbijke.
Najdužim poljupcem u istoriji filma dugo se smatrao poljubac između Džejn Vajman i Regis Tomi. Trajao je tri minuta i pet sekundi. Međutim, prošle godine su glumice Nekar Zadegan i Trejsi Dinvidi srušile taj rekord najdužim filmskim, ali i lezbijskim poljupcem u filmu.
U filmu „Neki to vole vruće" iz 1959. godine glumac Toni Kertis, koji tumači ulogu Džoa, ili Džozefine, pošto se preobuče u članicu ženskog benda, šokirao je javnost kada je izjavio da je poljubac sa Šećerom, koju je igrala Merilin Monro, bio kao „ljubljenje sa Hitlerom".
Kasnije je dao objašnjenje za svoju izjavu i rekao da je tako glupo pitanje „kako izgleda ljubiti seks bombu poput Merilin" zaslužilo podjednako glup odgovor.
- Šta je trebalo da kažem? A šta mislite kako je ljubiti Merilin Monro, praznoglavci? - rekao je Kertis.
Greta Garbo se 1929. godine pojavila u poslednjem nemom filmu MGM-a po imenu „Poljubac". Bio je to kraj ere filmova bez zvuka, ali ne i ere poljubaca.
Dve trećine ljudi naginje glavu udesno prilikom ljubljenja
l Najviše poljubaca je prikazano u filmu „Don Žuan" iz 1926. - 191 poljubac za 110 minuta
l Godine 1990. Alfred Volfram poljubio je 8.001 osobu u periodu od osam sati na jednom festivalu u Minesoti - u proseku 16 ljudi u minutu
l Muškarci koji ljube svoje žene pre odlaska na posao u proseku zarađuju više od onih koji to ne čine
l Jedine životinje koje se ljube u usta su šimpanze, orangutani i mačke
l Profesor Onur Gunturkun sa nemačkog Univerziteta Rus otkrio je da dve trećine ljudi naginje glavu udesno prilikom ljubljenja
l U jednoj razmeni pljuvačke prilikom poljupca može se naći i do 278 vrsta bakterija, od kojih mnoge mogu izazvati razna oboljenja
l Strastveni poljubac može povećati nivo hormona u telu toliko da vam oduzme jedan minut života
l Čovek u životu prosečno provede 336 sati ili pune dve nedelje ljubeći se
l U jednom francuskom poljupcu rade čak 23 mišića
l Ljubljenjem se za deset minuta potroši 30 kalorija
l 70 odsto ljudi svoj prvi poljubac doživi pre 15. godine
Rok Hadson je 1984. godine poljubio Lindu Evans u „Dinastiji". A kada je otkriveno da on ima sidu, u Holivudu je nastala panika da je i ona tako zaražena. Glumica je kasnije otkrila da je na snimanju bilo ljudi koji nisu želeli da joj priđu jer su imali decu pa nisu želeli da se izlažu riziku?!
U indijskim bioskopima poljubac dugo nije smeo da se prikazuje - prvi pravi poljubac otvorenih usta i jezikom viđen je u indijskim bioskopskim salama u jednom vrlo malo poznatom engleskom filmu iz 1926. godine.
Džoan Vanan navodi i najzanimljivije i najvulgarnije nazive za poljubac u različitim zemljama, među kojima se našla i Bosna, gde poljubac nazivaju „žvaka", kao i u Srbiji. Na Maldivima koriste izraz koji u prevodu znači „sisanje usana", a u Južnoj Africi za poljubac kažu „jezik u plućima".
U knjizi koja broji oko 500 strana ona otkriva i neke nepoznate činjenice o ljubljenju. Zanimljivo je da je ljubljenje mnogim narodima bilo strano. Indijanci i Aboridžini uopšte se nisu ljubili dok nisu upoznali Evropljane i od njih preuzeli ovaj običaj.
Ona objašnjava i jednu od najvećih zabluda, da su Francuzi izmislili francuski poljubac. Oni mu nisu čak dali ni ime već je termin, negde oko 1923. godine, skovan u engleskom jeziku. Inače, u celu priču su ubačeni Francuzi jer su još početkom 19. veka važili za osobe zaljubljive prirode.
A. Mitić