Dałe
- Učlanjen(a)
- 04.10.2011
- Poruka
- 3.295
[h=2]Pune pijace lažnih crkvenih kalendara[/h]
Novosti
Nelegalno štampanje i prodaja predmeta s crkvenim motivima cveta širom Srbije. Godišnje oko 40 krivičnih postupaka zbog kalendara izdatih bez dozvole SPC
DATUM crvenog slova veliki broj pravoslavnih vernika traži u kalendarima koji su - falsifikat. Na pijacama i tezgama širom Srbije godišnje se pojavi na hiljade džepnih kalendara koji se štampaju i prodaju bez dozvole Srpske pravoslavne crkve. Zbog ilegalne preprodaje ove robe svake godine povede se najmanje 40 krivičnih postupaka.
U Patrijaršiji SPC kažu da krivotvorenje džepnog kalendara, koji je već decenijama ”brend” SPC, nanosi višemilionsku štetu Crkvi. Štampaju se u ilegalnim štamparijama, a ”rasturaju” se preko mreže uličnih prodavaca u gotovo svim delovima Srbije.
- Džepni crkveni kalendar autorsko je delo, a izdavač je Sveti arhijerejski sinod - objašnjava Milan Andrić, iz Pravne službe Patrijaršije SPC. - Prodaja ”na crno” zbog toga predstavlja neovlašćeno iskorišćavanje intelektualne svojine, što je krivično delo. U saradnji sa državnim organima činimo sve da ilegalnu prodaju kalendara suzbijemo.
U SPC napominju da je pripremanje kalendara, sa datumima, nazivima dana i postovima, izuzetno obiman posao koji zahteva i matematičko i teološko znanje. ”Falš” kalendari često su nekompletni, jer nemaju ”začala” - delove iz crkvenih knjiga koja se čitaju i koja su drugačiji za svaku sedmicu.
U Patrijaršiji kažu da se crkva trudi da sačuva samo format i sadržaj džepnog kalendara. Izdavači i štamparije, zainteresovani za štampanje drugih formata kalendara, bez problema dobijaju blagoslov za njegovo objavljivanje.
Džepni kalendari samo su mali deo predmeta koji nose na sebi oznake SPC koji završavaju kao roba na tezgama. Na tezgama i haubama automobila često su knjige, slike svetaca, ali i fotografije patrijarha, fresaka i crkvenih zdanja.
- Sve je to posledica zastarelog zakona o zaštiti kulturnih dobara iz 1989. - navodi Andrić. - Ovaj propis ne poznaje versku kulturnu baštinu SPC. To dovodi da se crkveni motivi vrlo često koriste na nedoličan način.
Ovo pitanje otvoreno je u javnosti pre nekoliko godina, kada je Mileševska eparhija podigla glas zbog korišćenja motiva Belog anđela na platnim karticama. Argument koji je tada potegnut bio je da je reč o kulturnom i verskom dobru, koje ne bi smelo da se koristi za ostvarivanje nečije dobiti.
Novosti
Nelegalno štampanje i prodaja predmeta s crkvenim motivima cveta širom Srbije. Godišnje oko 40 krivičnih postupaka zbog kalendara izdatih bez dozvole SPC
DATUM crvenog slova veliki broj pravoslavnih vernika traži u kalendarima koji su - falsifikat. Na pijacama i tezgama širom Srbije godišnje se pojavi na hiljade džepnih kalendara koji se štampaju i prodaju bez dozvole Srpske pravoslavne crkve. Zbog ilegalne preprodaje ove robe svake godine povede se najmanje 40 krivičnih postupaka.
U Patrijaršiji SPC kažu da krivotvorenje džepnog kalendara, koji je već decenijama ”brend” SPC, nanosi višemilionsku štetu Crkvi. Štampaju se u ilegalnim štamparijama, a ”rasturaju” se preko mreže uličnih prodavaca u gotovo svim delovima Srbije.
- Džepni crkveni kalendar autorsko je delo, a izdavač je Sveti arhijerejski sinod - objašnjava Milan Andrić, iz Pravne službe Patrijaršije SPC. - Prodaja ”na crno” zbog toga predstavlja neovlašćeno iskorišćavanje intelektualne svojine, što je krivično delo. U saradnji sa državnim organima činimo sve da ilegalnu prodaju kalendara suzbijemo.
U SPC napominju da je pripremanje kalendara, sa datumima, nazivima dana i postovima, izuzetno obiman posao koji zahteva i matematičko i teološko znanje. ”Falš” kalendari često su nekompletni, jer nemaju ”začala” - delove iz crkvenih knjiga koja se čitaju i koja su drugačiji za svaku sedmicu.
U Patrijaršiji kažu da se crkva trudi da sačuva samo format i sadržaj džepnog kalendara. Izdavači i štamparije, zainteresovani za štampanje drugih formata kalendara, bez problema dobijaju blagoslov za njegovo objavljivanje.
Džepni kalendari samo su mali deo predmeta koji nose na sebi oznake SPC koji završavaju kao roba na tezgama. Na tezgama i haubama automobila često su knjige, slike svetaca, ali i fotografije patrijarha, fresaka i crkvenih zdanja.
- Sve je to posledica zastarelog zakona o zaštiti kulturnih dobara iz 1989. - navodi Andrić. - Ovaj propis ne poznaje versku kulturnu baštinu SPC. To dovodi da se crkveni motivi vrlo često koriste na nedoličan način.
Ovo pitanje otvoreno je u javnosti pre nekoliko godina, kada je Mileševska eparhija podigla glas zbog korišćenja motiva Belog anđela na platnim karticama. Argument koji je tada potegnut bio je da je reč o kulturnom i verskom dobru, koje ne bi smelo da se koristi za ostvarivanje nečije dobiti.