- Učlanjen(a)
- 25.08.2009
- Poruka
- 39.020
Psiholozi na onkologiji
I. STANOJEVIĆ | 17. novembar 2010. 11:11 | Večernje novosti
Po dva psihologa u svakoj smeni pružaju psihološku podršku onkološkim pacijentima
OBOLELI od jedne od najtežih bolesti, maligne, dobili su nedavno mogućnost da besplatno i anonimno zatraže savet, ili tek - reč razumevanja. Na inicijativu Ministarstva zdravlja Srbije, zahvaljujući sponzorstvu „Telekoma“, otvorena je telefonska linija za psihološku podršku onkološkim pacijentima i članovima njihovih porodica. S druge strane „žice“, na poziv čekaju, u svakoj smeni po dva psihologa, specijalno obučena za ovaj delikatan posao.
Da bi ekipa sačinjena od ukupno 13 saradnika ove SOS-linije, mogla uspešno da se nosi sa teretom, često dramatičnih razgovora, koje vode sa građanima, i sama dobija podršku. Nju pruža, profesor dr Jelena Vlajković, klinički psiholog, supervizor u ovom projektu.
- Linija sa brojem 0800-202-303 otvorena je od deset do 22 sata - kaže naša sagovornica. - Javljaju se ljudi, koji imaju problem sa malignom bolešću, ali i članovi njihovih užih porodica, rođaci... Pozivi se odnose na načine lečenja, ishranu tokom hemoterapija i zračenja, a ima, međutim, i veoma dramatičnih javljanja bolesnika, svesnih da se približavaju kraju života. Žele to s nekim da podele, a žive sami, nemaju kome da otvore dušu. Javljaju se i oboleli, koji imaju porodice, ali ne žele da ih opterećuju svojim crnim mislima, primedbama, jadikovkama. Ne zovu deca, ali se javljaju osobe svih uzrasta, od veoma mladih do starijih ljudi, oba pola.
Pozivi stižu iz cele Srbije. Neki razgovori traju i po ceo sat. Ono što je zajedničko skoro svima je da građani, uz zahvalnost, izražavaju žaljenje što medicinski poslenici, na koje su, u svojim mestima upućeni, nemaju vremena da sa njima razgovaraju i o ovoj psihološkoj strani problema. Pri domovima zdravlja, nažalost, ne postoje specijalizovana savetovališta. Pri Institutu za onkologiju i radiologiju u Beogradu radi Odeljenje za podršku pacijentima, kojih je, međutim, veoma mnogo.
- Bilo bi dobro da se ovaj projekt proširi, razmišljamo o nekoj vrsti internet-savetovališta, ali - otom-potom - kaže profesorka Vlajković. - Ima, naime, pacijenata, koji su se više puta javili, oni čak traže istog savetnika. Razgovori na SOS-liniji postaju, tako, neka vrsta kontinuirane psihoterapije.
Da bi teške ispovesti mogli da slušaju po šest sati dnevno i razgovaraju sa obolelim građanima, a da istovremeno, ostanu u psihičkoj ravnoteži i nesmetano nastave da uživaju u životu, neopterećeni mislima o bolesti i smrti, mladim psiholozima na raspolaganju je pomoć supervizora.
- Pri kraju smene pozivam ih i putem telefona razgovaramo o pozivima, koje su tog dana imali - kaže profesorka Vlajković.
- Osim toga, jednom nedeljno provodim po tri sata sa celom ekipom. Na osnovu stručne literature, zajednički osvetljavamo psihološke aspekte svega toga. Ukoliko neko od saradnika ima potrebu mogu da obavim i individualnu superviziju. Njihov rad veoma je složen: ako se ne probude osećanja, ne mogu dobro da obave zadatak, a ako te crne misli ostanu u njima, dobiće takozvani sindrom izgaranja.
Supervizija pomaže saradnicima da očuvaju mentalno zdravlje, koje je na udaru, bez obzira na to što su u pitanju osobe veoma čvrstog mentalnog sklopa. Odabrani su na osnovu motivacionog pisma, u kome su obrazložili zašto žele da rade taj posao i opsežnog intervjua. Po rečima naše sagovornice, posebno su teške situacije kad saradnici i privatno prolaze kroz slične krize, i u tom slučaju, cela grupa je svojevrsna podrška.
- Psiholozi uprkos svemu moraju da očuvaju distancu. Direktne kontakte ne preporučujemo - kaže naša sagovornica. - U sklopu ovog projekta, to nije ni moguće. Ako bi neko od građana pokazao takvu potrebu, uputili bismo ga na adresu, na kojoj može da dobije pomoć licem u lice.
NE DAJU REŠENJA
PSIHOLOZI na SOS-telefonu ne daju gotova rešenja, nego sažimaju i usmeravaju emocionalne reakcije ljudi s druge strane žice, tako da njima postane jasno kojim putem treba da idu da bi pomogli sebi i svojoj porodici. Savetnici su obučeni da na pravi način slušaju sagovornika i da intervenišu tako da ljudima pomognu da izgrade mehanizme i sami pronađu rešenja.
I. STANOJEVIĆ | 17. novembar 2010. 11:11 | Večernje novosti
Po dva psihologa u svakoj smeni pružaju psihološku podršku onkološkim pacijentima
OBOLELI od jedne od najtežih bolesti, maligne, dobili su nedavno mogućnost da besplatno i anonimno zatraže savet, ili tek - reč razumevanja. Na inicijativu Ministarstva zdravlja Srbije, zahvaljujući sponzorstvu „Telekoma“, otvorena je telefonska linija za psihološku podršku onkološkim pacijentima i članovima njihovih porodica. S druge strane „žice“, na poziv čekaju, u svakoj smeni po dva psihologa, specijalno obučena za ovaj delikatan posao.
Da bi ekipa sačinjena od ukupno 13 saradnika ove SOS-linije, mogla uspešno da se nosi sa teretom, često dramatičnih razgovora, koje vode sa građanima, i sama dobija podršku. Nju pruža, profesor dr Jelena Vlajković, klinički psiholog, supervizor u ovom projektu.
- Linija sa brojem 0800-202-303 otvorena je od deset do 22 sata - kaže naša sagovornica. - Javljaju se ljudi, koji imaju problem sa malignom bolešću, ali i članovi njihovih užih porodica, rođaci... Pozivi se odnose na načine lečenja, ishranu tokom hemoterapija i zračenja, a ima, međutim, i veoma dramatičnih javljanja bolesnika, svesnih da se približavaju kraju života. Žele to s nekim da podele, a žive sami, nemaju kome da otvore dušu. Javljaju se i oboleli, koji imaju porodice, ali ne žele da ih opterećuju svojim crnim mislima, primedbama, jadikovkama. Ne zovu deca, ali se javljaju osobe svih uzrasta, od veoma mladih do starijih ljudi, oba pola.
Pozivi stižu iz cele Srbije. Neki razgovori traju i po ceo sat. Ono što je zajedničko skoro svima je da građani, uz zahvalnost, izražavaju žaljenje što medicinski poslenici, na koje su, u svojim mestima upućeni, nemaju vremena da sa njima razgovaraju i o ovoj psihološkoj strani problema. Pri domovima zdravlja, nažalost, ne postoje specijalizovana savetovališta. Pri Institutu za onkologiju i radiologiju u Beogradu radi Odeljenje za podršku pacijentima, kojih je, međutim, veoma mnogo.
- Bilo bi dobro da se ovaj projekt proširi, razmišljamo o nekoj vrsti internet-savetovališta, ali - otom-potom - kaže profesorka Vlajković. - Ima, naime, pacijenata, koji su se više puta javili, oni čak traže istog savetnika. Razgovori na SOS-liniji postaju, tako, neka vrsta kontinuirane psihoterapije.
Da bi teške ispovesti mogli da slušaju po šest sati dnevno i razgovaraju sa obolelim građanima, a da istovremeno, ostanu u psihičkoj ravnoteži i nesmetano nastave da uživaju u životu, neopterećeni mislima o bolesti i smrti, mladim psiholozima na raspolaganju je pomoć supervizora.
- Pri kraju smene pozivam ih i putem telefona razgovaramo o pozivima, koje su tog dana imali - kaže profesorka Vlajković.
- Osim toga, jednom nedeljno provodim po tri sata sa celom ekipom. Na osnovu stručne literature, zajednički osvetljavamo psihološke aspekte svega toga. Ukoliko neko od saradnika ima potrebu mogu da obavim i individualnu superviziju. Njihov rad veoma je složen: ako se ne probude osećanja, ne mogu dobro da obave zadatak, a ako te crne misli ostanu u njima, dobiće takozvani sindrom izgaranja.
Supervizija pomaže saradnicima da očuvaju mentalno zdravlje, koje je na udaru, bez obzira na to što su u pitanju osobe veoma čvrstog mentalnog sklopa. Odabrani su na osnovu motivacionog pisma, u kome su obrazložili zašto žele da rade taj posao i opsežnog intervjua. Po rečima naše sagovornice, posebno su teške situacije kad saradnici i privatno prolaze kroz slične krize, i u tom slučaju, cela grupa je svojevrsna podrška.
- Psiholozi uprkos svemu moraju da očuvaju distancu. Direktne kontakte ne preporučujemo - kaže naša sagovornica. - U sklopu ovog projekta, to nije ni moguće. Ako bi neko od građana pokazao takvu potrebu, uputili bismo ga na adresu, na kojoj može da dobije pomoć licem u lice.
NE DAJU REŠENJA
PSIHOLOZI na SOS-telefonu ne daju gotova rešenja, nego sažimaju i usmeravaju emocionalne reakcije ljudi s druge strane žice, tako da njima postane jasno kojim putem treba da idu da bi pomogli sebi i svojoj porodici. Savetnici su obučeni da na pravi način slušaju sagovornika i da intervenišu tako da ljudima pomognu da izgrade mehanizme i sami pronađu rešenja.