Član
- Učlanjen(a)
- 28.04.2010
- Poruka
- 81
Пшеница (лат. Triticum) је биљка које се узгаја широм света. Глобално, она је најважнија зрнаста биљка која се користи за људску исхрану и друга је на лествици укупне производње приноса житарица одмах иза кукуруза; док је трећа пиринач.
Пшенична зрна су главни прехрамбени производ који се користи за добијање брашна за хлеб, колаче, тестенине итд; и за ферментацију у производњи пива, алкохола, вотке и биогорива. Љуска жита која се одваја при изради брашна назива се мекиња. Пшеница се сади на одређеном простору као крмно биље, а и слама се може користити као храна за стоку или као грађевински материјал за израду кровова.
Историја
Пореклом је из југозападне Азије из области познате као плодни лук. Истраживања су показала да је највероватније место одомаћивања пшенице Дијарбекир у Турској[1]. Ширење узгоја пшенице ван плодног лука почело је током неолитског периода, да би се пре 5000 година могла наћи у Етиопији, Индији Ирској и Шпанији. Миленијум касније стигла је и у Кину. Пре 3000 година употреба плугова које су вукли коњи повећала је производњу житарица која је наставила да расте услед употребе модернијих машина и метода као и проширивања обрадивог земљишта.
Привреда
Пшенична зрна се класификују према особинама зрна за намену на тржишту производа. Купци пшенице употребљавају класификације да им помогну при одлуци коју пшеницу купити, јер свака класа има своју употребу. Произвођачи пшенице одређују које класе су најпрофитабилније за производњу у одређеном систему производње. Пшеница је широко узгајана јер даје добар принос по јединици површине, добро расте и у умерено кратким сезонама и даје високо квалитетно бршно које се користи у пекарству. Хлеб се углавном прави од пшеничног брашна, али и од других житарица као што су раж и зоб. И многе друге врсте хране се израђују од пшеничног брашна, што резултује великом потражњом за житарицама чак и у земљама са знатнијим вишком хране.
Клајић Срђан, 4б/1, пољ. тех.-фитофармацеут
Пшенична зрна су главни прехрамбени производ који се користи за добијање брашна за хлеб, колаче, тестенине итд; и за ферментацију у производњи пива, алкохола, вотке и биогорива. Љуска жита која се одваја при изради брашна назива се мекиња. Пшеница се сади на одређеном простору као крмно биље, а и слама се може користити као храна за стоку или као грађевински материјал за израду кровова.
Историја
Пореклом је из југозападне Азије из области познате као плодни лук. Истраживања су показала да је највероватније место одомаћивања пшенице Дијарбекир у Турској[1]. Ширење узгоја пшенице ван плодног лука почело је током неолитског периода, да би се пре 5000 година могла наћи у Етиопији, Индији Ирској и Шпанији. Миленијум касније стигла је и у Кину. Пре 3000 година употреба плугова које су вукли коњи повећала је производњу житарица која је наставила да расте услед употребе модернијих машина и метода као и проширивања обрадивог земљишта.
Привреда
Пшенична зрна се класификују према особинама зрна за намену на тржишту производа. Купци пшенице употребљавају класификације да им помогну при одлуци коју пшеницу купити, јер свака класа има своју употребу. Произвођачи пшенице одређују које класе су најпрофитабилније за производњу у одређеном систему производње. Пшеница је широко узгајана јер даје добар принос по јединици површине, добро расте и у умерено кратким сезонама и даје високо квалитетно бршно које се користи у пекарству. Хлеб се углавном прави од пшеничног брашна, али и од других житарица као што су раж и зоб. И многе друге врсте хране се израђују од пшеничног брашна, што резултује великом потражњом за житарицама чак и у земљама са знатнијим вишком хране.
Клајић Срђан, 4б/1, пољ. тех.-фитофармацеут
Poslednja izmena: