Član
- Učlanjen(a)
- 25.10.2009
- Poruka
- 3.279
На овогодишњи род не утичу само временске неприлике већ и многе болести
Поља у Срему ових дана Фото М. Мијушковић
Нови Сад – Обим и квалитет овогодишње жетве пшенице у Србији не могу се поуздано предвидети: још нису сагледане ни последице дугог кишног периода, а у међувремену су наишли тропски дани, за које стручњаци сматрају да су нова елементарна непогода. Ако се зна да је сетва по обиму била симболична, на свега 484.840 хектара, од тога у житници Војводини на 248.448 хектара, онда ће у силосе заиста стићи мање хлебног зрна.
Високе температуре скраћују наливање зрна, биљка почиње да жути, престаје вегетација и то доводи до превремене и слабе жетве. Уколико топлотни удар на житним пољима потраје још пет-шест дана, жетва јечма почеће око 20. јуна, а жетва пшенице до краја овог месеца – процењује професор др Мирослава Малешевића с Пољопривредног факултета у Новом Саду.
Професор објашњава да је у овом тренутку у току наливање зрна. Када су температуре изнад 24 до 26 степени дању и изнад 12 до 14 степени ноћу, формирање зрна иде убрзано, биљка троши за опстанак своје материје, а с температуром од 35 степени, тај процес је веома убрзан и доводи до драстичног пада приноса.
Развој биљака не угрожавају само временске неприлике, већ и најезда болести (црне флеке на класу, празно зрно...).
Малешевић истиче да су поједина пшенична поља захваћена јаким гљивичним обољењима која уништавају зрно (фузаријум), што се сада не може спречити употребом хемијских средстава. Све сорте су осетљиве на ову болест, због чега су стручњаци саветовали благовремену заштиту. Ситуацију би нешто могле да поправе хладније ноћи и сунчани дани, што би успорило ширење болести.
Процењује се да је због набујалих река и појаве подземних вода у Војводини поплављено око 10.000 хектара пшенице, највише у Банату. Поља су пренатопљена и готово свуда се могу видети такозвана „водена огледала”.
Управни одбор Задружног савеза Војводине упозорио је ових дана државну администрацију да ће предстојећа жетва пшенице у Србији бити другачија од свих ранијих. Задругари предлажу да се што пре утврде државне мере за откуп и складиштење зрна пшенице, као и да млинари понуде откупну цену, а држава подстицаје за извоз.
Савез ће, ускоро, јавно објавити овогодишње трошкове производње пшенице. Најнижа цена која би задовољила ратаре била би 14 динара, а за екстраквалитет 23 динара по килограму.
Србија, иначе, између две жетве за производњу хлеба потроши око 920.000 тона пшенице. С неопходним залихама прехрамбену сигурност обезбеђује летином од 1,2 милиона тона. Државне робне резерве имају на лагеру око 110.000 тона пшенице.
М. Мијушковић, politika online 10.06.2010.
Нови Сад – Обим и квалитет овогодишње жетве пшенице у Србији не могу се поуздано предвидети: још нису сагледане ни последице дугог кишног периода, а у међувремену су наишли тропски дани, за које стручњаци сматрају да су нова елементарна непогода. Ако се зна да је сетва по обиму била симболична, на свега 484.840 хектара, од тога у житници Војводини на 248.448 хектара, онда ће у силосе заиста стићи мање хлебног зрна.
Високе температуре скраћују наливање зрна, биљка почиње да жути, престаје вегетација и то доводи до превремене и слабе жетве. Уколико топлотни удар на житним пољима потраје још пет-шест дана, жетва јечма почеће око 20. јуна, а жетва пшенице до краја овог месеца – процењује професор др Мирослава Малешевића с Пољопривредног факултета у Новом Саду.
Професор објашњава да је у овом тренутку у току наливање зрна. Када су температуре изнад 24 до 26 степени дању и изнад 12 до 14 степени ноћу, формирање зрна иде убрзано, биљка троши за опстанак своје материје, а с температуром од 35 степени, тај процес је веома убрзан и доводи до драстичног пада приноса.
Развој биљака не угрожавају само временске неприлике, већ и најезда болести (црне флеке на класу, празно зрно...).
Малешевић истиче да су поједина пшенична поља захваћена јаким гљивичним обољењима која уништавају зрно (фузаријум), што се сада не може спречити употребом хемијских средстава. Све сорте су осетљиве на ову болест, због чега су стручњаци саветовали благовремену заштиту. Ситуацију би нешто могле да поправе хладније ноћи и сунчани дани, што би успорило ширење болести.
Процењује се да је због набујалих река и појаве подземних вода у Војводини поплављено око 10.000 хектара пшенице, највише у Банату. Поља су пренатопљена и готово свуда се могу видети такозвана „водена огледала”.
Управни одбор Задружног савеза Војводине упозорио је ових дана државну администрацију да ће предстојећа жетва пшенице у Србији бити другачија од свих ранијих. Задругари предлажу да се што пре утврде државне мере за откуп и складиштење зрна пшенице, као и да млинари понуде откупну цену, а држава подстицаје за извоз.
Савез ће, ускоро, јавно објавити овогодишње трошкове производње пшенице. Најнижа цена која би задовољила ратаре била би 14 динара, а за екстраквалитет 23 динара по килограму.
Србија, иначе, између две жетве за производњу хлеба потроши око 920.000 тона пшенице. С неопходним залихама прехрамбену сигурност обезбеђује летином од 1,2 милиона тона. Државне робне резерве имају на лагеру око 110.000 тона пшенице.
М. Мијушковић, politika online 10.06.2010.