„Hugo Boss” ne želi strateško partnerstvo, ali ne odustaje od saradnje
„Prvi maj” će šiti 30.000 odela za Nemce
Izvor: Blic Zoran Panić | 06. 04. 2011. - 00:02h
PIROT - Od strateškog partnerstva pirotske Industrije odeće „Prvi maj” sa čuvenom nemačkom firmom „Hugo Boss” po svemu sudeći neće biti ništa, ali je ova poznata firma u pregovorima sa pirotskom konfekcijskom kućom da se u pogonima „Prvog maja” za njihove potrebe sašije 30.000 odela.
Prosečna plata je oko 16.700 dinara
„Prvi maj” je od sredine juna prošle godine, posle poništenja privatizacije, u procesu restrukturiranja i traga za strateškim partnerom, a prvi put posle nekoliko godina zaposliće nove radnike.
Privremeni zastupnik kapitala i v.d. direktora „Prvog maja” Veljko Krstić kaže za „Blic” da je do juče „Hugo Boss” bio potencijalni strateški partner za ovu fabriku u saradnji sa slovenačkom „Murom”.
- Nemačka firma je odlučila da ne širi svoje proizvodne kapacitete, ali da može da bude tehnička podrška dugogodišnjim partnerima. To su hteli i sa „Murom”, ali je ona u stečaju. Predstavnici „Huga Bossa” su s nama kontaktirali preko „Mure”. Iako su naši kapaciteti dosta angažovani, prihvatili smo da za „Hugo Boss” sašijemo 30.000 odela u ovoj sezoni. U završnoj fazi smo pregovora oko tog posla. Tokom ove nedelje radićemo probnu količinu za njih. Mislim da ćemo to uraditi na najbolji način i na obostrano zadovoljstvo, tim pre što je cena koju nam plaća „Hugo Boss” viša nego što plaćaju drugi partneri - ističe Krstić.
„Prvi maj” prvi put posle niza godina ima potrebe za novim radnicima. Na oglas za zapošljavanje 40 radnika javilo se stotinak kandidata. Početkom iduće nedelje posle testiranja u filijali NSZ kreće obuka koja će trajati mesec dana.
- Posle te obuke ćemo odabrati najbolje. Zbog povećanog obima posla zaposlićemo 40 novih radnika. Sve je to u službi pripreme „Prvog maja” za strateškog partnera i da ova fabrika postane profitabilno preduzeće koje neće biti na jaslama države - kaže Krstić.
Predsednik Samostalnog sindikata „Prvog maja” Zoran Živković kaže da je sindikat uvek za zapošljavanje, a ne da radnici postaju tehnološki višak.
- Preduslov za to je da bude posla. U ovom trenutku malo je nelogično da imamo radnike koji nisu dovoljno uposleni, a s druge strane se najavljuje novo zapošljavanje. Nemamo precizne podatke o upošljavanju kapaciteta, ali se svake godine oseća prelazak proizvodnje iz jedne za drugu sezonu. Imamo informacije da brigade za proizvodnju pantalona trenutno ne rade. Nadam se da će to što pre biti normalizovano - kaže Živković.
Vršilac dužnosti direktora Veljko Krstić kaže da se trude da prelazak iz proizvodnje odeće iz jedne sezone u drugu što manje oseti.
- Na dobrom smo putu da to prevaziđemo. Od 1.500 radnika ne radi njih 250. To će trajati nekoliko dana. Poslove za sezonu koja je pred nama smo uglavnom ugovorili i neke od ugovora ćemo potvrditi ovih dana. Ono što nam nedostaje popunićemo proizvodnjom za domaće tržište koja je godinama bila zapostavljena. Poslove sa određenim partnerima za koje radimo smo obnovili i povećali količine. Nemački „Drajkorn” je povećao narudžbine za 30 odsto u ovoj sezoni. Radimo i za „Merkatus”, zastupnika italijanskih firmi, kao i za „Lugijan”, koji postaje značajan partner. Od njih svakog meseca dobijamo u kontinuitetu narudžbinu od 8.000 pari pantalona i sakoa. Oni su za nas vrlo značajan partner, kao i irska firma „Daglas Graham” za koju takođe nastavljamo da radimo i ove godine - kaže Krstić.
„Hteli smo da to rešimo što jeftinije za fabriku. Još 2008. godine smo pokrenuli inicijativu za sudsko poravnanje, ali je kupoprodajni ugovor raskinut. I kad je imenovan privremeni zastupnik kapitala i izabran direktor krenuli smo ponovo sa istom pričom, ali od toga nema ništa. Dug je 2008. godine bio oko 300 miliona dinara”, kaže Živković. Veljko Krstić kaže da radnici treba da dobiju sve što im pripada. „Razliku u ceni rada, nadoknade za topli obrok ili zaostali regres radnici treba da dobiju. Bojim se da pod plaštom zaštite interesa radnika i pod pritiskom velikog broja tužbi fabriku ne zaustavimo na putu da postane profitabilna. Prosek plate u decembru je bio 17.700 dinara, u januaru 17.600, a u februaru 16.700 sa toplim obrokom. Jeste ispod minimalne cene rada, ali s tim prosekom plate nijedna tekstilna fabrika u Srbiji ne može da se pohvali“, kaže Krstić.
„Prvi maj” će šiti 30.000 odela za Nemce
Izvor: Blic Zoran Panić | 06. 04. 2011. - 00:02h
PIROT - Od strateškog partnerstva pirotske Industrije odeće „Prvi maj” sa čuvenom nemačkom firmom „Hugo Boss” po svemu sudeći neće biti ništa, ali je ova poznata firma u pregovorima sa pirotskom konfekcijskom kućom da se u pogonima „Prvog maja” za njihove potrebe sašije 30.000 odela.
Prosečna plata je oko 16.700 dinara
„Prvi maj” je od sredine juna prošle godine, posle poništenja privatizacije, u procesu restrukturiranja i traga za strateškim partnerom, a prvi put posle nekoliko godina zaposliće nove radnike.
Privremeni zastupnik kapitala i v.d. direktora „Prvog maja” Veljko Krstić kaže za „Blic” da je do juče „Hugo Boss” bio potencijalni strateški partner za ovu fabriku u saradnji sa slovenačkom „Murom”.
- Nemačka firma je odlučila da ne širi svoje proizvodne kapacitete, ali da može da bude tehnička podrška dugogodišnjim partnerima. To su hteli i sa „Murom”, ali je ona u stečaju. Predstavnici „Huga Bossa” su s nama kontaktirali preko „Mure”. Iako su naši kapaciteti dosta angažovani, prihvatili smo da za „Hugo Boss” sašijemo 30.000 odela u ovoj sezoni. U završnoj fazi smo pregovora oko tog posla. Tokom ove nedelje radićemo probnu količinu za njih. Mislim da ćemo to uraditi na najbolji način i na obostrano zadovoljstvo, tim pre što je cena koju nam plaća „Hugo Boss” viša nego što plaćaju drugi partneri - ističe Krstić.
„Prvi maj” prvi put posle niza godina ima potrebe za novim radnicima. Na oglas za zapošljavanje 40 radnika javilo se stotinak kandidata. Početkom iduće nedelje posle testiranja u filijali NSZ kreće obuka koja će trajati mesec dana.
- Posle te obuke ćemo odabrati najbolje. Zbog povećanog obima posla zaposlićemo 40 novih radnika. Sve je to u službi pripreme „Prvog maja” za strateškog partnera i da ova fabrika postane profitabilno preduzeće koje neće biti na jaslama države - kaže Krstić.
Predsednik Samostalnog sindikata „Prvog maja” Zoran Živković kaže da je sindikat uvek za zapošljavanje, a ne da radnici postaju tehnološki višak.
- Preduslov za to je da bude posla. U ovom trenutku malo je nelogično da imamo radnike koji nisu dovoljno uposleni, a s druge strane se najavljuje novo zapošljavanje. Nemamo precizne podatke o upošljavanju kapaciteta, ali se svake godine oseća prelazak proizvodnje iz jedne za drugu sezonu. Imamo informacije da brigade za proizvodnju pantalona trenutno ne rade. Nadam se da će to što pre biti normalizovano - kaže Živković.
Vršilac dužnosti direktora Veljko Krstić kaže da se trude da prelazak iz proizvodnje odeće iz jedne sezone u drugu što manje oseti.
- Na dobrom smo putu da to prevaziđemo. Od 1.500 radnika ne radi njih 250. To će trajati nekoliko dana. Poslove za sezonu koja je pred nama smo uglavnom ugovorili i neke od ugovora ćemo potvrditi ovih dana. Ono što nam nedostaje popunićemo proizvodnjom za domaće tržište koja je godinama bila zapostavljena. Poslove sa određenim partnerima za koje radimo smo obnovili i povećali količine. Nemački „Drajkorn” je povećao narudžbine za 30 odsto u ovoj sezoni. Radimo i za „Merkatus”, zastupnika italijanskih firmi, kao i za „Lugijan”, koji postaje značajan partner. Od njih svakog meseca dobijamo u kontinuitetu narudžbinu od 8.000 pari pantalona i sakoa. Oni su za nas vrlo značajan partner, kao i irska firma „Daglas Graham” za koju takođe nastavljamo da radimo i ove godine - kaže Krstić.
Radnici podnose 1.200 tužbi
Predsednik Samostalnog sindikata Zoran Živković kaže da će oko 1.200 radnika sudskim putem pokušati da naplate dug na ime isplaćenih plata do minimalne zarade, neisplaćenih regresa i toplog obroka za tri godine.
„Hteli smo da to rešimo što jeftinije za fabriku. Još 2008. godine smo pokrenuli inicijativu za sudsko poravnanje, ali je kupoprodajni ugovor raskinut. I kad je imenovan privremeni zastupnik kapitala i izabran direktor krenuli smo ponovo sa istom pričom, ali od toga nema ništa. Dug je 2008. godine bio oko 300 miliona dinara”, kaže Živković. Veljko Krstić kaže da radnici treba da dobiju sve što im pripada. „Razliku u ceni rada, nadoknade za topli obrok ili zaostali regres radnici treba da dobiju. Bojim se da pod plaštom zaštite interesa radnika i pod pritiskom velikog broja tužbi fabriku ne zaustavimo na putu da postane profitabilna. Prosek plate u decembru je bio 17.700 dinara, u januaru 17.600, a u februaru 16.700 sa toplim obrokom. Jeste ispod minimalne cene rada, ali s tim prosekom plate nijedna tekstilna fabrika u Srbiji ne može da se pohvali“, kaže Krstić.