LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.12.2009
- Poruka
- 29.042
Провизије банака – невидљива ставка
Већина клијената банака не зна колико га кошта подизање кеша на „свом” или „туђем” банкомату, али се радије опредељују за своју банку
Провизије банака приликом трансакција представљају за грађане готово невидљиви и на први поглед занемарљиво мали део интереса банака. Да ли је баш тако? Истраживање које је недавно спровео портал b*anke.on*line.*rs*, показује да су посетиоци нашег сајта делимично упознати с висинама провизије, посебно ако је реч о услугама које редовно користе, као и да се одлучују да новац с банкомата, уколико на тај начин подижу готовину, подижу с терминала својих банака, знајући да су на тај начин, као клијенти, избегли провизију банке.
Провизије банака нису јасно истакнуте приликом доласка на шалтер или испред банкомата, тако да оне представљају непознаницу за клијента све до саме трансакције на шалтеру или банкарскогизвода, ако је подизан новац с банкомата друге банке.
Код ове врсте трошкова нема неких посебних правила у одређивањуњихове висине. Тако, у некој банци накнада за одређену услугу може бити бесплатна или веома ниска, док је провизија за неки други производ у истој банци веома скупа. На тај начин је вероватно направљен одређен баланс међу понуђачима финансијских услуга.
Посебно су неприметни додатни трошкови приликом вирманског плаћања, односно када треба да се плати било који рачун. Што је већа сума, то је већа и провизија, као што је и већа разлика од банке до банке. Грађани се готово у једнаком проценту одлучују и за готовинско и за безготовинско плаћање рачуна. Овај уравнотежен однос навика говори да је пракса „ношења кеша”, као некада јединог модела плаћања, уз чекове, опстала, иако је данас практично свуда могуће робу и услуге платити и картицама.
Оно што подсећа на старе навике је и пресек стања који добијамо на питање начина подизања кеша: чак 80,39 одстоанкетираних и даље бира опцију да новац подиже на шалтеру банака, што је својеврсни феномен будући да тај начин, у својој банци, исто кошта (најчешће ништа) колико и на банкомату, али је неупоредиво спорија и тромија.
Из овог резултата се може закључити и да грађани чешће подижу већу суму новца, која је на шалтеру неограничена у висини износа, а то онда може да објасни и висок проценат готовинског плаћања из претходног анкетног питања.
Како је онда могуће да чак 33,33 одстоанкетираних обраћа пажњу на брзину услуге, када је она свакако спорија на шалтерима, него на банкоматима? У овом тренутку остаје тајна.
Међутим, овде можемо да пронађемо равнотежу с претходним резултатима у високом проценту оних који обраћају пажњу на сигурност приликом подизања новца: чак четвртина испитаника брине о сигурности приликом подизања новца, али добар део, 37,26 одсто,обраћа пажњу и на повољност трансакције, односно на висину провизије.
Онај део испитаника који се одлучује да новац подиже с банкомата, свакако брине да то буде с машинебанке у којој је клијент, чак 80,40 процената чесника анкете има ту навику, а мање од 10 одстото чини на најближем банкомату. Из овога можемо закључити да већина грађана ипак брине о трошку провизије или је барсвесно избегава користећи услуге своје банке.
Ипак, када је реч о информисаности о висинама провизија за одређене финансијске трансакције, више од половине испитаних тврди да је упућено, у целости и углавном, колику провизију им банке рачунају, док чак четвртина анкетираних одговара да углавном не познаје праксу банака и трошкове услуга које користи, док свега 7,84 одстопризнаје да уопште нема информацију о томе.
Иако појединачно не делују као значајан издатак, у дужем периоду провизије банака представљају значајну суму укупног трошка. Зато је неопходно прикупити информације јер је на тај начин могуће доносити економски разумније одлуке.
Е. Р.
Politika
Већина клијената банака не зна колико га кошта подизање кеша на „свом” или „туђем” банкомату, али се радије опредељују за своју банку
Провизије банака приликом трансакција представљају за грађане готово невидљиви и на први поглед занемарљиво мали део интереса банака. Да ли је баш тако? Истраживање које је недавно спровео портал b*anke.on*line.*rs*, показује да су посетиоци нашег сајта делимично упознати с висинама провизије, посебно ако је реч о услугама које редовно користе, као и да се одлучују да новац с банкомата, уколико на тај начин подижу готовину, подижу с терминала својих банака, знајући да су на тај начин, као клијенти, избегли провизију банке.
Провизије банака нису јасно истакнуте приликом доласка на шалтер или испред банкомата, тако да оне представљају непознаницу за клијента све до саме трансакције на шалтеру или банкарскогизвода, ако је подизан новац с банкомата друге банке.
Код ове врсте трошкова нема неких посебних правила у одређивањуњихове висине. Тако, у некој банци накнада за одређену услугу може бити бесплатна или веома ниска, док је провизија за неки други производ у истој банци веома скупа. На тај начин је вероватно направљен одређен баланс међу понуђачима финансијских услуга.
Посебно су неприметни додатни трошкови приликом вирманског плаћања, односно када треба да се плати било који рачун. Што је већа сума, то је већа и провизија, као што је и већа разлика од банке до банке. Грађани се готово у једнаком проценту одлучују и за готовинско и за безготовинско плаћање рачуна. Овај уравнотежен однос навика говори да је пракса „ношења кеша”, као некада јединог модела плаћања, уз чекове, опстала, иако је данас практично свуда могуће робу и услуге платити и картицама.
Оно што подсећа на старе навике је и пресек стања који добијамо на питање начина подизања кеша: чак 80,39 одстоанкетираних и даље бира опцију да новац подиже на шалтеру банака, што је својеврсни феномен будући да тај начин, у својој банци, исто кошта (најчешће ништа) колико и на банкомату, али је неупоредиво спорија и тромија.
Из овог резултата се може закључити и да грађани чешће подижу већу суму новца, која је на шалтеру неограничена у висини износа, а то онда може да објасни и висок проценат готовинског плаћања из претходног анкетног питања.
Како је онда могуће да чак 33,33 одстоанкетираних обраћа пажњу на брзину услуге, када је она свакако спорија на шалтерима, него на банкоматима? У овом тренутку остаје тајна.
Међутим, овде можемо да пронађемо равнотежу с претходним резултатима у високом проценту оних који обраћају пажњу на сигурност приликом подизања новца: чак четвртина испитаника брине о сигурности приликом подизања новца, али добар део, 37,26 одсто,обраћа пажњу и на повољност трансакције, односно на висину провизије.
Онај део испитаника који се одлучује да новац подиже с банкомата, свакако брине да то буде с машинебанке у којој је клијент, чак 80,40 процената чесника анкете има ту навику, а мање од 10 одстото чини на најближем банкомату. Из овога можемо закључити да већина грађана ипак брине о трошку провизије или је барсвесно избегава користећи услуге своје банке.
Ипак, када је реч о информисаности о висинама провизија за одређене финансијске трансакције, више од половине испитаних тврди да је упућено, у целости и углавном, колику провизију им банке рачунају, док чак четвртина анкетираних одговара да углавном не познаје праксу банака и трошкове услуга које користи, док свега 7,84 одстопризнаје да уопште нема информацију о томе.
Иако појединачно не делују као значајан издатак, у дужем периоду провизије банака представљају значајну суму укупног трошка. Зато је неопходно прикупити информације јер је на тај начин могуће доносити економски разумније одлуке.
Е. Р.
Politika