- Učlanjen(a)
- 25.08.2009
- Poruka
- 39.020
Proverite da li kod vas postoji rizik od osteoporoze
Žena blic 23.09.2010 09:17
Osteoporoza može sprečiti, a ako se ipak pojavi, moguće ju je ublažiti konzumiranjem hrane bogate kalcijumom i redovnim fizičkim aktivnostima. Sa zdravim navikama treba početi još u detinjstvu.
Osteoporoza je bolest krhkih kostiju do koje dolazi zbog smanjenja gustine koštane mase. Mnogo češće zahvata žensku populaciju, a u poznijim godinama, obično nakon 75, od nje obolevaju i muškarci, i tada govorimo o senilnoj osteoporozi.
– Manifestuje se kao bol u kičmenom stubu, zatim kao krivljenje kičme, a u težim slučajevima dolazi do sabijanja kičmenih pršljenova, zbog čega se oboleli pogrbe i izgledaju manji nego što su bili, objašnjava dr Mihailo Ille, ortoped u Klinici za ortopedsku hirurgiju Kliničkog centra Srbije.
– Vrlo često ne daje nikakve simptome, pa se otkrije tek nakon nekog preloma. A u uznapredovaloj fazi bolesti do preloma ponekad dođe i posle veoma slabog fizičkog napora.
REDOVNO MERITE GUSTINU KOSTIJU
Ukoliko bi pacijenti išli na redovne kontrole, posledice osteoporoze bi se značajno predupredile, kaže naš sagovornik i dodaje da bi oni koji su pod većim rizikom trebalo da mere gustinu kostiju jednom godišnje, a ostali jednom u pet godina. A postoje dve metode merenja gustine koštane mase.
– Prva i najpouzdanija jeste osteodenzimetrija, kada se gustina kostiju meri na lumbalnom delu kičme ili kuku. Pregled traje kratko, ne duže od pet minuta, bezbolan je i radi se uz minimalno zračenje. Druga metoda jeste ultrazvučna denziometrija, ne podrazumeva nikakvo zračenje i radi se na petnoj kosti. Njeni rezultati nisu toliko pouzdani kao kod prve metode, ali ipak ukazuju na neke promene u kostima – kaže dr Ille.
NAJUGROŽENIJE GRUPE
Postoji nekoliko grupa ljudi koji su pod većim rizikom da obole od osteoporoze i koji bi trebalo češće da mere gustinu kostiju i vode više računa o njihovom stanju:
– Žene koje su ušle u menopauzu, a naročito one koje su ovaj period ušle rano, dakle pre 45. godine
– Osobe kojima je neko u porodici bolovao ili boluje od ove bolesti
– Osobe sitnije građe
– Osobe koje se malo kreću
– Pušači i oni koji konzumiraju veće količine alkohola
– Osobe koje uzimaju previše soli, a malo vitamina D i kalcijuma
- Osobe koje dugo vremena uzimaju lekove, a posebno kortikosteroide i sedative
– Oboleli od hipertireoze
U KALCIJUMU JE SPAS
Da li će se osteoporoza razviti najvećim delom zavisi od toga da li su se u detinjstvu i mladosti oformile jake ili slabe kosti. U tom periodu se zapravo i postiže gustina kostiju, da bi se kasnije samo razgrađivala.
Zato je, ukazuje naš sagovornik, od neizmerne važnosti da se i kod dece i omladine vodi računa o dovoljnom unošenju kalcijuma i vitamina D, kao i o redovnim fizičkim aktivnostima.
– Dovoljan unos kalcijuma zapravo je ključ prevencije, ali i ublažavanja simptoma osteoporoze. Kalcijuma najviše ima u mleku i mlečnim proizvodima kao što su beli sir i jogurt. Ove namirnice mlađi bi trebalo da konzumiraju kako bi u starijem dobu imali zdravije kosti, a odrasli da uspore nastanak osteoporoze ili da je ublaže ako je već imaju. Dakle, mleko ili jogurt su namirnice koje bi redovno trebalo da budu na jelovniku i jednih i drugih, s tim što je ta količina za decu dnevno pola litra, a za odrasle 300 mililitara, objašnjava Ille i dodaje da mlečnim namirnicama treba priključiti i voće i povrće, naročito ono zeleno kao što su spanać, zelena salata, brokoli, kelj…
On navodi da bi uz pravilan izbor namirnica trebalo negovati i zdrave navike koje omogućavaju da organizam uneti kalcijum i apsorbuje. Zbog toga, savetuje, valja izbegavati unošenje preslane, ljute i vrele hrane pošto ona oštećuje sluznicu digestivnog trakta.
Kada je o fizičkoj aktivnosti reč, on savetuje bar pola sata vežbanja dnevno, ali malo jačeg intenziteta, koje može da optereti kosti, pa preporučuje:
– Brze šetnje ili trčanje
– Plivanje
– Vožnju bicikla.
KOSTI SPORIJE ZARASTAJU
Naš sagovornik navodi da je, kad je reč o izlečenju osteoporoze, ispravnije reći držanje bolesti pod kontrolom kako bi obolela osoba uobičajene životne aktivnosti mogla da obavlja bez bolova. To se pre svega postiže već pomenutim načinom ishrane i vežbanjem, a u slučaju uznapredovale bolesti, daju se i lekovi bifosfonati. – Međutim, oni imaju nuspojave kao i svi ostali lekovi, pa se zato primenjuju samo kada je to neophodno – kaže dr Ille.
U slučaju da zbog osteoporoze dođe do preloma kostiju, povreda se tretira ortozama, odnosno miderima i oblogama koje se stavljaju sa spoljne strane preloma i na taj način imobiliše mesto preloma. U težim slučajevima pribegava se i hirurškim intervencijama.
– Prelomljena kost obolela od ove bolesti srasta kao i zdrava kost, međutim proces lečenja i rehabilitacije traje znatno duže nego kod zdrave kosti – ukazuje dr Ille.
Žena blic 23.09.2010 09:17
Osteoporoza može sprečiti, a ako se ipak pojavi, moguće ju je ublažiti konzumiranjem hrane bogate kalcijumom i redovnim fizičkim aktivnostima. Sa zdravim navikama treba početi još u detinjstvu.
Osteoporoza je bolest krhkih kostiju do koje dolazi zbog smanjenja gustine koštane mase. Mnogo češće zahvata žensku populaciju, a u poznijim godinama, obično nakon 75, od nje obolevaju i muškarci, i tada govorimo o senilnoj osteoporozi.
– Manifestuje se kao bol u kičmenom stubu, zatim kao krivljenje kičme, a u težim slučajevima dolazi do sabijanja kičmenih pršljenova, zbog čega se oboleli pogrbe i izgledaju manji nego što su bili, objašnjava dr Mihailo Ille, ortoped u Klinici za ortopedsku hirurgiju Kliničkog centra Srbije.
– Vrlo često ne daje nikakve simptome, pa se otkrije tek nakon nekog preloma. A u uznapredovaloj fazi bolesti do preloma ponekad dođe i posle veoma slabog fizičkog napora.
REDOVNO MERITE GUSTINU KOSTIJU
Ukoliko bi pacijenti išli na redovne kontrole, posledice osteoporoze bi se značajno predupredile, kaže naš sagovornik i dodaje da bi oni koji su pod većim rizikom trebalo da mere gustinu kostiju jednom godišnje, a ostali jednom u pet godina. A postoje dve metode merenja gustine koštane mase.
– Prva i najpouzdanija jeste osteodenzimetrija, kada se gustina kostiju meri na lumbalnom delu kičme ili kuku. Pregled traje kratko, ne duže od pet minuta, bezbolan je i radi se uz minimalno zračenje. Druga metoda jeste ultrazvučna denziometrija, ne podrazumeva nikakvo zračenje i radi se na petnoj kosti. Njeni rezultati nisu toliko pouzdani kao kod prve metode, ali ipak ukazuju na neke promene u kostima – kaže dr Ille.
NAJUGROŽENIJE GRUPE
Postoji nekoliko grupa ljudi koji su pod većim rizikom da obole od osteoporoze i koji bi trebalo češće da mere gustinu kostiju i vode više računa o njihovom stanju:
– Žene koje su ušle u menopauzu, a naročito one koje su ovaj period ušle rano, dakle pre 45. godine
– Osobe kojima je neko u porodici bolovao ili boluje od ove bolesti
– Osobe sitnije građe
– Osobe koje se malo kreću
– Pušači i oni koji konzumiraju veće količine alkohola
– Osobe koje uzimaju previše soli, a malo vitamina D i kalcijuma
- Osobe koje dugo vremena uzimaju lekove, a posebno kortikosteroide i sedative
– Oboleli od hipertireoze
U KALCIJUMU JE SPAS
Da li će se osteoporoza razviti najvećim delom zavisi od toga da li su se u detinjstvu i mladosti oformile jake ili slabe kosti. U tom periodu se zapravo i postiže gustina kostiju, da bi se kasnije samo razgrađivala.
Zato je, ukazuje naš sagovornik, od neizmerne važnosti da se i kod dece i omladine vodi računa o dovoljnom unošenju kalcijuma i vitamina D, kao i o redovnim fizičkim aktivnostima.
– Dovoljan unos kalcijuma zapravo je ključ prevencije, ali i ublažavanja simptoma osteoporoze. Kalcijuma najviše ima u mleku i mlečnim proizvodima kao što su beli sir i jogurt. Ove namirnice mlađi bi trebalo da konzumiraju kako bi u starijem dobu imali zdravije kosti, a odrasli da uspore nastanak osteoporoze ili da je ublaže ako je već imaju. Dakle, mleko ili jogurt su namirnice koje bi redovno trebalo da budu na jelovniku i jednih i drugih, s tim što je ta količina za decu dnevno pola litra, a za odrasle 300 mililitara, objašnjava Ille i dodaje da mlečnim namirnicama treba priključiti i voće i povrće, naročito ono zeleno kao što su spanać, zelena salata, brokoli, kelj…
On navodi da bi uz pravilan izbor namirnica trebalo negovati i zdrave navike koje omogućavaju da organizam uneti kalcijum i apsorbuje. Zbog toga, savetuje, valja izbegavati unošenje preslane, ljute i vrele hrane pošto ona oštećuje sluznicu digestivnog trakta.
Kada je o fizičkoj aktivnosti reč, on savetuje bar pola sata vežbanja dnevno, ali malo jačeg intenziteta, koje može da optereti kosti, pa preporučuje:
– Brze šetnje ili trčanje
– Plivanje
– Vožnju bicikla.
KOSTI SPORIJE ZARASTAJU
Naš sagovornik navodi da je, kad je reč o izlečenju osteoporoze, ispravnije reći držanje bolesti pod kontrolom kako bi obolela osoba uobičajene životne aktivnosti mogla da obavlja bez bolova. To se pre svega postiže već pomenutim načinom ishrane i vežbanjem, a u slučaju uznapredovale bolesti, daju se i lekovi bifosfonati. – Međutim, oni imaju nuspojave kao i svi ostali lekovi, pa se zato primenjuju samo kada je to neophodno – kaže dr Ille.
U slučaju da zbog osteoporoze dođe do preloma kostiju, povreda se tretira ortozama, odnosno miderima i oblogama koje se stavljaju sa spoljne strane preloma i na taj način imobiliše mesto preloma. U težim slučajevima pribegava se i hirurškim intervencijama.
– Prelomljena kost obolela od ove bolesti srasta kao i zdrava kost, međutim proces lečenja i rehabilitacije traje znatno duže nego kod zdrave kosti – ukazuje dr Ille.