Član
- Učlanjen(a)
- 17.04.2009
- Poruka
- 4.299
Propast „Žubora“ ogledalo države
Kuršumlijska banja već deset godina nije primila nijednog gosta. U poslednje dve decenije država je nekada čuvenom „Žuboru“ samo otežavala poslovanje sve dok ga nije učinila nemogućim. Iako se pre nekoliko dana pronela vest da će država i „Planinka“ osnovati zajedničko preduzeće, u Ministarstvu finansija navode da su dogovori tek u prvoj fazi.
Banja već deset godina nije primila ni jednog gosta
U Kuršumlijskoj banji je do pre deceniju noćivalo 50.000 gostiju godišnje. Hotel i rehabilitacioni centar „Žubor“ koji je nekada zadovoljavao najviše evropske standarde ne radi od 2006. godine, a zbog popucalih cevi iz kojih se izliva sumporna voda osušili su se obližnji borovi stari preko sto godina. Mineralna voda plavi i obližnje privatne kuće i vikendice u kojima odavno nema nikoga. U banji je ostalo još svega devet izbeglica koje su tu jer nemaju gde da odu.
Država ne smo što ni u jednom trenutku nije učinila ništa kako bi se ovo sprečilo, već je čak vršila i opstrukciju privatizacije.
– Postojalo je interesovanje ruskih i norveških firmi. Još 2008. urađen je tender, jer smo po dopisu Ministarstva zdravlja bili u nadležnosti Agencije za privatizaciju. Međutim, do realizacije nije došlo zbog tužbe Fonda PIO, koji je bio glavni investitor tokom izgradnje „Žubora“ i zatražio vlasništvo nad njim – navodi Života Mladenović, v.d. direktor „Žubora“.
„Blic nedelje“ do zaključenja broja od Fonda PIO nije uspeo da dobije nikakav odgovor koji se tiče „Žubora“, naročito one odgovore koji se odnose na interesovanje „Planinke“ koja već uspešno upravlja Lukovskom i Prolom banjom.
Međutim, iako je finansijski direktor „Planinke“ Radoje Pavlović nedavno izjavio da je postignut dogovor, i da će njegova firma i država osnovati zajedničko preduzeće koje će se upravljati Kuršumlijskom banjom – u kojem će „Planinka“ biti većinski vlasnik, a država uložiti u „Žubor“ – u Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja navode da su dogovori tek u prvoj fazi.
– Na sopstvenu inicijativu, firma „Planinka“ je zatražila sastanak u Ministarstvu i pokazala interes da ulaže u Kuršumlijsku banju. Međutim, ništa još nije dogovoreno. Ići će se na objavljivanje javnog poziva za strateško partnerstvo. Konačnu odluku donosi Vlada Srbije. U ovoj fazi se obavljaju samo razgovori sa svim potencijalnim investitorima. Za sada se javila samo „Planinka“, pozivamo i ostale – rečeno nam je u Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja.
Da se ništa neće dogoditi preko noći, garantuju i brojni sudski sporovi u kojim se „Žubor“ nalazi: sa MUP oko duga od 44 miliona dinara, sa Fondom PIO oko vlasništva, sa radnicima oko plata, ali i sa Poreskom upravom. Međutim, iako dogovor još nije postignut, vest je obradovala mnoge.
– Partnerstvo države i „Planinke“ je možda i najbolji pokušaj da se oživi i Kuršumlijska banja. „Planinka“ je već dokazala da svojom opremom, edukovanim kadrom, razrađenim marketing službama, razvijenim tržištem i sredstvima to može, pa nema razloga da se dogovor ne postigne – navodi Mladenović.
On dodaje i da u „Žuboru“ radi 34 ljudi koji već 52 meseca, izuzev decembarske pomoći od 5.000 dinara, nisu primili platu. Država je odlučila da im poveže staž, jer nije bilo ni uplate doprinosa.
Izvor: Blic/A.Rodić
Kuršumlijska banja već deset godina nije primila nijednog gosta. U poslednje dve decenije država je nekada čuvenom „Žuboru“ samo otežavala poslovanje sve dok ga nije učinila nemogućim. Iako se pre nekoliko dana pronela vest da će država i „Planinka“ osnovati zajedničko preduzeće, u Ministarstvu finansija navode da su dogovori tek u prvoj fazi.
Banja već deset godina nije primila ni jednog gosta
U Kuršumlijskoj banji je do pre deceniju noćivalo 50.000 gostiju godišnje. Hotel i rehabilitacioni centar „Žubor“ koji je nekada zadovoljavao najviše evropske standarde ne radi od 2006. godine, a zbog popucalih cevi iz kojih se izliva sumporna voda osušili su se obližnji borovi stari preko sto godina. Mineralna voda plavi i obližnje privatne kuće i vikendice u kojima odavno nema nikoga. U banji je ostalo još svega devet izbeglica koje su tu jer nemaju gde da odu.
Država ne smo što ni u jednom trenutku nije učinila ništa kako bi se ovo sprečilo, već je čak vršila i opstrukciju privatizacije.
– Postojalo je interesovanje ruskih i norveških firmi. Još 2008. urađen je tender, jer smo po dopisu Ministarstva zdravlja bili u nadležnosti Agencije za privatizaciju. Međutim, do realizacije nije došlo zbog tužbe Fonda PIO, koji je bio glavni investitor tokom izgradnje „Žubora“ i zatražio vlasništvo nad njim – navodi Života Mladenović, v.d. direktor „Žubora“.
„Blic nedelje“ do zaključenja broja od Fonda PIO nije uspeo da dobije nikakav odgovor koji se tiče „Žubora“, naročito one odgovore koji se odnose na interesovanje „Planinke“ koja već uspešno upravlja Lukovskom i Prolom banjom.
Međutim, iako je finansijski direktor „Planinke“ Radoje Pavlović nedavno izjavio da je postignut dogovor, i da će njegova firma i država osnovati zajedničko preduzeće koje će se upravljati Kuršumlijskom banjom – u kojem će „Planinka“ biti većinski vlasnik, a država uložiti u „Žubor“ – u Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja navode da su dogovori tek u prvoj fazi.
– Na sopstvenu inicijativu, firma „Planinka“ je zatražila sastanak u Ministarstvu i pokazala interes da ulaže u Kuršumlijsku banju. Međutim, ništa još nije dogovoreno. Ići će se na objavljivanje javnog poziva za strateško partnerstvo. Konačnu odluku donosi Vlada Srbije. U ovoj fazi se obavljaju samo razgovori sa svim potencijalnim investitorima. Za sada se javila samo „Planinka“, pozivamo i ostale – rečeno nam je u Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja.
Da se ništa neće dogoditi preko noći, garantuju i brojni sudski sporovi u kojim se „Žubor“ nalazi: sa MUP oko duga od 44 miliona dinara, sa Fondom PIO oko vlasništva, sa radnicima oko plata, ali i sa Poreskom upravom. Međutim, iako dogovor još nije postignut, vest je obradovala mnoge.
– Partnerstvo države i „Planinke“ je možda i najbolji pokušaj da se oživi i Kuršumlijska banja. „Planinka“ je već dokazala da svojom opremom, edukovanim kadrom, razrađenim marketing službama, razvijenim tržištem i sredstvima to može, pa nema razloga da se dogovor ne postigne – navodi Mladenović.
On dodaje i da u „Žuboru“ radi 34 ljudi koji već 52 meseca, izuzev decembarske pomoći od 5.000 dinara, nisu primili platu. Država je odlučila da im poveže staž, jer nije bilo ni uplate doprinosa.
Izvor: Blic/A.Rodić