LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.12.2009
- Poruka
- 29.042
[h=1]Propale banke u Srbiji ekstraprofiteri?
[/h] Izvor: Dnevnik
Na banke koje su pre desetak godina otišle u stečaj podsetila je ovih dana Poreska uprava Srbije. One su se našle na vrhu liste poreskih dužnika s ogromnim sumama, a za sve je kriv ekstraprofit. Da podsetimo: dug Beobanke je 24,08 milijarde dinara, Investbanke – 18,13, Astra banke, bivše Karić banke –15,63 milijardi i Beogradske banke – 13,13 milijardi dinara. Pored svake od njih je ista odrednica: akcionarsko društvo u stečaju.
Zašto ovaj postupak već odavno nije završen a njihova potrživanja naplaćena posle toliko godina pitali su se mediji ovih dana.
Odgovor na ovo pitanje znaju u Agenciji za osiguranje depozita, u čijoj su ove banke nadležnosti od uvođenja stečaja.
O zastalim ogromnim svotama poreza u ovoj instituciji kažu da se najveća stavka, po tom osnovu, odnosi na ekstraprofit, koji je pravosnažnim rešenjem utvrdila Republička uprava javnih prihoda neposredno nakon otvranja stečajnog postupka.
Protiv tih rešenja, a u toku stečajnog postupka, pokrenuti su upravni sporovi pred Vrhovnim sudom Srbije. Sud je doneo rešenje kojima se tužbe pomenute četiri banke uvažavaju i rešenja Republičke uprave javnih prihoda poništvaju.
Pomenutoj upravi dat je nalog da u ponovnom postupku, a držeći se naloga i primedbi Vrhovnog suda, oceni i preispita primedbe. U međuvremenu je Uprava prihoda prerasla u Poresku upravu. U Agenciji sada očekuju da Poreska uprava pokrene postupak pred nadležnim poreskim organima u skladu s pravosnažno utvrđenom odlukom.
Sem ekstraprfita, banke u stečaju imaju poreske obaveze proistekle iz tekućeg poslovanja. To se osnosi na porez na kapitalnu dobit, porez na imovinu, porez na prenos apsolutnih prava, PDV, porez na promet usluga.
Banke u stečaju ove poreze redovno izmiruju godišnje ili kvartalno o roku dopeća. Te obaveze padaju na teret troškova stečajnog postupka. U toku stečajnog postupka one su do sada, po osnovu poreza, izmirile obaveze od 1,5 milijarde dinara.
U Agenciji objašnjavaju da su se ovi postupci toliko otegli jer su kompleksni. Beogradska banka i Jugobanka, koja se nije našla na listi poreskih dužnika, poslovale su preko Agecija u Njujorku, a Beogradska i preko poslovne jedinice na Kipru, Anglo Jugoslav benk i banke Franko Jugoslavija koje su obe u postupku likvidacije, a postupci se vode pred domicilnim sudovima po propisima njihovih sedišta.
Prvo će morati da se završi stečaj Investbanke i Beobanke a potom Jugobanke i Beogradske banke. Najveći poverilac Beobanke i Investbanke je Beogradska banka u stečaju.
Ona u ukupnim potraživanjima Beobanke učestvuje s 50 odsto, kod Investbanke sa 70. Okončanje stečaja Beobanke i Investbanke zavisi od naplate potraživanja: dosta preduzeća dužnika je u procesu restrukturiranja. Mnoga od tih potraživanja su u nadležnosti Agencije za privatizaciju i sudova.
Često se dešava da banke ne mogu da naplate dug i od preduzeća koja redovno rade i ostvaruju prihode. Agencija je prinuđena na to da ga onda traži sudskim putem. Reč je o sporovima velike vrednosti i postupci dugo traju.
Očigledno, stare banke će još poživeti u administrativnim i sudskim procedurama i na pokojoj zaboravljenoj reklami.
[/h] Izvor: Dnevnik
Na banke koje su pre desetak godina otišle u stečaj podsetila je ovih dana Poreska uprava Srbije. One su se našle na vrhu liste poreskih dužnika s ogromnim sumama, a za sve je kriv ekstraprofit. Da podsetimo: dug Beobanke je 24,08 milijarde dinara, Investbanke – 18,13, Astra banke, bivše Karić banke –15,63 milijardi i Beogradske banke – 13,13 milijardi dinara. Pored svake od njih je ista odrednica: akcionarsko društvo u stečaju.
Odgovor na ovo pitanje znaju u Agenciji za osiguranje depozita, u čijoj su ove banke nadležnosti od uvođenja stečaja.
O zastalim ogromnim svotama poreza u ovoj instituciji kažu da se najveća stavka, po tom osnovu, odnosi na ekstraprofit, koji je pravosnažnim rešenjem utvrdila Republička uprava javnih prihoda neposredno nakon otvranja stečajnog postupka.
Pomenutoj upravi dat je nalog da u ponovnom postupku, a držeći se naloga i primedbi Vrhovnog suda, oceni i preispita primedbe. U međuvremenu je Uprava prihoda prerasla u Poresku upravu. U Agenciji sada očekuju da Poreska uprava pokrene postupak pred nadležnim poreskim organima u skladu s pravosnažno utvrđenom odlukom.
Sem ekstraprfita, banke u stečaju imaju poreske obaveze proistekle iz tekućeg poslovanja. To se osnosi na porez na kapitalnu dobit, porez na imovinu, porez na prenos apsolutnih prava, PDV, porez na promet usluga.
Banke u stečaju ove poreze redovno izmiruju godišnje ili kvartalno o roku dopeća. Te obaveze padaju na teret troškova stečajnog postupka. U toku stečajnog postupka one su do sada, po osnovu poreza, izmirile obaveze od 1,5 milijarde dinara.
U Agenciji objašnjavaju da su se ovi postupci toliko otegli jer su kompleksni. Beogradska banka i Jugobanka, koja se nije našla na listi poreskih dužnika, poslovale su preko Agecija u Njujorku, a Beogradska i preko poslovne jedinice na Kipru, Anglo Jugoslav benk i banke Franko Jugoslavija koje su obe u postupku likvidacije, a postupci se vode pred domicilnim sudovima po propisima njihovih sedišta.
Ona u ukupnim potraživanjima Beobanke učestvuje s 50 odsto, kod Investbanke sa 70. Okončanje stečaja Beobanke i Investbanke zavisi od naplate potraživanja: dosta preduzeća dužnika je u procesu restrukturiranja. Mnoga od tih potraživanja su u nadležnosti Agencije za privatizaciju i sudova.
Često se dešava da banke ne mogu da naplate dug i od preduzeća koja redovno rade i ostvaruju prihode. Agencija je prinuđena na to da ga onda traži sudskim putem. Reč je o sporovima velike vrednosti i postupci dugo traju.
Očigledno, stare banke će još poživeti u administrativnim i sudskim procedurama i na pokojoj zaboravljenoj reklami.