Још једном заувек
Кад би мог'о, знаш ону причу,Да се поново родим,
А ја бих хтео да будем краљ
Да суботње зоре ране
јурцам срне и фазане,
У подне клис,
Поподне све чет'ри увис
О, како је лако,
Бар ја мислим да је тако,
Бити краљ – баш краљ
И то је крај
Рефрен:
Јурио бих ту злу неман
Што народу чини земан
Убио бих злобога у њој
Гонио бих ту аждају
Данима по завичају
Док јој ватру не угаси зној
А судбина ми узимала, давала
Јебавала, куповала ме и продавала
Па сам баш, и то да знаш,
Због њене игре и постао тамбураш
Е, кад би' могао којим случајем
Кад се растанем са животом
Да одмах потом одем у рај
Па да уз богату трпезу
Арчим клакер и кабезу
Па опет клис,
Па опет све чет'ри увис
О, како је лако,
Ја бар мислим да је тако,
У тај рај – баш рај
И то је крај
(Рефрен)
(Са албума "Нема 'леба без мотике ни визије без бунике", 2000)