- Učlanjen(a)
- 07.02.2010
- Poruka
- 14.864
Propada Hutovo blato - jedna od najlepših evropskih močvara
PREBILOVCI - Iz Hutovog blata, jedinstvenog rezervata i jedne od najlepših evropskih močvara, apel za spas ovog bisera prirode poslao je Nikola Zovko, upravnik JP „Park prirode Hutovo blato“, koje gazduje rezervatom na površini od 6.000 hektara, sa više od 300 vrsta ptica i prebogatim ribljim fondom - uključujući i endemske vrste.
- Ugrožena je izuzetna biološka raznovrsnost, a negativnim uticajima jednako doprinose kako porast krivolova, tako i smanjenje faune kojoj je ovaj jedinstveni eko-sistem stalno stanište i jedna od stanica u vreme migracija. Ako se nastavi nedomaćinski odnos prema Hutovu blatu, ova močvara potpuno će nestati u narednih 30 godina - ukazuje Zovko, podsećajući da je uništavanje rezervata, u okviru kojeg je šest jezera i više od stotinu izvora, zbog čega ga je Unesko, pre 12 godina, uvrstio na svoju listu prirodnih dobara, počelo pre 50 godina, kada je veliki deo autentične prirode melioracijom pretvoren u poljoprivredno zemljište.
Devastacija je, potom, nastavljena izgradnjom HE „Čapljina“, a izgradnjom puta od Prebilovaca do Košćele rezervat je postao sasvim otvoren za lovokradice i nesavesne eksploatatore treseta sa njegovih oboda. Na kraju, zbog najnovijeg iskopavanja kanala - od Karaotoka do jezera Škrka, što je zatvorilo prirodno, a otvorilo veštačko oticanje - nivo vode u šest jezera opao je za gotovo dva metra.
- Iako su opštinske vlasti u Čapljini, još pre 12 godina, ovde u potpunosti zabranile lov, to nije zaustavilo propadanje rezervata - precizira Marinko Dalmatin, diplomirani ekolog i dobar poznavalac prilika u ovom rezervatu, a Rajko Bulut, predsednik MZ Prebilovci, ukazuje da su generacije njihovih predaka bili iskusni lovci, egzistencijalno vezani za Hutovo blato, ali su umeli da ga sačuvaju.
Sada se, međutim, riba neplanski i nemilice izlovljava, a ptice bukvalno tamane - sve zarad unosne prodaje restoranima širom Hercegovine i Dalmacije.
STRATEGIJA
PODRŽAVAJUĆI akciju za spas Hutovog blata, Interventna služba spasavanja iz Mostara postavila je novogodišnje jelke na jezeru Škrka, što su podržale svetske organizacije za zaštitu prirode, ali i veliki broj pojedinaca iz inostranstva. U motelu „Karaotok“ održan je i naučni skup posvećen očuvanju faune i flore - pod motom „Posmatrajmo ptice kao odgovor krivolovu“ - a u akciju je uključena i poznata ekološka organizacija „Euro natur“.
PORIBLjAVANjE
KRAJEM prošle godine započeto je poribljavanje jezera u rezervatu i reke Krupe koja Hutovo blato povezuje sa Neretvom. U prvoj fazi, pod stručnim nadzorom Agencije za vodno područje Jadranskog mora iz Mostara i firme „Premijer“, ubačeno je 2.500 kilograma mlađi autohtonih vrsta: šarana, linjaka, strugača... te 30.000 komada mlađi šarana, za čiji mrest su podvodne „livade“ hutovskih jezera - idealne!
Izvor:
Novosti.rs
PREBILOVCI - Iz Hutovog blata, jedinstvenog rezervata i jedne od najlepših evropskih močvara, apel za spas ovog bisera prirode poslao je Nikola Zovko, upravnik JP „Park prirode Hutovo blato“, koje gazduje rezervatom na površini od 6.000 hektara, sa više od 300 vrsta ptica i prebogatim ribljim fondom - uključujući i endemske vrste.
- Ugrožena je izuzetna biološka raznovrsnost, a negativnim uticajima jednako doprinose kako porast krivolova, tako i smanjenje faune kojoj je ovaj jedinstveni eko-sistem stalno stanište i jedna od stanica u vreme migracija. Ako se nastavi nedomaćinski odnos prema Hutovu blatu, ova močvara potpuno će nestati u narednih 30 godina - ukazuje Zovko, podsećajući da je uništavanje rezervata, u okviru kojeg je šest jezera i više od stotinu izvora, zbog čega ga je Unesko, pre 12 godina, uvrstio na svoju listu prirodnih dobara, počelo pre 50 godina, kada je veliki deo autentične prirode melioracijom pretvoren u poljoprivredno zemljište.
Devastacija je, potom, nastavljena izgradnjom HE „Čapljina“, a izgradnjom puta od Prebilovaca do Košćele rezervat je postao sasvim otvoren za lovokradice i nesavesne eksploatatore treseta sa njegovih oboda. Na kraju, zbog najnovijeg iskopavanja kanala - od Karaotoka do jezera Škrka, što je zatvorilo prirodno, a otvorilo veštačko oticanje - nivo vode u šest jezera opao je za gotovo dva metra.
- Iako su opštinske vlasti u Čapljini, još pre 12 godina, ovde u potpunosti zabranile lov, to nije zaustavilo propadanje rezervata - precizira Marinko Dalmatin, diplomirani ekolog i dobar poznavalac prilika u ovom rezervatu, a Rajko Bulut, predsednik MZ Prebilovci, ukazuje da su generacije njihovih predaka bili iskusni lovci, egzistencijalno vezani za Hutovo blato, ali su umeli da ga sačuvaju.
Sada se, međutim, riba neplanski i nemilice izlovljava, a ptice bukvalno tamane - sve zarad unosne prodaje restoranima širom Hercegovine i Dalmacije.
STRATEGIJA
PODRŽAVAJUĆI akciju za spas Hutovog blata, Interventna služba spasavanja iz Mostara postavila je novogodišnje jelke na jezeru Škrka, što su podržale svetske organizacije za zaštitu prirode, ali i veliki broj pojedinaca iz inostranstva. U motelu „Karaotok“ održan je i naučni skup posvećen očuvanju faune i flore - pod motom „Posmatrajmo ptice kao odgovor krivolovu“ - a u akciju je uključena i poznata ekološka organizacija „Euro natur“.
PORIBLjAVANjE
KRAJEM prošle godine započeto je poribljavanje jezera u rezervatu i reke Krupe koja Hutovo blato povezuje sa Neretvom. U prvoj fazi, pod stručnim nadzorom Agencije za vodno područje Jadranskog mora iz Mostara i firme „Premijer“, ubačeno je 2.500 kilograma mlađi autohtonih vrsta: šarana, linjaka, strugača... te 30.000 komada mlađi šarana, za čiji mrest su podvodne „livade“ hutovskih jezera - idealne!
Izvor:
Novosti.rs