Prokrastinacija

[sendi]

Prokrastinacija,je to bolest odlaganja obaveza.Rec je o obliku patoloskog ponasanja koje odlikuju odlaganje i odugovlacenje obaveza,i to bez opravdanog razloga.Odugovlacenje ili odlaganje obaveza moze da bude vezano za svakodnevne aktivnosti,aktivnosti za cije je obavljanje postavljen rok,pa do onih vezanih za licni razvoj.
Recimo,Leonardo da Vinci je bio hronicni prokrastinator.Bio je genije,ali je imao problem da se dugo usredsredi na jednu stvar i kada bi smislio koncept,gubio je interesovanje. Kada bi ga drugi naterali da nastavi sa radom, pokazivao je da je perfekcionista koji mnogo vremena gubi baveci se detaljima koje niko drugi ne primecuje.
Dakle,to je ona pojava kada znamo da je nesto najbolje uraditi ili barem zapoceti odmah,ali to ipak ne cinimo.
Koliko vas se prepoznaje u ovom opisu?

 

[Jurivaka]

A, kako se zove suprotna tendencija? Ja spadam u one koji nastoje da što prije obave neki posao koji se pojavio. Čak i kada ga mogu odgoditi, ja to ne činim. Žao mi je što ne ličim na druga Leonarda, ali šta mogu!

 

[sendi]

Žao mi je što ne ličim na druga Leonarda, ali šta mogu!

Ha,vidis kako zivot ume da bude surov
Salu na stranu,ja imam obicaj da odlazem skoro sve,savrseno mi se uklapa ona poslovica "posao ce da se razvlaci dok ne ispuni maksimum dozvoljenog vremena da bude zavrsen".One manje bitne stvari,rutinske,razvlacim iz lenjosti wacko2.
Naravno,kada trebam da donesem neku bitniju odluku,razvlacim da bih sto bolje sagledala (mada skoro uvek ne ispadne planirano ali to je druga tema...) sve aspekte "za" i "protiv"...
Kada je hronicna,prokrastinacija postaje ozbiljan psihicki ili fizioloski poremecaj,prilicno sam citala o tome,ali nadam se da nisam dosla do tog hronicnog stadijuma... :vorred:

 

[Nemanja6]

Imam obicaj da odugovlacim stvari jer budem nezainteresovan za iste. Ali kada se priblizim krajnjem roku onda se uozbiljim i odradim posao. A ovo za Leonarda nisam znao i rekao bih da se prepoznajem u tome. Isto tako imam problem da se usredsredim na jednu stvar, a kada to konacno uradim onda sam apsolutni perfekcionista (ili cepidlaka? )
Do sada nisam imao problema sa obavezama, nadam se i da necu.

 

[mars68]

Kada je posao u pitanju ne odugovlačim. Želim samo da što pre završim
i trošim svoje vreme onako kako želim.
Znači, nije da sam vredna nego žurim da budem lenja.
Istina je da o svemu moram da razmislim ali mi to ne deluje kao odugovlačenje.
Obično se razvlačim kada mi nešto nije preterano važno.
Za važne stvari tražim rešenje istog momenta.

 

[crvendac_011]

Što mogu danas, ostaviću za prekosutra

Što mogu danas, ostaviću za prekosutra

Suzana BIJELIĆ | 05. septembar 2010. 17:39 | Večernje novosti

Prokrastinacija je oblik patološkog ponašanja kojeg odlikuju odlaganje i odugovlačenje obaveza, bez opravdanog razloga



Ako kažemo prokrastinacija, verujemo da će samo neznatan broj znati šta se krije iza ove reči. Ali, ako kažemo da je to bolest odlaganja obaveza, stvari postaju nešto jasnije. I ozbiljnije. Iako mnogi ovaj poremećaj smatraju bezazlenim, sve više ljudi u svetu pati od hronične prokrastinacije.
Reč je o obliku patološkog ponašanja kojeg odlikuju odlaganje i odugovlačenje obaveza, i to bez opravdanog razloga. Ili, da pojednostavimo - to je ona pojava kada znamo da je nešto najbolje uraditi ili barem započeti odmah, ali to ipak ne činimo. Koliko vas se prepoznaje u ovom opisu?

Psiholozi stalno odlaganje neke aktivnosti vide kao mehanizam pomoću kojeg se borimo protiv anksioznosti vezane za otpočinjanje ili završavanje nekog posla. Međutim, samo odlaganje može da dovede do stresa, osećaja krivice, neproduktivnosti... Neispunjavanje odgovornosti i obaveza postaje nepodnošljivo ne samo nama, nego i ljudima koji nas okružuju.
U najgorem slučaju, kada je hronična, prokrastinacija postaje ozbiljan psihički ili fiziološki poremećaj, kojeg možemo da se oslobodimo isključivo uz pomoć lekova i psihoterapije. Ipak, u najvećem broju slučajeva od nje se možemo sami izlečiti, korak po korak. Za početak, važno je da ne idemo linijom manjeg otpora, odnosno da kada se susretnemo sa nekom obavezom ili problemom, ne ustuknemo odmah, jer najlakše je odustati, zar ne? Umesto toga, moramo biti svesni da nismo jedini pred kojima se povremeno nađe težak, mučan, neprijatan, dosadan, pa i zastrašujući i frustrirajući zadatak. Ako imamo "dijagnozu" o kojoj govorimo, to znači da umesto da se prihvatimo obaveze, zapravo počnemo da oklevamo, pomeramo zadatak za sutra, a kada dođe sutra odložimo ga za naredni dan, i tako u nedogled. U tom odugovlačenju potpuno previđamo da nam neke prilike izmiču, da smo počeli sebe da doživljavamo kao gubitnika ili nesposobnu osobu, da prema sebi osećamo bes i gađenje, da se stidimo pred drugima, da stres steže obruč oko nas sve jače... Jer, onaj problem od juče postoji i danas. Nije pobegao ili iščezao. Naprotiv. Prema njemu samo počinjemo da osećamo veću odbojnost i sve nam je teže da se sa njim suočimo i krenemo u akciju.
O čemu, zapravo, govorimo? Odugovlačenje ili odlaganje obaveza može da bude vezano za svakodnevneaktivnosti kao što je, recimo, plaćanje računa, bacanje smeća i slično, zatim aktivnosti za čije je obavljanje postavljen rok (pisanje izveštaja, učenje za ispit), pa do onih vezanih za lični razvoj (profesionalno usavršavanje, emotivni razvoj, očuvanje zdravlja). Na primer, odlažete kontakt sa osobom koja vas se dopada jer strahujete da će vas ona odbiti. Ili, prolongirate potragu za novim poslom, iako ste sadašnjim veoma nezadovoljni. Primera je mnogo, ali valja znati da nije svejedno o kakvoj je obavezi reč.Sa odlaganjem plaćanja računa može biti povezana impulsivnost, dok odlaganje odlaska lekaru može u većoj meri da znači anksioznost. A ako imate običaj da odlažete, velika je verovatnoća da ćete to raditi i u privatnom i u profesionalnom životu.
Ipak, ne oklevamo smišljeno, po principu – odlučili smo da ne tražimo novi posao. Ne. Ovde je reč o veoma složenom procesu međusobno povezanih percepcija, misli, emocija i aktivnosti, koji rezultira odlaganjem aktivnosti.
Istraživanja su potvrdila da se broj prokrastinatora povećava. Ono, obavljeno 1978. godine, kada su ispitanici odgovarali na pitanja o tome koliko često odlažu obaveze, pokazalo je da samo 1% to čini često, dok se 15% izjasnilo da to rade ponekad. Istraživanje od 2002. pokazalo je da postoji 6% onih koji često prokrastiniraju, a čak 60% koji to rade ponekad. Iako se nekada verovalo da je reč samo o lenjosti ili o lošoj navici, stručnjaci su procenili da 15-20% svetskog stanovništa barem povremeno ima probleme da započne sa izvršavanjem svojih obaveza, a neka istraživanja su utvrdila da više od polovine studenata bar jednom prokrastinira. No, studentski dani su po mnogo čemu specifični, i ako se odlaganje obaveza dogodi ponekad, onda razloga za brigu nema. Ali, ako preterujemo u prokrastiniranju, možemo ostati bez radnog mesta, pokvariti odnos sa prijateljima i porodicom...
Prokrastinacija sedovodi u vezu sa smanjenim samopouzdanjem, uverenjem da se obaveza ne može obaviti na zadovoljavajući način, averzijom prema obavezi, impulsivnošću, poremećajem pažnje i stepenom motivacije. Neki je povezuju i sa perfekcionizmom, ali istraživanja to opovrgavaju. Kao glavni "krivac" za prokrastinaciju sve češće se ističe impulsivnost, što se pojašnjava na primeru dileme "platiti račun ili kupiti novi mobilni telefon". Psiholozi tvrde da prokrastinatori često impulsivno odlučuju da kupe novi mobilni,jer će račun izmiritinarednog meseca. Često se prokrastinacija vezuje i sa depresijom, a pojedini psiholozi smatraju je sredstvom kojim se branimo od napada i pritisaka savremenog sveta.
Stručnjaci razlikuju dve grupe prokrastinatora – opuštene i napete. Opušteni se usmeravaju na druge obaveze i sfere života i nisu mnogo zabrinuti zbog propuštenih, dok se napeti obično osećaju preplavljeni obavezama i hronično osećaju da nemaju dovoljno energije da bi ih ispunili.
Takođe, istraživanja su pokazala da je kod prokrastinatora smanjena aktivnost nekih delova frontalnog dela kore velikog mozga. U tom delu mozga postoje takozvani "nervni krugovi" koji sprečavaju i ometaju funkciju planiranja i delovanja čoveka. Kod većine hroničnih prokrastinatora utvrđena je smanjena aktivnost tog dela mozga, što dopušta upliv spoljnimnadražajima koji ometaju normalan tok planiranja i delovanja. Slična neaktivnost frontalnog dela mozga uočena je i kod osoba koje boluju od ADHD sindroma (sindrom rasute pažnje), i kod onih koji imaju hiperkinetički poremećaj.
Evo kako funkcioniše proces odlaganja obaveze: kada se nađete pred započinjanjem važnog ili vremenski ograničenog zadatka ili aktivnosti, procenjujete aktivnost kao dosadnu, neprijatnu, pretešku, a onda počinjete da preuveličavate njene negativne strane. Na primer, ako izbegavate da započnete pisanje diplomskog rada, vremenom uveravate sebe da je taj zadatak pretežak, pa i da ste nesposobni da ga uradite. Neprijatna emocionalna reakcija je neminovna, pa pažnju usredsređujete na drugu, prijatniju aktivnost (gledanje TV, surfovanje po internetu), uveravajući sebe da ćete zadatak obaviti sutra. Tako nastaje olakšanje, ali ono ne traje dugo, jer već sutradan koristite iste mehanizme odlaganja. Najzad, kada vas pritisnu rokovi, na brzinu završavate odlaganu aktivnost ili odlučujete da od nje potpuno odustanete, ljuteći se na sebe što ste dozvolili da vam se to dogodi. Obećavate da ćete naredni put ranije ispuniti zadatak, ali shvatate da ste usred začaranog kruga i da se odlaganje ponavlja, uz najčešće izgovore: "ima toliko drugih stvari koje moram pre obaviti", "imam dovoljno vremena da to učinim", "ne znam odakle da počnem", "bolje radim pod pritiskom"...
Pod uslovom da vas prokrastinacija nije potpuno uzela pod svoje, možete je lako nadmudriti. Pojednostavite zadatak i savlađujte deo po deo obaveze. Možete čak da krenete od sredine ili od kraja. Važno je samo da počnete. U rokovnik beležite dnevne obaveze i pridržavajte ih se. Napravite plan koji je izvodljiv i natempirajte da najteži zadatak obavite tokom onog dela dana kada znate da ste najproduktivniji. Budite disciplinovani, odnosno pridržavajte se rokova. U tome vam pože pomoći jedan trik – recite prijateljima da neki projekat morate da završite do određenog roka, a oni će biti vaš podsetnik jer će vas sigurno povremeno pitati dokle ste stigli. Takođe, podsetnike, ali one prave, izlepite na vidljivim mestima. Ako znate da volite TV, ne radite ispred ekrana. Nastojte da vas ništa ne ometa. A, ako se dogodi da obavezu završite ranije nego što je planirano, nagradite sebe. Izađite sa prijateljima na večeru, koncert...
Jasno je da je neke stvari lakše reći nego ih sprovesti u delo. Otuda se kao poseban slučaj odlaganja javlja takozvano "izbegavanje". To je ona situacija kada nastojite da potpuno ignorišete neki zastrašujući zadatak. Teško jeste, ali morate se hrabro suočiti sa problemom. Recimo, postoji li neki telefonski poziv koji uporno odlažete jer vas već pomisao na njega uznemirava, sakupite hrabrost i neka prvi vaš potez kada sutra odete na posao bude upravo taj, da obavite taj neprijatan razgovor.
Nemojte, dakle, da odlaganje bude vaš obrazac ponašanja, jer će vam to oduzeti mnogo energije u životu i dobar deo samopoštovanja.

DAVINČIJEV RECEPT
Istoričari umetnosti često su se pitali zašto ima malo sačuvanih dela Leonarada da Vinčija, da bi se ispostavilo da je čuveni renesansni slikar i naučnik bio hronični prokrastinator. Na samrti je čak osećao veliku grižu savesti, jer nije dovršio većinu započetih stvari. Imao je bezbroj ideja i sve svoje genijalne ideje skicirao je u beležnicama, ali malo koju je priveo kraju. No, nije samo propustio da se do kraja potvrdi kao inženjer i naučnik, nego je karijeru proveo i dugujući ljudima koji su unapred platili da im napravi slike. Isporučivao im je dela tek godinama kasnije. Bio je genije, ali je imao problem da se dugo usredsredi na jednu stvar. Kada bi smislio koncept, gubio je interesovanje. A kada bi ga drugi naterali da nastavi sa radom, pokazivao je da je perfekcionista koji mnogo vremena gubi baveći se detaljima koje niko drugi ne primećuje. Bio je beznadežni prokrastinator, o čemu je posvedočio i njegov biograf Vasari, zabeleživši da se umetnik "plašio uspeha", tako da nikad nije davao maksimum od sebe. Bilo mu je lakše da sam sebe sabotira.

 

[Jokshir]

A razlog za sve ovo je lenjost. Sve bi bilo u redu da radimo u skladu sa našim mogućnostima i to koliki ulov možemo da iznesemo na obalu. Uzroci za lenjost su mnogi. Ali nisu ni opravdanja. Znači ustani u 6.30 i gotovo. Snebivanje i kalkulacija nisu moje opcije.

 

[nency2]

Kada imam neke obaveze odugovlacim sto duze mogu da ih obavim jer, uvek ima nesto prece sto bi me odvelo na drugu stranu...... ali sto se posla tice, tu mora da bude sve kako treba i na vreme....
I da, jesam perfekcionista,..kad nesto radim onda to mora da bude savrseno .....yes3

 

[dumspirospero]

Kada je obaveza ''ozbiljna'', odmah reagujem i trudim da je se što pre rešim...Prosto ne bih mogla da se opustim, stalno bih se opterećivala tom obavezom ili poslom...
Mada, ponekad imam i neke bezvezne obaveze, koje umem malo da odugovlačim, ali to su obično neke obaveze koje ne zahtevaju neki rok, a ni vreme za njihovo realizovanje...

 

[Sania Valiant]

Onda se Crnogorci ne bi trebali zvati tako, nego: Prokrastinanci :-D

Jeste mi teško da obavim sve što mi visi nad vratom ali shvatila sam da je definitivno tako bolje. "Progutam tu žabu" jednom i posle sam mirna.