LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.12.2009
- Poruka
- 29.042
PROKOPIJEVIĆ: Cene rastu zato što NBS štampa pare
Krivac za visoku inflaciju u Srbiji tokom prošle godine je Narodna banka, izjavio je predsednik beogradskog Centra za slobodno tržište ekonomista dr Miroslav Prokopijević. On objašnjava da je tokom protekle godine centralna banka značajno povećala količinu novca u opticaju što je dovelo do povećanja inflacije.
- Prosto rečeno, cene rastu zato što Narodna banka Srbije štampa pare - objasnio je Prokopijević u izjavi za „Dnevnik”.
Visoka inflacija ponovo je problem u Srbiji, a cene roba i usluga na malo su, prema zvaničnim podacima Republičkog zavoda za statistiku, od decembra 20009. do decembra 2010. godine porasle za 11,5 odsto. Rast cena pogađa građane čiji su novčanici sve tanji, ali i privredu koja u takvom poslovnom ambijentu nije u stanju da planira na iole duži rok. Ekonomisti upozoravaju da će inflacija nastaviti da raste i u godini koja je pred nama, a naročito u prvih nekoliko meseci.
Narodna banka je za ovu godinu projektovala inflaciju na nivou od 4,5 odsto, plus-minus 1,5 procenat, ali je većina ekonomista ovih dana izrazila očekivanje da će taj okvir biti probijen, pogotovo zato što je reč o predizbornoj godini. Prokopijević kaže da će se inflacija ove godine kretati u najboljem slučaju osam i 10 odsto, a u najgorem između 15 i 20 procenata.
Na početku prošle godine centralna banka je sebi za cilj postavila da inflacija ne pređe okvir od šest procenata, plus-minus dva odsto, ali je rezultat na kraju bio 11,5 procenata.
- Ako pogledate statistiku, videćete da je između oktobra 2009. i oktobra 2010. masa novca u opticaju veća za 12,9 odsto. Pošto tražnja za kreditima u tom periodu nije povećana, jasno je zašto je inflacija rasla - navodi Prokopijević.
Od rasta cena korist je imala jedino Vlada, jer je zbog inflacije nominalno povećan deficit budžeta, što je državi omogućilo da lakše podmiri potrebe budžetskih korisnika. Time se još jednom pokazalo da je inflacija jedna vrsta popreza kojim država izvlači novac iz džepa svih svojih građana, ali se otvorilo i pitanje uloge centralne banke, koja bi po Ustavu trebalo da bude nezavisna.
- Narodna banka Srbije nije nezavisna, nego je, na žalost, pod uticajem izvršne vlasti. Rezultat toga je ovaj koji imamo, odnosno visoka inflacija. Prva naredna inflacija u Evropi je u Rumuniji, od 5,5 odsto na fodišnjem nivou - kaže Prokopijević.
Veliki problem srpske privrede je nelikvidnost, odnosno veliki međusobni dugovi preduzeća. Visoku nelikvidnost kod nas su dobrim delom izazvali država i državna preduzeća jer nisu plaćala svoje obaveze. Postavlja se pitanje da li je NBS ovim donekle ublažila problem nelikvdnosti, ali i da li je to posao za nju ili za neke druge državne institucije.
- Štampanje novca povećava inflaciju, ali i poboljšava likvidnost, jer država preko toga plaća neke račune. Ali, država je te račune morala da plati i bez štampanja novca - navodi Prokopijević.
V. Čvorkov
Nafta i hrana nisu razlog
Kada naši zvaničnici govore o uzrocima inflacije, često se pominju rast cena hrane ili nafte na svetskom tržištu.
- Razloge za inflaciju ne možemo tražiti u cenama hrane i goriva. I u Crnoj Gori i u Albaniji, ali i u Holandiji i u Austriji ljudi jedu i koriste gorivo, pa je u celoj Evropi inflacija između 1,5 i 2,2 procenta. U nekim zemljama evro zone inflacija je čak negativna - ukazuje Miroslav Prokopijević.
Dnevnik
Krivac za visoku inflaciju u Srbiji tokom prošle godine je Narodna banka, izjavio je predsednik beogradskog Centra za slobodno tržište ekonomista dr Miroslav Prokopijević. On objašnjava da je tokom protekle godine centralna banka značajno povećala količinu novca u opticaju što je dovelo do povećanja inflacije.
- Prosto rečeno, cene rastu zato što Narodna banka Srbije štampa pare - objasnio je Prokopijević u izjavi za „Dnevnik”.
Visoka inflacija ponovo je problem u Srbiji, a cene roba i usluga na malo su, prema zvaničnim podacima Republičkog zavoda za statistiku, od decembra 20009. do decembra 2010. godine porasle za 11,5 odsto. Rast cena pogađa građane čiji su novčanici sve tanji, ali i privredu koja u takvom poslovnom ambijentu nije u stanju da planira na iole duži rok. Ekonomisti upozoravaju da će inflacija nastaviti da raste i u godini koja je pred nama, a naročito u prvih nekoliko meseci.
Narodna banka je za ovu godinu projektovala inflaciju na nivou od 4,5 odsto, plus-minus 1,5 procenat, ali je većina ekonomista ovih dana izrazila očekivanje da će taj okvir biti probijen, pogotovo zato što je reč o predizbornoj godini. Prokopijević kaže da će se inflacija ove godine kretati u najboljem slučaju osam i 10 odsto, a u najgorem između 15 i 20 procenata.
Na početku prošle godine centralna banka je sebi za cilj postavila da inflacija ne pređe okvir od šest procenata, plus-minus dva odsto, ali je rezultat na kraju bio 11,5 procenata.
- Ako pogledate statistiku, videćete da je između oktobra 2009. i oktobra 2010. masa novca u opticaju veća za 12,9 odsto. Pošto tražnja za kreditima u tom periodu nije povećana, jasno je zašto je inflacija rasla - navodi Prokopijević.
Od rasta cena korist je imala jedino Vlada, jer je zbog inflacije nominalno povećan deficit budžeta, što je državi omogućilo da lakše podmiri potrebe budžetskih korisnika. Time se još jednom pokazalo da je inflacija jedna vrsta popreza kojim država izvlači novac iz džepa svih svojih građana, ali se otvorilo i pitanje uloge centralne banke, koja bi po Ustavu trebalo da bude nezavisna.
- Narodna banka Srbije nije nezavisna, nego je, na žalost, pod uticajem izvršne vlasti. Rezultat toga je ovaj koji imamo, odnosno visoka inflacija. Prva naredna inflacija u Evropi je u Rumuniji, od 5,5 odsto na fodišnjem nivou - kaže Prokopijević.
Veliki problem srpske privrede je nelikvidnost, odnosno veliki međusobni dugovi preduzeća. Visoku nelikvidnost kod nas su dobrim delom izazvali država i državna preduzeća jer nisu plaćala svoje obaveze. Postavlja se pitanje da li je NBS ovim donekle ublažila problem nelikvdnosti, ali i da li je to posao za nju ili za neke druge državne institucije.
- Štampanje novca povećava inflaciju, ali i poboljšava likvidnost, jer država preko toga plaća neke račune. Ali, država je te račune morala da plati i bez štampanja novca - navodi Prokopijević.
V. Čvorkov
Nafta i hrana nisu razlog
Kada naši zvaničnici govore o uzrocima inflacije, često se pominju rast cena hrane ili nafte na svetskom tržištu.
- Razloge za inflaciju ne možemo tražiti u cenama hrane i goriva. I u Crnoj Gori i u Albaniji, ali i u Holandiji i u Austriji ljudi jedu i koriste gorivo, pa je u celoj Evropi inflacija između 1,5 i 2,2 procenta. U nekim zemljama evro zone inflacija je čak negativna - ukazuje Miroslav Prokopijević.
Dnevnik