Član
- Učlanjen(a)
- 25.10.2009
- Poruka
- 3.279
Proizvodnja još u sedamdesetim
Statistika kaže da smo izašli iz recesije, a industrija će ove godine dostići tek 20 odsto BDP, što je nivo od pre 40 godina. Bezmalo 64 odsto bruto društvenog proizvoda čine usluge. Najviše smanjen udeo prerađivačke industrije.
INDUSTRIJA u Srbiji polako “diže glavu”. Tako barem kaže - statistika. Za prvih pet mesecii zabeležila je rast od 5,4 odsto u odnosu na isti period prošle godine. Direktor Republičkog zavoda za statistiku, Dragan Vukmirović, uz rast BDP od 0,8 odsto, ocenjuje da je to dokaz da je Srbija izašla iz recesije. I pored zabeleženog porasta, međutim, industrijska proizvodnja nažalost još ne može da dostigne ni 40 odsto onoga što se prizvodilo u, kako brojke pokazuju, našoj najboljoj godini - 1989.
Te godine, industrija je činila 44,8 odsto bruto društvenog proizvoda. Danas ona u njemu učestvuje sa petinom, oko 20 odsto. Čak 64 odsto BDP-a čine - usluge.
- Industrijska proizvodnja je u 2009. godini bila na 38,6 odsto nivoa iz 1989. godine i u ovoj godini biće na 39,7 odsto tog nivoa, što je u stvari na nivou iz 1970. godine - kaže ekonomista Miroslav Zdravković, urednik sajta “Ekonomija”.
- Udeo Srbije u svetskom BDP-u povećan je sa 0,235 odsto iz 1950. godine, na 0,347 odsto u 1979. godini. U 2008. godini je, međutim, smanjen na 0,117 odsto. Upola je manji u odnosu na posleratnu Srbiju.
Da poslednje decenije nismo smatrali da je industrija šansa našeg razvoja pokazuje i podatak da smo među zemljama u kojima je od 2000. do 2007. najviše smanjen udeo prerađivačke industrije u BDP-u. Činio je 18,4 odsto, da bi spao na - 14,2 odsto. Tim rezultatom smo se upisali na neslavno 176. mesto od 184 rangirane zemlje.
- Ne stojimo dobro ni sa produktivnošću - dodaje Zdravković. - Ona je danas u industriji za 11 odsto niža nego 1981. godine, kada su radnici bili najproduktivniji. Rođen sam 1971, dete zaposlenih u Fabrici kablova u Jagodini i tada od prekovremenog rada za izvoz (preko 100 miliona dolara godišnje) gotovo i da nisam viđao roditelje. Sada je ista fabrika neprivatizovana “gerijatrija” gde se očekuje prirodan odlazak “zaposlenih” u penziju.
Večernje novosti 05.07.2010.
Statistika kaže da smo izašli iz recesije, a industrija će ove godine dostići tek 20 odsto BDP, što je nivo od pre 40 godina. Bezmalo 64 odsto bruto društvenog proizvoda čine usluge. Najviše smanjen udeo prerađivačke industrije.
INDUSTRIJA u Srbiji polako “diže glavu”. Tako barem kaže - statistika. Za prvih pet mesecii zabeležila je rast od 5,4 odsto u odnosu na isti period prošle godine. Direktor Republičkog zavoda za statistiku, Dragan Vukmirović, uz rast BDP od 0,8 odsto, ocenjuje da je to dokaz da je Srbija izašla iz recesije. I pored zabeleženog porasta, međutim, industrijska proizvodnja nažalost još ne može da dostigne ni 40 odsto onoga što se prizvodilo u, kako brojke pokazuju, našoj najboljoj godini - 1989.
Te godine, industrija je činila 44,8 odsto bruto društvenog proizvoda. Danas ona u njemu učestvuje sa petinom, oko 20 odsto. Čak 64 odsto BDP-a čine - usluge.
- Industrijska proizvodnja je u 2009. godini bila na 38,6 odsto nivoa iz 1989. godine i u ovoj godini biće na 39,7 odsto tog nivoa, što je u stvari na nivou iz 1970. godine - kaže ekonomista Miroslav Zdravković, urednik sajta “Ekonomija”.
- Udeo Srbije u svetskom BDP-u povećan je sa 0,235 odsto iz 1950. godine, na 0,347 odsto u 1979. godini. U 2008. godini je, međutim, smanjen na 0,117 odsto. Upola je manji u odnosu na posleratnu Srbiju.
Da poslednje decenije nismo smatrali da je industrija šansa našeg razvoja pokazuje i podatak da smo među zemljama u kojima je od 2000. do 2007. najviše smanjen udeo prerađivačke industrije u BDP-u. Činio je 18,4 odsto, da bi spao na - 14,2 odsto. Tim rezultatom smo se upisali na neslavno 176. mesto od 184 rangirane zemlje.
- Ne stojimo dobro ni sa produktivnošću - dodaje Zdravković. - Ona je danas u industriji za 11 odsto niža nego 1981. godine, kada su radnici bili najproduktivniji. Rođen sam 1971, dete zaposlenih u Fabrici kablova u Jagodini i tada od prekovremenog rada za izvoz (preko 100 miliona dolara godišnje) gotovo i da nisam viđao roditelje. Sada je ista fabrika neprivatizovana “gerijatrija” gde se očekuje prirodan odlazak “zaposlenih” u penziju.
Večernje novosti 05.07.2010.