LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.12.2009
- Poruka
- 29.042
Programeri iz studentske klupe idu pravo na posao
Blic
U gotovo svim oglasima za posao piše da se traže kandidati sa iskustvom od dve, tri, pet godina. Poslodavci koji se i odluče da zaposle nekog ko tog iskustva nema žale se da na njihovu obuku troše i vreme i novac.
Kod Nacionalne službe za zapošljavanje ima 202.299 mladih starosti do 30 godina.
Upravo zbog toga trećina preduzeća nije zadovoljna postojećom ponudom radne snage u Srbiji, jer veliki broj mladih nakon završetka fakulteta, prema njihovim ocenama, nije u stanju da samostalno obavlja posao u struci. Elektrotehničari, građevinci i informatičari su među retkima kojima obuka često nije potrebna.
Na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje trenutno je 202.299 mladih starosti do 30 godina. To je 27,4 odsto od ukupnog broja nezaposlenih. Fakultetske diplome ima skoro 23.000 ljudi, ali nažalost, njihova zanimanja ili nisu tražena ili njima samima nedostaje iskustvo na kojem poslodavci insistiraju.
Vesna Fabian, rukovodilac Centra za dodatno obrazovanje NSZ, kaže da trećina poslodavaca smatra da je potrebna dodatna intervencija radi podizanja znanja i kompetencija nezaposlenih.
Diplomirani ekonomista: Broj nezaposlenih je 9.932, a na posao čekaju 1,83 godine
- Univerzalno očekivanje od zaposlenih je da budu timski radnici, da brzo donose odluke, da razviju veštine znanja jezika i rada na računaru. Problem je i što imamo relativno nizak procenat ljudi koji završe fakultete, oko šest odsto, a drugi problem je što struktura ljudi koji završe fakultete nije odgovarajuća. Na primer, puno se školuju menadžeri i pravnici, a nedostaju stručnjaci u oblasti informacionih tehnologija i elektrotehnike. Njih verovatno treba više školovati, a smanjiti kvote kod menadžerskih zanimanja - kaže Vesna Fabian za „Blic”.
NSZ je nedavno Ministarstvu prosvete poslala pregled stanja na evidenciji, gde je navedeno koji profili se najviše, a koji najmanje traže.
- To može biti konkretna informacija koju Ministarstvo može iskoristiti prilikom formiranja upisnih kvota, pre svega na fakultetima - kaže Fabian.
Najlakše sa informatičarima
Poredeći broj nezaposlenih sa brojem slobodnih poslova koje su poslodavci prijavili NSZ u toku prošle i ove godine, očekuje se da će najtraženija zanimanja i u narednom periodu biti u oblasti informacionih tehnologija, zatim inženjeri elektrotehnike, ekonomisti/finansije, kao i grafičari, inženjeri građevinarstva - projektovanje, knjigovođe, oftalmolozi i ginekolozi.
Posebna obuka nije potrebna ni mašinskim inženjerima. Oni su posebno traženi u Kragujevcu, pre svega zbog dolaska „Fijata“ i „Fijatovih“ kooperanata. To potvrđuje i Ljiljana Petrović, direktorka Filijale NSZ, koja navodi da do posla lako dolaze i mašinski inženjeri koji dobro znaju engleski jezik.
Znaju sve o Van Gogu, a ne znaju da šiju
Glavne zamerke privrednika u Srbiji su na školstvo, jer školuje kadrove koji nikom ne trebaju. Milan Knežević, predsednik Asocijacije malih i srednjih preduzeća, smatra da su studenti i učenici taoci određenih katedri, pogrešnih programa koje u najvećem delu čuvaju profesori kako bi održali svoje pozicije, a ne da bi ih obrazovali za buduća vremena.
Lekar, doktor medicine: Broje nezaposlenih 1.877, a na posao čekaju 1,68 godina
- Kao predsednik Unije tekstila, razgovarao sam sa pet dekana primenjenih akademija u nameri da im kažem da kadrovi koji dolaze do nas nisu elementarno osposobljeni za bavljenje određenim poslovima. Nažalost, tada sam shvatio da su oni taoci njihovih sujeta, profesorskih iluzija. Recimo, na Akademiji primenjenih umetnosti nemate predmet estetike, predmet teorije forme, nemaju praktičnu nastavu.
Sve to govori koliko je praktični deo nezastupljen, a on je suštinski, jer jedna primenjena akademija bavi se načinom na koji se određena teorijska znanja primenjuju u praksi - kaže Knežević za „Blic”.
Nakon toga je, kako kaže, napravio Centar za industrijski trening u svojoj fabrici i o svom trošku.
- Uzeo sam petoro studenata generacije. Počeli smo ih obučavati na mašinama kako bi shvatili čime treba da proizvode odevni predmet. Dali smo im da šiju, da prave konstrukciju, da probamo njihove predmete. Da prodamo, pa da krajnji kupac kaže da li su to dobro uradili ili ne. To bi trebalo da bude prijemni ispit za akademiju. Studenti znaju kako izgleda kostim u antičkoj Grčkoj, znaju sve o Van Gogu, ali da naprave majicu i blejzer... E, samo to ne znaju - navodi Knežević.
[TABLE="class: art_table"]
[TR="class: tab_even"]
[TD="colspan: 3"]Pravnika i ekonomista ima mnogo, ali se i brzo zapošljavaju
U Nacionalnoj službi za zapošljavanje ističu da brzina zapošljavanja, na primer pravnika, ekonomista ili doktora opšte prakse, ne zavisi isključivo od njihovog broja na evidenciji. I pored velikog priliva koji daje obrazovni sistem, veliki broj njih se zaposli, pa se tako pravnici i ekonomisti relativno brže zapošljavaju. Na to ukazuju i podaci da se od početka 2011. godine sa evidencije NSZ zaposlilo 3.862 diplomiranih ekonomista i 1.813 diplomiranih pravnika. U NSZ dodaju da upošljivost ovih struka u velikoj meri zavisi i od posebnih znanja i veština stečenih kroz neformalno obrazovanje ili iskustvo koji su definisani kao uslov za rad na određenim poslovima, poput položenog stručnog ispita kada su u pitanju diplomirani pravnici ili posebnih znanja iz oblasti finansija poput analize bilansa, upravljanja finansijskim rizicima... [/TD]
[/TR]
[TR="class: tab_odd"]
[/TR]
[TR="class: tab_even"]
[/TR]
[/TABLE]
Prekvalifikacije i dokvalifikacije
Za nezaposlene koji ne mogu da pronađu posao u struci, jer nema tražnje ili nemaju potrebne kvalifikacije, NSZ organizuje programe dodatnog obrazovanja i obuke, kaže Vesna Fabian iz NSZ. Prema njenim rečima, uključivanjem u ove programe nezaposlenima se pruža prilika da steknu nova znanja i tako povećaju šanse u pronalaženju posla i da postanu konkurentniji na tržištu rada.
- U ponudi su besplatni programi prekvalifikacije i dokvalifikacije, kao i obuke za potrebe tržišta rada koji omogućavaju nezaposlenima da steknu znanja i veštine koje se traže na tržištu rada. Programi se realizuju zavisno od potreba tržišta ili zahteva poslodavaca za kadrovima koji su im potrebni. U obukama za tržište rada zastupljena je praktična nastava, koja se realizuje u konkretnom i realnom radnom okruženju - kaže ona.
Blic
U gotovo svim oglasima za posao piše da se traže kandidati sa iskustvom od dve, tri, pet godina. Poslodavci koji se i odluče da zaposle nekog ko tog iskustva nema žale se da na njihovu obuku troše i vreme i novac.
Kod Nacionalne službe za zapošljavanje ima 202.299 mladih starosti do 30 godina.
Upravo zbog toga trećina preduzeća nije zadovoljna postojećom ponudom radne snage u Srbiji, jer veliki broj mladih nakon završetka fakulteta, prema njihovim ocenama, nije u stanju da samostalno obavlja posao u struci. Elektrotehničari, građevinci i informatičari su među retkima kojima obuka često nije potrebna.
Na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje trenutno je 202.299 mladih starosti do 30 godina. To je 27,4 odsto od ukupnog broja nezaposlenih. Fakultetske diplome ima skoro 23.000 ljudi, ali nažalost, njihova zanimanja ili nisu tražena ili njima samima nedostaje iskustvo na kojem poslodavci insistiraju.
Vesna Fabian, rukovodilac Centra za dodatno obrazovanje NSZ, kaže da trećina poslodavaca smatra da je potrebna dodatna intervencija radi podizanja znanja i kompetencija nezaposlenih.
Diplomirani ekonomista: Broj nezaposlenih je 9.932, a na posao čekaju 1,83 godine
- Univerzalno očekivanje od zaposlenih je da budu timski radnici, da brzo donose odluke, da razviju veštine znanja jezika i rada na računaru. Problem je i što imamo relativno nizak procenat ljudi koji završe fakultete, oko šest odsto, a drugi problem je što struktura ljudi koji završe fakultete nije odgovarajuća. Na primer, puno se školuju menadžeri i pravnici, a nedostaju stručnjaci u oblasti informacionih tehnologija i elektrotehnike. Njih verovatno treba više školovati, a smanjiti kvote kod menadžerskih zanimanja - kaže Vesna Fabian za „Blic”.
NSZ je nedavno Ministarstvu prosvete poslala pregled stanja na evidenciji, gde je navedeno koji profili se najviše, a koji najmanje traže.
- To može biti konkretna informacija koju Ministarstvo može iskoristiti prilikom formiranja upisnih kvota, pre svega na fakultetima - kaže Fabian.
Najlakše sa informatičarima
Poredeći broj nezaposlenih sa brojem slobodnih poslova koje su poslodavci prijavili NSZ u toku prošle i ove godine, očekuje se da će najtraženija zanimanja i u narednom periodu biti u oblasti informacionih tehnologija, zatim inženjeri elektrotehnike, ekonomisti/finansije, kao i grafičari, inženjeri građevinarstva - projektovanje, knjigovođe, oftalmolozi i ginekolozi.
Posebna obuka nije potrebna ni mašinskim inženjerima. Oni su posebno traženi u Kragujevcu, pre svega zbog dolaska „Fijata“ i „Fijatovih“ kooperanata. To potvrđuje i Ljiljana Petrović, direktorka Filijale NSZ, koja navodi da do posla lako dolaze i mašinski inženjeri koji dobro znaju engleski jezik.
Znaju sve o Van Gogu, a ne znaju da šiju
Glavne zamerke privrednika u Srbiji su na školstvo, jer školuje kadrove koji nikom ne trebaju. Milan Knežević, predsednik Asocijacije malih i srednjih preduzeća, smatra da su studenti i učenici taoci određenih katedri, pogrešnih programa koje u najvećem delu čuvaju profesori kako bi održali svoje pozicije, a ne da bi ih obrazovali za buduća vremena.
Lekar, doktor medicine: Broje nezaposlenih 1.877, a na posao čekaju 1,68 godina
- Kao predsednik Unije tekstila, razgovarao sam sa pet dekana primenjenih akademija u nameri da im kažem da kadrovi koji dolaze do nas nisu elementarno osposobljeni za bavljenje određenim poslovima. Nažalost, tada sam shvatio da su oni taoci njihovih sujeta, profesorskih iluzija. Recimo, na Akademiji primenjenih umetnosti nemate predmet estetike, predmet teorije forme, nemaju praktičnu nastavu.
Sve to govori koliko je praktični deo nezastupljen, a on je suštinski, jer jedna primenjena akademija bavi se načinom na koji se određena teorijska znanja primenjuju u praksi - kaže Knežević za „Blic”.
Nakon toga je, kako kaže, napravio Centar za industrijski trening u svojoj fabrici i o svom trošku.
- Uzeo sam petoro studenata generacije. Počeli smo ih obučavati na mašinama kako bi shvatili čime treba da proizvode odevni predmet. Dali smo im da šiju, da prave konstrukciju, da probamo njihove predmete. Da prodamo, pa da krajnji kupac kaže da li su to dobro uradili ili ne. To bi trebalo da bude prijemni ispit za akademiju. Studenti znaju kako izgleda kostim u antičkoj Grčkoj, znaju sve o Van Gogu, ali da naprave majicu i blejzer... E, samo to ne znaju - navodi Knežević.
[TABLE="class: art_table"]
[TR="class: tab_even"]
[TD="colspan: 3"]Pravnika i ekonomista ima mnogo, ali se i brzo zapošljavaju
U Nacionalnoj službi za zapošljavanje ističu da brzina zapošljavanja, na primer pravnika, ekonomista ili doktora opšte prakse, ne zavisi isključivo od njihovog broja na evidenciji. I pored velikog priliva koji daje obrazovni sistem, veliki broj njih se zaposli, pa se tako pravnici i ekonomisti relativno brže zapošljavaju. Na to ukazuju i podaci da se od početka 2011. godine sa evidencije NSZ zaposlilo 3.862 diplomiranih ekonomista i 1.813 diplomiranih pravnika. U NSZ dodaju da upošljivost ovih struka u velikoj meri zavisi i od posebnih znanja i veština stečenih kroz neformalno obrazovanje ili iskustvo koji su definisani kao uslov za rad na određenim poslovima, poput položenog stručnog ispita kada su u pitanju diplomirani pravnici ili posebnih znanja iz oblasti finansija poput analize bilansa, upravljanja finansijskim rizicima... [/TD]
[/TR]
[TR="class: tab_odd"]
[/TR]
[TR="class: tab_even"]
[/TR]
[/TABLE]
Prekvalifikacije i dokvalifikacije
Za nezaposlene koji ne mogu da pronađu posao u struci, jer nema tražnje ili nemaju potrebne kvalifikacije, NSZ organizuje programe dodatnog obrazovanja i obuke, kaže Vesna Fabian iz NSZ. Prema njenim rečima, uključivanjem u ove programe nezaposlenima se pruža prilika da steknu nova znanja i tako povećaju šanse u pronalaženju posla i da postanu konkurentniji na tržištu rada.
- U ponudi su besplatni programi prekvalifikacije i dokvalifikacije, kao i obuke za potrebe tržišta rada koji omogućavaju nezaposlenima da steknu znanja i veštine koje se traže na tržištu rada. Programi se realizuju zavisno od potreba tržišta ili zahteva poslodavaca za kadrovima koji su im potrebni. U obukama za tržište rada zastupljena je praktična nastava, koja se realizuje u konkretnom i realnom radnom okruženju - kaže ona.