- Učlanjen(a)
- 25.08.2009
- Poruka
- 39.023
Profesor Veselin Kljajić: Mladi su prezasićeni vašarom taštine i vladavinom banalnosti
"I dalje želim da znam. I da znam ko to zna. I kažem studentima da ću se njima baviti onoliko koliko se oni budu bavili sobom. I neku zeru više... Oni biraju da li će biti ribari ljudskih duša ili graditelji novinarskog Vavilona. I uvek ćete kao i u životu sresti i prepoznati: zalutale, one koji se traže, uplašene, apatične ili kako oni kažu - 'smorene'... Ali i one druge: talentovane, srčane, probojne, željne znanja a pogotovo iskustva...", rekao je profesor Kljajić sa FPN
Razgovor sa profesorom dr Veselinom Kljajićem sa katedre za novinarstvo Fakulteta političkih nauka u Beogradu vođen je upravo posle protesta novinara, ali i pre niza najavljenih aktivnosti, kao i stavljanja crnog flora na listove. Profesor Kljajić, prodekan za studije drugog i trećeg stepena, angažovan na osnovnim, master i doktorskim studijama na čak šest predmeta, autor više knjiga o novinarskim žanrovima, iza sebe ima izuzetan broj generacija formiranih novinara. I zato je logično prvo pitanje da li gubi nadu kad pogleda medijsku scenu i sve na šta, posebno mladi novinari, moraju da pristanu, tj. je li ozbiljno zabrinut za profesiju.
"Jesam zabrinut, možda više nego ikad, ali istovremeno ne gubim nadu, jer znam da su se kroz istoriju događale i veće krize i industrije i profesije, pa su prevaziđene. Tako će biti i sa ovom. Jer pristajanje i nepristajanje su lični činovi, vrednosno određeni i oni su pitanje digniteta, ličnog poštovanja", kaže profesor Kljajić.
Neverovatno je, opet, koliko je novinarstvo u strašnom stanju, a koliko je popularno kod mladih ljudi, što se vidi i pri upisu na FPN, pa i na master i doktorske studije. Zbog čega je to važno studirati, Kljajić kaže:
"Po mom mišljenju, to ukazuje bar na dva pozitivna momenta. Prvi je da mladi ljudi ne gube nadu i veruju da su promene i u ovoj našoj medijskoj stvarnosti moguće i neophodne, jer su mnogi (iako se to možda ne vidi) prezasićeni vašarom taštine i vladavinom banalnosti, serviranim kroz medijski meni. Drugi momenat je činjenica da naš fakultet i dalje "proizvodi" najbolji novinarski kadar u zemlji. Znam da zvuči neskromno, ali mi jesmo najreferentnija ustanova ovog tipa i u regionu. Pogledajte unazad skoro 50 godina ko su (sa časnim izuzecima koji samo potvrđuju pravilo) najkredibilnija imena srpskog novinarstva, urednici, novinari, osnivači... Uglavnom naši bivši studenti".
Dodaje i da "u Srbiji nije problem što su na naslovnim stranama krv, seks i nasilje, tako je svuda u svetu ali - u tabloidima! Problem je što gotovo da nemate drugačije naslovne strane, dakle nemate ponudu, izbor, jer su se skoro svi tabloidizirali. Više ili manje, ne brinući preterano o onome što se nekada zvalo ugled".
Na pitanje mogu li profesori išta da učine danas, kada postoji tendencija da se njihov ceo rad uruši pod lažnim doktoratima i egzistencijalnim pitanjima, rekao je:
"Lažni doktorati mogu da uruše samo one institucije koje su ih i proizvele, ne ceo univerzitet i svaki pojedinačni fakultet. To je stereotipizacija koja nekad nekome odgovara pa se kad zatreba koristi", rekao je profesor Kljajić.
(Nedeljnik.rs)
"I dalje želim da znam. I da znam ko to zna. I kažem studentima da ću se njima baviti onoliko koliko se oni budu bavili sobom. I neku zeru više... Oni biraju da li će biti ribari ljudskih duša ili graditelji novinarskog Vavilona. I uvek ćete kao i u životu sresti i prepoznati: zalutale, one koji se traže, uplašene, apatične ili kako oni kažu - 'smorene'... Ali i one druge: talentovane, srčane, probojne, željne znanja a pogotovo iskustva...", rekao je profesor Kljajić sa FPN
Razgovor sa profesorom dr Veselinom Kljajićem sa katedre za novinarstvo Fakulteta političkih nauka u Beogradu vođen je upravo posle protesta novinara, ali i pre niza najavljenih aktivnosti, kao i stavljanja crnog flora na listove. Profesor Kljajić, prodekan za studije drugog i trećeg stepena, angažovan na osnovnim, master i doktorskim studijama na čak šest predmeta, autor više knjiga o novinarskim žanrovima, iza sebe ima izuzetan broj generacija formiranih novinara. I zato je logično prvo pitanje da li gubi nadu kad pogleda medijsku scenu i sve na šta, posebno mladi novinari, moraju da pristanu, tj. je li ozbiljno zabrinut za profesiju.
"Jesam zabrinut, možda više nego ikad, ali istovremeno ne gubim nadu, jer znam da su se kroz istoriju događale i veće krize i industrije i profesije, pa su prevaziđene. Tako će biti i sa ovom. Jer pristajanje i nepristajanje su lični činovi, vrednosno određeni i oni su pitanje digniteta, ličnog poštovanja", kaže profesor Kljajić.
Neverovatno je, opet, koliko je novinarstvo u strašnom stanju, a koliko je popularno kod mladih ljudi, što se vidi i pri upisu na FPN, pa i na master i doktorske studije. Zbog čega je to važno studirati, Kljajić kaže:
"Po mom mišljenju, to ukazuje bar na dva pozitivna momenta. Prvi je da mladi ljudi ne gube nadu i veruju da su promene i u ovoj našoj medijskoj stvarnosti moguće i neophodne, jer su mnogi (iako se to možda ne vidi) prezasićeni vašarom taštine i vladavinom banalnosti, serviranim kroz medijski meni. Drugi momenat je činjenica da naš fakultet i dalje "proizvodi" najbolji novinarski kadar u zemlji. Znam da zvuči neskromno, ali mi jesmo najreferentnija ustanova ovog tipa i u regionu. Pogledajte unazad skoro 50 godina ko su (sa časnim izuzecima koji samo potvrđuju pravilo) najkredibilnija imena srpskog novinarstva, urednici, novinari, osnivači... Uglavnom naši bivši studenti".
Dodaje i da "u Srbiji nije problem što su na naslovnim stranama krv, seks i nasilje, tako je svuda u svetu ali - u tabloidima! Problem je što gotovo da nemate drugačije naslovne strane, dakle nemate ponudu, izbor, jer su se skoro svi tabloidizirali. Više ili manje, ne brinući preterano o onome što se nekada zvalo ugled".
Na pitanje mogu li profesori išta da učine danas, kada postoji tendencija da se njihov ceo rad uruši pod lažnim doktoratima i egzistencijalnim pitanjima, rekao je:
"Lažni doktorati mogu da uruše samo one institucije koje su ih i proizvele, ne ceo univerzitet i svaki pojedinačni fakultet. To je stereotipizacija koja nekad nekome odgovara pa se kad zatreba koristi", rekao je profesor Kljajić.
(Nedeljnik.rs)