LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.12.2009
- Poruka
- 29.042
[h=1]Prodavac kriv za rok trajanja robe[/h] Izvor: Politika
Subotica -- Ako se roba ne proda do isteka roka trajanja ili datuma kada treba da je isplati, njenu vrednost skidaće sa zarade prodavaca, smislio je vlasnik jedne radnje.
Iako za njega vrlo isplativo, na ovakvo „poslovno rešenje“ reagovao je gradski ombudsman Zlatko Marosiuk, te su trgovci zaštićeni od nepravične odluke poslodavca.
Marosiuk navodi i da je tokom 2011. godine ombudsmana posetila i grupa prodavaca iz jednog trgovinskog lanca tražeći zaštitu od najavljenih nezakonitih premeštanja, otpuštanja i neplaćenih prekovremenih radnih sati. Zahvaljujući Kodeksu dobre prakse usvojenom u gradskoj upravi, ombudsman je mogao da reaguje i pre nego što su radnicima ugrožena neka prava.
[TABLE="class: antrfile right, align: right"]
[TR]
[TD][TABLE]
[TR]
[TD][TABLE]
[TR]
[TD="class: textvesti"]Okruglo nije četvrtasto
Ponekad krutost administracije baš ume da zagorča život pa Zlatko Marosiuk navodi slučaj jedne banke koja je davala studentske kredite na formularu koji je predviđao da budu overeni okruglim pečatom. Međutim, u subotičkoj Gradskoj kući dokumenta se overavaju velikim četvrtastim pečatom. Banka nije htela da ga prizna. Onda je ombudsman pošao u potragu za okruglim pečatom grada Subotice, te su studenti mogli da dobiju kredit.
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
"Najviše pritužbi i u prošloj, kao i prethodnih godina, imali smo u oblasti radnih odnosa, a primetna je određena apatija i strah kod radnika, i sve veća, rekao bih, bahatost poslodavaca", kaže Marosiuk.
Kao i prethodnih godina, on konstatuje da je i dalje najugroženije ljudsko pravo – pravo na rad. To potvrđuju i podaci da je u Subotici gotovo 11.000 nezaposlenih, a u Severnobačkom okrugu 16.500 ljudi je na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje.
Međutim, on veruje da je broj onih koji su bez posla i veći. Tako u najveće uspehe službe ombudsmana smatra povezivanje staža za radnike fabrike obuće „Solid“. Gotovo 400 radnika povezalo je između pet i sedam godina staža, što je za jedan broj njih značilo da i napokon mogu da dobiju penziju.
Zbog administrativnih problema i začkoljica ceo postupak je trajao mesecima i bez pomoći ombudsmana teško bi se našlo rešenje.
"Za ono za šta je pre bio dovoljan jedan telefonski poziv sada je potrebno i desetak puta zvati i intervenisati", ističe Marosiuk.
U prošloj godini pokrenuta su 932 predmeta, a kancelariji na prvom spratu Gradske kuće obratilo se više od hiljadu građana. U poslednjih šest godina od kada radi kancelarija zaštitnika građana na njena vrata su zakucala 7.404 građanina tražeći pomoć. Osim prava na rad i prava koja proističu iz rada, ono što najviše muči građane jesu imovinsko-pravni odnosi. U velikom broju slučajeva besplatnu pravnu pomoć pružaju im subotički advokati koji, kada je to potrebno, oštećene zastupaju na sudu.
Kada je reč o radu javnih preduzeća i upravnih organa grada, tokom prošle godine Subotičani su se najviše žalili na „Toplanu“.
Tako je uz pomoć ombudsmana rešen 20 godina star problem u naselju „Tokio“ u centru grada gde u jednoj višespratnici od sedmog do devetog sprata nije postojao glavni vod, dok je desetak građana napokon uspelo da se „skine“ sa sistema toplovoda.
Zahvaljujući angažovanju ombudsmana priprema se izmena odluka u pojedinim komunalnim preduzećima, a nadaju se i da će im republička služba katastra uvažiti zahtev da svoja rešenja ne izdaju samo na ćirilici već i na zvaničnim jezicima sredine.
U praksi ombudsmana posebno mesto zauzimaju „nevidljivi ljudi“, sugrađani bez legitimacije. Većinom je reč o Romima izbeglim sa Kosova kojima identitet „vraćaju“ u saradnji sa kolegama i matičnim službama iz Niša i Kruševca, a nedavno je rešen i specifičan slučaj mladića koji je pre 21 godinu rođen u Libiji dok su mu roditelji tamo radili kao lekari i koji je tek sada dobio izvod iz matične knjige rođenih, i to u trenutku dok je u Libiji besneo građanski rat.
Kancelarija ombudsmana iz budžeta dobija 7,8 miliona dinara, što uglavnom odlazi na zarade tri zaposlena pravnika. Prema izveštaju OEBS-a koji navodi Marosiuk, ova kancelarija ocenjena je kao najjača kancelarija lokalnog ombudsmana.
Subotica -- Ako se roba ne proda do isteka roka trajanja ili datuma kada treba da je isplati, njenu vrednost skidaće sa zarade prodavaca, smislio je vlasnik jedne radnje.
Marosiuk navodi i da je tokom 2011. godine ombudsmana posetila i grupa prodavaca iz jednog trgovinskog lanca tražeći zaštitu od najavljenih nezakonitih premeštanja, otpuštanja i neplaćenih prekovremenih radnih sati. Zahvaljujući Kodeksu dobre prakse usvojenom u gradskoj upravi, ombudsman je mogao da reaguje i pre nego što su radnicima ugrožena neka prava.
[TABLE="class: antrfile right, align: right"]
[TR]
[TD][TABLE]
[TR]
[TD][TABLE]
[TR]
[TD="class: textvesti"]Okruglo nije četvrtasto
Ponekad krutost administracije baš ume da zagorča život pa Zlatko Marosiuk navodi slučaj jedne banke koja je davala studentske kredite na formularu koji je predviđao da budu overeni okruglim pečatom. Međutim, u subotičkoj Gradskoj kući dokumenta se overavaju velikim četvrtastim pečatom. Banka nije htela da ga prizna. Onda je ombudsman pošao u potragu za okruglim pečatom grada Subotice, te su studenti mogli da dobiju kredit.
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
"Najviše pritužbi i u prošloj, kao i prethodnih godina, imali smo u oblasti radnih odnosa, a primetna je određena apatija i strah kod radnika, i sve veća, rekao bih, bahatost poslodavaca", kaže Marosiuk.
Kao i prethodnih godina, on konstatuje da je i dalje najugroženije ljudsko pravo – pravo na rad. To potvrđuju i podaci da je u Subotici gotovo 11.000 nezaposlenih, a u Severnobačkom okrugu 16.500 ljudi je na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje.
Međutim, on veruje da je broj onih koji su bez posla i veći. Tako u najveće uspehe službe ombudsmana smatra povezivanje staža za radnike fabrike obuće „Solid“. Gotovo 400 radnika povezalo je između pet i sedam godina staža, što je za jedan broj njih značilo da i napokon mogu da dobiju penziju.
Zbog administrativnih problema i začkoljica ceo postupak je trajao mesecima i bez pomoći ombudsmana teško bi se našlo rešenje.
"Za ono za šta je pre bio dovoljan jedan telefonski poziv sada je potrebno i desetak puta zvati i intervenisati", ističe Marosiuk.
U prošloj godini pokrenuta su 932 predmeta, a kancelariji na prvom spratu Gradske kuće obratilo se više od hiljadu građana. U poslednjih šest godina od kada radi kancelarija zaštitnika građana na njena vrata su zakucala 7.404 građanina tražeći pomoć. Osim prava na rad i prava koja proističu iz rada, ono što najviše muči građane jesu imovinsko-pravni odnosi. U velikom broju slučajeva besplatnu pravnu pomoć pružaju im subotički advokati koji, kada je to potrebno, oštećene zastupaju na sudu.
Kada je reč o radu javnih preduzeća i upravnih organa grada, tokom prošle godine Subotičani su se najviše žalili na „Toplanu“.
Tako je uz pomoć ombudsmana rešen 20 godina star problem u naselju „Tokio“ u centru grada gde u jednoj višespratnici od sedmog do devetog sprata nije postojao glavni vod, dok je desetak građana napokon uspelo da se „skine“ sa sistema toplovoda.
U praksi ombudsmana posebno mesto zauzimaju „nevidljivi ljudi“, sugrađani bez legitimacije. Većinom je reč o Romima izbeglim sa Kosova kojima identitet „vraćaju“ u saradnji sa kolegama i matičnim službama iz Niša i Kruševca, a nedavno je rešen i specifičan slučaj mladića koji je pre 21 godinu rođen u Libiji dok su mu roditelji tamo radili kao lekari i koji je tek sada dobio izvod iz matične knjige rođenih, i to u trenutku dok je u Libiji besneo građanski rat.
Kancelarija ombudsmana iz budžeta dobija 7,8 miliona dinara, što uglavnom odlazi na zarade tri zaposlena pravnika. Prema izveštaju OEBS-a koji navodi Marosiuk, ova kancelarija ocenjena je kao najjača kancelarija lokalnog ombudsmana.