LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.12.2009
- Poruka
- 29.042
Prodaju otrov za dijetu
Na srpskom tržištu švercovani lekovi koji ne bi smeli da budu u prometu. Lažni lekovi protiv impotencije, HIV i karcinoma, antibiotici...
IZMEĐU 80 i 90 odsto dijetetskih proizvoda na tržištu Srbije, prema procenama strukovne organizacije ”Farmaceutsko jezgro”, nema sertifikat o zdravstvenoj ispravnosti za čitavu seriju, već samo za kontrolisane uzorke, i nikako ne bi smeli da budu u prometu.
Šta sve sadrže ovi proizvodi niko ne proverava, a farmaceuti upozoravaju da oni mogu da budu opasni po zdravlje koliko i lažni lekovi, za koje se, takođe, precizno ne zna koliko su prisutni u Srbiji. Pretpostavlja se samo da se ”uklapamo” u procenu Agencije UN za kontrolu lekova, prema kojoj je u najrazvijenijim zemljama lažno oko 10 odsto, a u zemljama u razvoju od 25 do čak 50 odsto lekova!
Naši inspektori su, ipak, optimisti, pa veruju da na tržištu Srbije, gde je registrovano oko 3.200 lekova, broj lažnih medikamenata ne premašuje 10 odsto. Lažni lekovi, mahom za lečenje impotencije, HIV i karcinoma, antibiotici i analgetici uglavnom se prodaju putem Interneta, ali se prošle godine falsifikovani ”cijalis” (protiv impotencije) našao i u apotekarskim rafovima.
Po Zakonu, svaki lek pre nego što se nađe u prometu mora da se registruje u Agenciji za lekove i medicinska sredstva, ali u praksi nije uvek tako. U privatnim apotekama, ”ispod tezge”prodaju se i neregistrovani lekovi.
- Kvalitet švercovanog leka niko ne može da utvrdi, i ne mogu da se prate njegovi eventualni negativni efekti. Bilo je slučajeva da se tako prodaju i lekovi sa isteklim rokom trajanja. Pacijent je u tom smislu praktično nezaštićen, a najveći problem da se zaustavi promet neregistrovanih lekova i dijetetskih proizvoda je činjenica da postoji ekonomska cenzura i da o tome ne može glasno da se govori - kaže Vukosava Stevanović iz ”Farmaceutskog jezgra”.
Ona podseća da je pre nego što je registrovan kod nas ”utrogestan”, koji mnoge žene, po preporuci ginekologa, uzimaju u trudnoći, godinama prodavan kao neregistrovan lek, a država nije prekidala švercerski kanal!
Preparati koji su nekad registrovani kao pomoćna lekovita sredstva ”prevedeni su” u dijetetske proizvode, a zakonska obaveza da se takvo sredstvo, pre prometa, odnese u Agenciju za lekove na kategorizaciju se u mnogim slučajevima ne poštuje.
- To je razlog što na tržištu imamo preparate sa 500 miligrama glukozamina registrovane kao lekove, i preparate sa 1.500 mg glukozamina koji se ”vode” kao dijetetski proizvodi, koji bi, da su odneti na kategorizaciju, morali da se registruju kao lek, a to se proizvođaču ne isplati - objašnjava Stevanović.
OVE GODINE 394 KONTROLE, 21 PRIJAVA
Od početka godine do 15. septembra Inspekcija za lekove i medicinska sredstva obavila je ukupno 394 nadzora u 394 apoteke, i podnela ukupno 21 prijavu, rečeno je ”Novostima” u Ministarstvu zdravlja. Podneto je 14 prijava za privredni prestup i sedam prekršajnih prijava. U najvećem broju slučajeva prijave su predate zbog prodaje neregistrovanih lekova i izdavanja leka bez recepta. Za prodaju neregistrovanih lekova Zakonom su zaprećene kazne od 30.000 do tri miliona dinara.
Novosti
Na srpskom tržištu švercovani lekovi koji ne bi smeli da budu u prometu. Lažni lekovi protiv impotencije, HIV i karcinoma, antibiotici...
IZMEĐU 80 i 90 odsto dijetetskih proizvoda na tržištu Srbije, prema procenama strukovne organizacije ”Farmaceutsko jezgro”, nema sertifikat o zdravstvenoj ispravnosti za čitavu seriju, već samo za kontrolisane uzorke, i nikako ne bi smeli da budu u prometu.
Šta sve sadrže ovi proizvodi niko ne proverava, a farmaceuti upozoravaju da oni mogu da budu opasni po zdravlje koliko i lažni lekovi, za koje se, takođe, precizno ne zna koliko su prisutni u Srbiji. Pretpostavlja se samo da se ”uklapamo” u procenu Agencije UN za kontrolu lekova, prema kojoj je u najrazvijenijim zemljama lažno oko 10 odsto, a u zemljama u razvoju od 25 do čak 50 odsto lekova!
Naši inspektori su, ipak, optimisti, pa veruju da na tržištu Srbije, gde je registrovano oko 3.200 lekova, broj lažnih medikamenata ne premašuje 10 odsto. Lažni lekovi, mahom za lečenje impotencije, HIV i karcinoma, antibiotici i analgetici uglavnom se prodaju putem Interneta, ali se prošle godine falsifikovani ”cijalis” (protiv impotencije) našao i u apotekarskim rafovima.
Po Zakonu, svaki lek pre nego što se nađe u prometu mora da se registruje u Agenciji za lekove i medicinska sredstva, ali u praksi nije uvek tako. U privatnim apotekama, ”ispod tezge”prodaju se i neregistrovani lekovi.
- Kvalitet švercovanog leka niko ne može da utvrdi, i ne mogu da se prate njegovi eventualni negativni efekti. Bilo je slučajeva da se tako prodaju i lekovi sa isteklim rokom trajanja. Pacijent je u tom smislu praktično nezaštićen, a najveći problem da se zaustavi promet neregistrovanih lekova i dijetetskih proizvoda je činjenica da postoji ekonomska cenzura i da o tome ne može glasno da se govori - kaže Vukosava Stevanović iz ”Farmaceutskog jezgra”.
Ona podseća da je pre nego što je registrovan kod nas ”utrogestan”, koji mnoge žene, po preporuci ginekologa, uzimaju u trudnoći, godinama prodavan kao neregistrovan lek, a država nije prekidala švercerski kanal!
Preparati koji su nekad registrovani kao pomoćna lekovita sredstva ”prevedeni su” u dijetetske proizvode, a zakonska obaveza da se takvo sredstvo, pre prometa, odnese u Agenciju za lekove na kategorizaciju se u mnogim slučajevima ne poštuje.
- To je razlog što na tržištu imamo preparate sa 500 miligrama glukozamina registrovane kao lekove, i preparate sa 1.500 mg glukozamina koji se ”vode” kao dijetetski proizvodi, koji bi, da su odneti na kategorizaciju, morali da se registruju kao lek, a to se proizvođaču ne isplati - objašnjava Stevanović.
OVE GODINE 394 KONTROLE, 21 PRIJAVA
Od početka godine do 15. septembra Inspekcija za lekove i medicinska sredstva obavila je ukupno 394 nadzora u 394 apoteke, i podnela ukupno 21 prijavu, rečeno je ”Novostima” u Ministarstvu zdravlja. Podneto je 14 prijava za privredni prestup i sedam prekršajnih prijava. U najvećem broju slučajeva prijave su predate zbog prodaje neregistrovanih lekova i izdavanja leka bez recepta. Za prodaju neregistrovanih lekova Zakonom su zaprećene kazne od 30.000 do tri miliona dinara.
Novosti