Član
- Učlanjen(a)
- 17.04.2009
- Poruka
- 4.299
Prodaja benzina opala za 40 odsto
Zbog učestalih poskupljenja goriva, skoro na svake dve nedelje, promet derivata u martu ove godine opao je za 40 odsto u odnosu na isti mesec prošle, piše danas beogradski dnevnik "Politika".
"Ukoliko država uskoro ne stabilizuje cene, promet će biti i prepolovljen. To neće samo drastično smanjiti zaradu na pumpama, već će i priliv para u budžetu po osnovu fiskalnih zahvatanja, koja u ceni goriva idu do 70 odsto, biti znatno manji", tvrdi za „Politiku” Milan Rakić, predsednik Udruženja vlasnika privatnih benzinskih pumpi.
Po osnovu akciza, na svaki litar goriva u budžet Srbije se, tvrdi Rakić, svakog dana slije oko 300 miliona dinara. To je najizdašniji izvor prihoda koji država sama dovodi u pitanje.
"O kakvom je drastičnom skoku cena reč, dovoljno je podsetiti da je naš vozač lane u ovo vreme za 1.000 dinara u rezervoar mogao da naspe 14, a danas manje od osam litara goriva", kaže Rakić.
Krajnje je vreme, upozorava Rakić, da se izmeni Uredba o cenama derivata i da se za usklađivanje cena ne uzima vrednost sirove nafte, već cena derivata na berzi.
Na konstataciju da takav zahtev stoji već duže od godinu dana u Ministarstvu energetike, Rakić kaže da treba pitati resornog ministra Petra Škundrića zašto je od svih zahteva privatnika za izmenom Uredbe o cenama derivata prihvaćeno jedino povećanje rafinerijske cene prerade za NIS s 30 na 48,75 dolara po toni, što je u velikoj meri podiglo cene goriva koje privatnici preuzimaju od NIS-a.
Upitan koliko je u ovom času realna cena goriva u Srbiji, Rakić kaže da bi benzini mogli biti jeftiniji za osam, a evro dizel za 20 dinara, dodajući da se benzini u Republici Srpskoj, odakle se sve više švercuje u Srbiju, prodaju za 25 dinara jeftinije. Dakle, za oko 90 dinara po litru.
Država bi, po njemu, trebalo da smanji akcize, koje za litar goriva iznose 44,7 dinara. Takav potez, dugoročnije, ne bi smanjio priliv para u budžet. Naprotiv, s obzirom na to da bi se korekcijom akciza smanjila maloprodajna cena goriva, došlo bi do povećanja prometa i, po tom osnovu, nastavio u mnogo većoj meri da se puni budžet.
Cene benzina na privatnim pumpama neće se menjati sve dok ih i NIS ne poveća, bez obzira na to što su privatnici time na gubitku, jer NIS kao monopolista nije smanjio veleprodajnu cenu po kojoj se benzini preuzimaju u Pančevu, kaže Rakić.
Slobodan Milosavljević, ministar trgovine, koji poslednjih dana upozorava da se mora preispitati visina akciza u ceni goriva, potvrdio je juče za „Politiku” da još uvek nije dogovoren nikakav susret s premijerom i nadležnim ministarstvima na ovu temu.
Milan Budimir, zadužen za odnose s javnošću u Ministarstvu energetike, kaže da će se narednih dana ponovo preispitati Uredba o cenama derivata i predlog da se maloprodajna cena više ne usklađuje s vrednošću sirove nafte, nego s cenom derivata na berzi, što bi ih dovelo u ravan s cenama u regionu.
On dodaje da pitanje fiskalnih zahvatanja u ceni goriva nije u nadležnosti ovog, nego Ministarstva finansija i da ono propisuje kolika će biti državna zahvatanja po ovom osnovu.
Prometnici imaju pravo da ne povećavaju cene goriva na svojim pumpama do maksimalno propisanih koje određuje država ako hoće konkurentno da posluju, međutim njihova zarada nije ni tako umanjena. Naprotiv,kaže Budimir za "Politiku".
U poređenju sa ostalim zemljama regiona, čak i posle odluke NIS-a da snizi iznos marže, koja je propisana na pet dinara, prosečni prihodi koje ostvaruju benzinske stanice po litru goriva viši su nego u drugim zemljama regiona.
Visina veleprodajnih i maloprodajnih marži, na motorne benzine i dizel goriva u Hrvatskoj je 8,10 dinara, Sloveniji 8,08 dinara, a u Crnoj Gori 6,91 dinar.
Uzevši prosečan promet naftnih derivata na benzinskim pumpama u Srbiji, zajedno sa profitom, koji se ostvaruje od pratećih delatnosti, ukupna marža pri prodatom litru benzina u Srbiji može dostići i 9,50 dinara.
U NIS-u, za sada, kako se saznaje, ne nameravaju da podižu cenu benzina, što znači da će se „devedesetpetica” prodavati po 109 umesto po 114 ,7 dinara kolika mu je najviše propisana državna cena.
NIS sprovodi svoju strategiju tržišnog razvoja i ide u susret zadovoljenju potreba svojih klijenata, kažu u ovoj kući, i dodaju da će kontinuirano obezbediti optimalan nivo cena, snižavajući ih na svoj račun umanjenjem sopstvene marže, citira "Politika" neimenovanog sagovornika iz NIS-a.
Izvor: Politika
Zbog učestalih poskupljenja goriva, skoro na svake dve nedelje, promet derivata u martu ove godine opao je za 40 odsto u odnosu na isti mesec prošle, piše danas beogradski dnevnik "Politika".
"Ukoliko država uskoro ne stabilizuje cene, promet će biti i prepolovljen. To neće samo drastično smanjiti zaradu na pumpama, već će i priliv para u budžetu po osnovu fiskalnih zahvatanja, koja u ceni goriva idu do 70 odsto, biti znatno manji", tvrdi za „Politiku” Milan Rakić, predsednik Udruženja vlasnika privatnih benzinskih pumpi.
Po osnovu akciza, na svaki litar goriva u budžet Srbije se, tvrdi Rakić, svakog dana slije oko 300 miliona dinara. To je najizdašniji izvor prihoda koji država sama dovodi u pitanje.
"O kakvom je drastičnom skoku cena reč, dovoljno je podsetiti da je naš vozač lane u ovo vreme za 1.000 dinara u rezervoar mogao da naspe 14, a danas manje od osam litara goriva", kaže Rakić.
Krajnje je vreme, upozorava Rakić, da se izmeni Uredba o cenama derivata i da se za usklađivanje cena ne uzima vrednost sirove nafte, već cena derivata na berzi.
Na konstataciju da takav zahtev stoji već duže od godinu dana u Ministarstvu energetike, Rakić kaže da treba pitati resornog ministra Petra Škundrića zašto je od svih zahteva privatnika za izmenom Uredbe o cenama derivata prihvaćeno jedino povećanje rafinerijske cene prerade za NIS s 30 na 48,75 dolara po toni, što je u velikoj meri podiglo cene goriva koje privatnici preuzimaju od NIS-a.
Upitan koliko je u ovom času realna cena goriva u Srbiji, Rakić kaže da bi benzini mogli biti jeftiniji za osam, a evro dizel za 20 dinara, dodajući da se benzini u Republici Srpskoj, odakle se sve više švercuje u Srbiju, prodaju za 25 dinara jeftinije. Dakle, za oko 90 dinara po litru.
Država bi, po njemu, trebalo da smanji akcize, koje za litar goriva iznose 44,7 dinara. Takav potez, dugoročnije, ne bi smanjio priliv para u budžet. Naprotiv, s obzirom na to da bi se korekcijom akciza smanjila maloprodajna cena goriva, došlo bi do povećanja prometa i, po tom osnovu, nastavio u mnogo većoj meri da se puni budžet.
Cene benzina na privatnim pumpama neće se menjati sve dok ih i NIS ne poveća, bez obzira na to što su privatnici time na gubitku, jer NIS kao monopolista nije smanjio veleprodajnu cenu po kojoj se benzini preuzimaju u Pančevu, kaže Rakić.
Slobodan Milosavljević, ministar trgovine, koji poslednjih dana upozorava da se mora preispitati visina akciza u ceni goriva, potvrdio je juče za „Politiku” da još uvek nije dogovoren nikakav susret s premijerom i nadležnim ministarstvima na ovu temu.
Milan Budimir, zadužen za odnose s javnošću u Ministarstvu energetike, kaže da će se narednih dana ponovo preispitati Uredba o cenama derivata i predlog da se maloprodajna cena više ne usklađuje s vrednošću sirove nafte, nego s cenom derivata na berzi, što bi ih dovelo u ravan s cenama u regionu.
On dodaje da pitanje fiskalnih zahvatanja u ceni goriva nije u nadležnosti ovog, nego Ministarstva finansija i da ono propisuje kolika će biti državna zahvatanja po ovom osnovu.
Prometnici imaju pravo da ne povećavaju cene goriva na svojim pumpama do maksimalno propisanih koje određuje država ako hoće konkurentno da posluju, međutim njihova zarada nije ni tako umanjena. Naprotiv,kaže Budimir za "Politiku".
U poređenju sa ostalim zemljama regiona, čak i posle odluke NIS-a da snizi iznos marže, koja je propisana na pet dinara, prosečni prihodi koje ostvaruju benzinske stanice po litru goriva viši su nego u drugim zemljama regiona.
Visina veleprodajnih i maloprodajnih marži, na motorne benzine i dizel goriva u Hrvatskoj je 8,10 dinara, Sloveniji 8,08 dinara, a u Crnoj Gori 6,91 dinar.
Uzevši prosečan promet naftnih derivata na benzinskim pumpama u Srbiji, zajedno sa profitom, koji se ostvaruje od pratećih delatnosti, ukupna marža pri prodatom litru benzina u Srbiji može dostići i 9,50 dinara.
U NIS-u, za sada, kako se saznaje, ne nameravaju da podižu cenu benzina, što znači da će se „devedesetpetica” prodavati po 109 umesto po 114 ,7 dinara kolika mu je najviše propisana državna cena.
NIS sprovodi svoju strategiju tržišnog razvoja i ide u susret zadovoljenju potreba svojih klijenata, kažu u ovoj kući, i dodaju da će kontinuirano obezbediti optimalan nivo cena, snižavajući ih na svoj račun umanjenjem sopstvene marže, citira "Politika" neimenovanog sagovornika iz NIS-a.
Izvor: Politika