LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.12.2009
- Poruka
- 29.042
[h=1]Problemi srpske hirurgije
[/h]B92
Vaskularni hirurzi tvrde da se alarmantnom porastu bolesti krvnih sudova u Srbiji ne pridaje potrebna pažnja i da zdravstena politika mora da se menja.
Foto: Official U.S. Navy Imagery / Flickr
Kapaciteti su nedovoljni a sve više naših hirurga odlazi u Norvešku i Sloveniju, upozoravaju lekari u emisiji Puls nacije.
Teške bolesti krvnih sudova u Srbiji poprimaju epidemijske razmere i višestruko se uvećava broj pacijenata sa najtežim komplikacijama iako beogradske Klinke za vaskularnu hirurgiju KCS-a i Instituta Dedinje, postižu operativne rezultate bolje od mnogih evropskih centara, dostupnost usluge za pacijente postaje sve manja, a u Srbiji je broj operacija samo na vratnim arterijama čak 10 puta manji u odnosu na Evropske zemlje
„Ne postoje kapaciteti. Ja ponekad pomislim kako da nekome dam nešto što nemam, kako da napravim mesto u operacionoj sali ili da napravim krevet za urgentnog pacijenta kad ga nemamo realno,“ kaže Đorđe Radak, direktor Klinike za vaskularne bolesti Instituta „Dedinje“.
Veliki su i problemi u unutrašnjosti jer nedostaje edukovan kadar.
„Kad gledamo manje centre onda se tu dešava puno promašaja, puno pacijenata ne uspeva da dođe do dijagnostike a kamoli do interventnih procedura.“
Posebnu opasnost predstavlja odlazak hirurga.
„I to ne onih koji su tek edukovani nego iskusnih vaskularnih hirurga. Ti ljudi odlaze u Norvešku, odlaze u Sloveniju i ja se izuzetno plašim šta će biti sa nama ukoliko se taj trend bude nastavio. Naravno razlozi su isključivo materijalne prirode,“ kaže Lazar Davidović, direktor Klinike za vaskularnu hirurgiju KCS.
Mora se raditi i na programima ranog otkrivanja bolesti krvnih sudova.
„Samo prvi dan lečenja bolesnika u jedinici intenzivne nege, ako je aneurizma operisana nakon rupture je tri do 4 puta skuplje nego ako se ona operiše pre pojave rupture. Znači postoje više nego evidentni medicinski pre svega, ali i ekonomski razlozi, da se pacijent operiše na vreme, a da bismo ga operisali na vreme moramo ga otkriti.“
Hirurzi podsećaju i da je na zapadu hirurgija veoma profitabilna medicinska grana. Upozoravaju da se usluge naših hirurških klinika po nerazumno niskim cenama ustupaju korisnicima iz inostranstva, pre svega iz zemalja u okruženju. Umesto da zarađujemo, novac se nepotrebno gubi a mogao bi da posluži za neophodno širenje kapaciteta i razvoj naše hirurgije.
[/h]B92
Vaskularni hirurzi tvrde da se alarmantnom porastu bolesti krvnih sudova u Srbiji ne pridaje potrebna pažnja i da zdravstena politika mora da se menja.
Foto: Official U.S. Navy Imagery / Flickr
Teške bolesti krvnih sudova u Srbiji poprimaju epidemijske razmere i višestruko se uvećava broj pacijenata sa najtežim komplikacijama iako beogradske Klinke za vaskularnu hirurgiju KCS-a i Instituta Dedinje, postižu operativne rezultate bolje od mnogih evropskih centara, dostupnost usluge za pacijente postaje sve manja, a u Srbiji je broj operacija samo na vratnim arterijama čak 10 puta manji u odnosu na Evropske zemlje
„Ne postoje kapaciteti. Ja ponekad pomislim kako da nekome dam nešto što nemam, kako da napravim mesto u operacionoj sali ili da napravim krevet za urgentnog pacijenta kad ga nemamo realno,“ kaže Đorđe Radak, direktor Klinike za vaskularne bolesti Instituta „Dedinje“.
Veliki su i problemi u unutrašnjosti jer nedostaje edukovan kadar.
„Kad gledamo manje centre onda se tu dešava puno promašaja, puno pacijenata ne uspeva da dođe do dijagnostike a kamoli do interventnih procedura.“
Posebnu opasnost predstavlja odlazak hirurga.
„I to ne onih koji su tek edukovani nego iskusnih vaskularnih hirurga. Ti ljudi odlaze u Norvešku, odlaze u Sloveniju i ja se izuzetno plašim šta će biti sa nama ukoliko se taj trend bude nastavio. Naravno razlozi su isključivo materijalne prirode,“ kaže Lazar Davidović, direktor Klinike za vaskularnu hirurgiju KCS.
Mora se raditi i na programima ranog otkrivanja bolesti krvnih sudova.
„Samo prvi dan lečenja bolesnika u jedinici intenzivne nege, ako je aneurizma operisana nakon rupture je tri do 4 puta skuplje nego ako se ona operiše pre pojave rupture. Znači postoje više nego evidentni medicinski pre svega, ali i ekonomski razlozi, da se pacijent operiše na vreme, a da bismo ga operisali na vreme moramo ga otkriti.“
Hirurzi podsećaju i da je na zapadu hirurgija veoma profitabilna medicinska grana. Upozoravaju da se usluge naših hirurških klinika po nerazumno niskim cenama ustupaju korisnicima iz inostranstva, pre svega iz zemalja u okruženju. Umesto da zarađujemo, novac se nepotrebno gubi a mogao bi da posluži za neophodno širenje kapaciteta i razvoj naše hirurgije.