Priznanje koje će šokirati svet

[maja_jevtic]

Priznanje koje će šokirati svet
Izvor: Novosti
Nemački industrijski giganti su se bogatili uz pomoć robova za vreme Drugog svetskog rata, piše jedan od najpopularnijih poslovnih časopisa "WirtschaftsWoche".

Foto: Beta, AP
Brojne velike firme, poput Boša, Mercedesa, Dojče Banka, Volksvagena i drugih, koristile su robovsku radnu snagu koja se uglavnom sastojala od zarobljenika iz koncentracionih logora. Ukupno je nemačkoj industriji pomoglo skoro 300.000 robova.

Mnoge firme koje se nalaze na listi nedeljnika već su se razračunale sa svojom nacističkom prošlošću.

Daimler je još 1986. priznao da je koristio 40.000 prisilnih radnika pod groznim radnim i životnim uslovima za vreme rata, što je firmi omogućilo zgrtanje velikog profita.

Električni gigant Boš koristio je 20.000 robova, dok je porodica Kuandt, vlasnici BMW-a, koristila 50.000 robova, a čeličana ThyssenKrupp čak 75.000.

Volksvagen, proizvođači popularne "bube", zavisili su od robovskog rada 12.000 zatvorenika u najgore zamislivim uslovima u svojoj firmi u Volfsburgu. Hemijski i farmaceutski brendovi BASF, Bayer i Hoechst upošljavale su 80.000 robova.

Slično je postupao i Audi.

Najveća nemačka banka - Dojče Banka - nije koristila robovsku radnu snagu, ali se obogatila za vreme nacizma. Kada su nacisti došli na vlast, banka je otpustila sve jevrejske direktore i od 1938. na dalje postala je najbogatija u Nemačkoj kroz oduzimanje jevrejskih kompanija.

Izdavački div Bertelsmann, današnji vlasnici RTL-a, postao je bogat objavljujući ratne knjige za Hitlerjugend, i profitirajući na ugovorima s nemačkom vojskom i centralom nacističke stranke u Minhenu.

 

[maja_jevtic]

Audi otkrio svoju mračnu tajnu
IZVOR: B92
Berlin -- Nemački proizvođač automobila Auto union, iz kojeg je kasnije nastao Audi, eksploatisao je radnu snagu iz koncentracionih logora.

(Beta/AP)
Kako prenose namački mediji, Audi je konačno otkrio ono što su ostali veliki proizvođači automobila u toj zemlji već učinili – objavio je izveštaj koji pokazuje da je kompanija iz koje je nastao uveliko koristila radnu snagu iz nacističkih koncentracionih logora.

Ovo priznanje proizilazi iz nedavno objavljene istorijske studije, koju je naručio sam Audi. Prema tom dokumentu, oko 3.700 logoraša bilo je prisiljeno da radi za Auto union u jednom od sedam logora koje su nacisti napravili za tog proizvođača autombila, i kojim je rukovodila ozloglašena SS divizija.

Pored toga, kompanija snosi "moralni odgovornost" za 4.500 ljudi zatočenih u logoru Flozenberg, a koji su umrli tokom rada u fabrici Auto uniona u blizini logora. Istovremeno je 16.500 ljudi, koji nisu bili zatvoreni u logorima, bilo primorano da radi u dve fabrike Auto uniona na istoku zemlje.

Podaci su pronađeni u arhivama kompanije koja je 1965. postala deo Folksvagen grupe, dok je 1985. promenila ime u Audi, pod kojim je i dan danas poznata u svetu.

Iako se u izveštaju navodi da je Audi i ranije bio svestan činjenice da se tokom nacističke ere oslanjao na prislini rad, u kompaniji su šokirani iznetim podacima o tadašnjem šefu Auto uniona, Rihardu Brunu, koji je bio u bliskim vezama sa nacističkim vođama, kao i navodima o eksploataciji robovske radne snage, te činjenicom da je fabrika imala status glavnog ratnog dobavljača.

Iz Audija poručuju da će istorija kompanije iz Brunovog perioda biti korigovana, tako što će novootkrivene činjenice biti uzete u obzir, kao i da će njegovo ime biti izbrisano sa penzijskog spiska ovog automobilskog giganta.

Slične studije o vezama sa nacistima prethodno su objavili i Folskvagen, Dajmler i BMV.