LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.12.2009
- Poruka
- 29.042
Privredi uz porez još 370 nameta
Izvor: Beta
Beograd -- U Srbiji pored poreza ima 370 nameta koje privreda plaća, a u 2011. godini kroz trezor je od 77 tih prikrivenih poreza uplaćeno 730 miliona evra.
To je pokazala analiza Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED).
"Uplaćeni iznos je na nivou dva odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), odnosno oko 40 odsto direktnih stranih investicija u Srbiji u 2011. godini", rekao je na predstavljanju analize programski koordinator NALED-a Milan Simić.
Kako je naveo, izdvajanja za skrivene poreze po zaposlenom iznose 570 evra godišnje. Podaci o prihodima odnose se samo na 77 nameta koje je država evidentirala, što znači da podaci o uplaćenim nametima nisu potpuni.
"Član Fiskalnog saveta Nikola Altiparmakov ocenio je da nije problem u visini neporeskih nameta, jer predstavljaju dva odsto BDP, dok ukupni prihodi države iznose 45 odsto BDP. "Problem je očigledno u nepredvidivosti i u tome što nisu u srazmeri sa ekonomskom snagom obveznika", istakao je on. Pored toga, kako je ukazao, problem su i barijere za ulazak na tržište, koje sprečavaju i mlade i inventivne ljude, koji žele da rade privatno, a ne da se zaposle u javnom sektoru. Na pitanje o tome kako kroz sistem trezora prolazi manji deo prihoda, on je ocenio da to znači da ne postoji dovoljno jak sistem da utera sve naknade u trezor. Ukazao je i da postoji veliki broj agencija, kojima je data mogućnost da naplaćuju naknade nezavisno od svojih troškova, i u kojima su plate arbitrarne."
"Od početka svetske ekonomske krize, beleži se trend povećanja neporeskih nameta", istakao je Simić, koji je naveo da je u 2011. prihod od neporeskih nameta povećan za 22 odsto u odnosu na 2009. godinu.
Predstavnik NALED-a istakao je da registar neporeskih nameta nije sveobuhvatan, pogotovo što se oni stalno menjaju.
Studija se odnosi na naknade, takse, dozvole, licence i sva plaćanja firmi, bez obzira na to da li ih je uvela republička, lokalna ili pokrajinska vlast, sa izuzetkom poreza, penala i kazni.
Prema njegovim rečima, veliki problem je što su ti nameti nepredvidivi, što može da odbije potencijalne investitore koji u studijama izvodljivosti ne mogu od konsultanata da dobiju precizne podatke o troškovima.
Simić je ukazao i da se veliki deo tih nameta ne obračunava na svrsishodan način, odnosno u zavisnosti od korišćenja odredjenog resursa, poput vode i šuma, već u zavisnosti od prihoda ili vrednosti investicije.
Najviše novca u 2011. prikupljeno je od naknade za korišćenje građevinskog zemljišta - 14,7 milijardi dinara, i naknade za uređivanje građevinskog zemljišta - 10,4 milijarde dinara.
Kako je naveo Simić, naknadu za uređivanje građevinskog zemljišta plaćaju i oni investitori koji sami opremaju zemljište, pri čemu mogu biti oslobođeni najviše do 60 odsto, što pokazuje da nije jasna svrha mnogih neporeskih davanja.
"Naš cilj nije da državi uskratimo prihode, već da se uvede elementarna pravna sigurnost i predvidivost", istakao je Simić.
Preporuka studije je da se preispita zasnovanost neporeskih nameta, a u nekim slučajevima i njihova zakonitost, kao i da se uvede sistem u kojem se nameti ne bi mogli uvoditi ili suštinski menjati aktom Vlade bez aktivnog učešća Ministarstva finansija.
Pored toga, kako je navedeno u studiji, treba razmotriti mogućnost posebnog zakona kojim bi se utvrdili svi nameti u određenom vredmenskom periodu, uz navođenje iznosa, čime bi se obezbedila predvidivost i relativna ujednačenost poslovanja na teritoriji cele Srbije.
Izvor: Beta
Beograd -- U Srbiji pored poreza ima 370 nameta koje privreda plaća, a u 2011. godini kroz trezor je od 77 tih prikrivenih poreza uplaćeno 730 miliona evra.
To je pokazala analiza Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED).
"Uplaćeni iznos je na nivou dva odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), odnosno oko 40 odsto direktnih stranih investicija u Srbiji u 2011. godini", rekao je na predstavljanju analize programski koordinator NALED-a Milan Simić.
Kako je naveo, izdvajanja za skrivene poreze po zaposlenom iznose 570 evra godišnje. Podaci o prihodima odnose se samo na 77 nameta koje je država evidentirala, što znači da podaci o uplaćenim nametima nisu potpuni.
"Član Fiskalnog saveta Nikola Altiparmakov ocenio je da nije problem u visini neporeskih nameta, jer predstavljaju dva odsto BDP, dok ukupni prihodi države iznose 45 odsto BDP. "Problem je očigledno u nepredvidivosti i u tome što nisu u srazmeri sa ekonomskom snagom obveznika", istakao je on. Pored toga, kako je ukazao, problem su i barijere za ulazak na tržište, koje sprečavaju i mlade i inventivne ljude, koji žele da rade privatno, a ne da se zaposle u javnom sektoru. Na pitanje o tome kako kroz sistem trezora prolazi manji deo prihoda, on je ocenio da to znači da ne postoji dovoljno jak sistem da utera sve naknade u trezor. Ukazao je i da postoji veliki broj agencija, kojima je data mogućnost da naplaćuju naknade nezavisno od svojih troškova, i u kojima su plate arbitrarne."
"Od početka svetske ekonomske krize, beleži se trend povećanja neporeskih nameta", istakao je Simić, koji je naveo da je u 2011. prihod od neporeskih nameta povećan za 22 odsto u odnosu na 2009. godinu.
Predstavnik NALED-a istakao je da registar neporeskih nameta nije sveobuhvatan, pogotovo što se oni stalno menjaju.
Studija se odnosi na naknade, takse, dozvole, licence i sva plaćanja firmi, bez obzira na to da li ih je uvela republička, lokalna ili pokrajinska vlast, sa izuzetkom poreza, penala i kazni.
Prema njegovim rečima, veliki problem je što su ti nameti nepredvidivi, što može da odbije potencijalne investitore koji u studijama izvodljivosti ne mogu od konsultanata da dobiju precizne podatke o troškovima.
Simić je ukazao i da se veliki deo tih nameta ne obračunava na svrsishodan način, odnosno u zavisnosti od korišćenja odredjenog resursa, poput vode i šuma, već u zavisnosti od prihoda ili vrednosti investicije.
Najviše novca u 2011. prikupljeno je od naknade za korišćenje građevinskog zemljišta - 14,7 milijardi dinara, i naknade za uređivanje građevinskog zemljišta - 10,4 milijarde dinara.
Kako je naveo Simić, naknadu za uređivanje građevinskog zemljišta plaćaju i oni investitori koji sami opremaju zemljište, pri čemu mogu biti oslobođeni najviše do 60 odsto, što pokazuje da nije jasna svrha mnogih neporeskih davanja.
"Naš cilj nije da državi uskratimo prihode, već da se uvede elementarna pravna sigurnost i predvidivost", istakao je Simić.
Preporuka studije je da se preispita zasnovanost neporeskih nameta, a u nekim slučajevima i njihova zakonitost, kao i da se uvede sistem u kojem se nameti ne bi mogli uvoditi ili suštinski menjati aktom Vlade bez aktivnog učešća Ministarstva finansija.
Pored toga, kako je navedeno u studiji, treba razmotriti mogućnost posebnog zakona kojim bi se utvrdili svi nameti u određenom vredmenskom periodu, uz navođenje iznosa, čime bi se obezbedila predvidivost i relativna ujednačenost poslovanja na teritoriji cele Srbije.