- Učlanjen(a)
- 07.02.2010
- Poruka
- 14.864
Privreda Srbije neće brzo oživeti
Izvor:
Blic.rs
U poslednjih nekoliko nedelja se popravlja krvna slika ekonomije u Evropi, ali Srbija od toga neće imati velike vajde jer su njeni glavni spoljnotrgovinski partneri, kao i investitori, iz zemalja u dubokoj krizi, Italije i Grčke, procenjuje MMF. Recesija u tim zemljama za domaće privrednike znači da će manje svojih proizvoda moći da prodaju, pa za „Blic“ kažu da se okreću drugim tržištima, pre svega - ruskom.
Kao oko retko čega, na juče završenom kopaoničkom Biznis forumu nije bilo spora niti različitih tumačenja procene privrednog rasta u ovoj godini. To što će domaća ekonomija ove godine rasti mizernih pola odsto, a možda rasta uopšte neće ni biti, u svakodnevnom poslu znači manje porudžbina, posledično manje para, sve teža naplata dugova i otplata uzetih kredita.
MMF je po odlasku iz Srbije početkom februara dao procenu od svega pola odsto rasta BDP-a ove godine, pre svega zbog nižeg privrednog rasta u evropskim zemljama.
Bogdan Lisovolik, stalni predstavnik MMF-a u Srbiji, kaže za „Blic“ da se u poslednjih nekoliko nedelja primećuje da se u Evropi popravlja situacija, ali da zbog toga domaća privreda neće živnuti jer njeni glavni trgovinski partneri nisu u zapadnoj i severnoj Evropi.
- Srbija je vezana za Grčku i Italiju, koje trpe krizu javnog duga - kaže Lisovolik i objašnjava da je Italija značajan trgovinski partner i strani ulagač, dok je Grčka značajna po obimu ulaganja u bankarski sistem.
Najveća grčka banka na domaćem tržištu je Eurobank EFG, a ta kompanija je i 12. po ukupnom obimu ulaganja među svim stranim investitorima. Filipos Karamanolis, predsednik IO, navodi da će se kriza osetiti, pre svega, kroz manje odobrenih kredita i zamrzavanje investicija.
- Banke će morati da smanje obim kreditne aktivnosti, kako u Evropi tako i u Srbiji, kako bi odgovorile na nove kapitalne zahteve evropskih regulatora. Možda neće biti toliko novih investicija kao do 2009. iz Grčke u Srbiju, ali ne očekujem dramatične efekte - kaže Karamanolis.
Srbija je tokom prethodne tri godine krize postala jedan od evropskih rekordera po tom kriterijumu, jer gotovo svaki četvrti privrednik trenutno ne može da vrati zajmljeni kredit.
Privrednici s kojima je „Blic“ razgovarao saglasni su sa ocenom da je teška godina pred nama.
- Ali ne treba gledati potpuno pesimistično jer svaka kriza može da se prebrodi - kaže Nenad Popović, predsednik ABS holdinga, koji se bavi proizvodnjom energetske opreme i posluje u Rusiji, SAD i Kini.
On navodi da je sasvim logično to što su se prethodnih godina domaći privrednici okretali ka EU, gde su izvezli više od polovine svih roba i usluga, jer su to tržišta koja su nam najbliža i gde se na poslovne sastanke stiže za sat avionom ili nekoliko sati automobilom.
- Ove godine je jedno od rešenja okretanje drugim tržištima, pre svega Rusiji, gde imamo sporazum o slobodnoj trgovini. To nam je tržište potpuno otvoreno i istovremeno nedovoljno iskorišćeno - kaže Popović.
U svim razvijenim državama, mala i srednja preduzeća su ta koja najviše izvoze, a izvoz je kroz devizne prilive najveći stabilizator deviznog kursa.
Svetozar Mrkšić, predsednik Udruženja izvoznika, kaže za „Blic“ da male i srednje firme iz tog udruženja oko 95 odsto proizvoda izvoze u bivši Sovjetski Savez. Godine krize za njih suštinski nisu drugačije od berićetnih jer su u svoj biznis i pre krize založili sve što imaju - očevinu, dedovinu, dok su im pod hipotekom i njiva i oprema.
- Tako poslujemo godinama i zato se ne plašimo ove krizne godine - kaže Mrkšić.
Izvor:
Blic.rs
U poslednjih nekoliko nedelja se popravlja krvna slika ekonomije u Evropi, ali Srbija od toga neće imati velike vajde jer su njeni glavni spoljnotrgovinski partneri, kao i investitori, iz zemalja u dubokoj krizi, Italije i Grčke, procenjuje MMF. Recesija u tim zemljama za domaće privrednike znači da će manje svojih proizvoda moći da prodaju, pa za „Blic“ kažu da se okreću drugim tržištima, pre svega - ruskom.
Kao oko retko čega, na juče završenom kopaoničkom Biznis forumu nije bilo spora niti različitih tumačenja procene privrednog rasta u ovoj godini. To što će domaća ekonomija ove godine rasti mizernih pola odsto, a možda rasta uopšte neće ni biti, u svakodnevnom poslu znači manje porudžbina, posledično manje para, sve teža naplata dugova i otplata uzetih kredita.
MMF je po odlasku iz Srbije početkom februara dao procenu od svega pola odsto rasta BDP-a ove godine, pre svega zbog nižeg privrednog rasta u evropskim zemljama.
Bogdan Lisovolik, stalni predstavnik MMF-a u Srbiji, kaže za „Blic“ da se u poslednjih nekoliko nedelja primećuje da se u Evropi popravlja situacija, ali da zbog toga domaća privreda neće živnuti jer njeni glavni trgovinski partneri nisu u zapadnoj i severnoj Evropi.
- Srbija je vezana za Grčku i Italiju, koje trpe krizu javnog duga - kaže Lisovolik i objašnjava da je Italija značajan trgovinski partner i strani ulagač, dok je Grčka značajna po obimu ulaganja u bankarski sistem.
Najveća grčka banka na domaćem tržištu je Eurobank EFG, a ta kompanija je i 12. po ukupnom obimu ulaganja među svim stranim investitorima. Filipos Karamanolis, predsednik IO, navodi da će se kriza osetiti, pre svega, kroz manje odobrenih kredita i zamrzavanje investicija.
- Banke će morati da smanje obim kreditne aktivnosti, kako u Evropi tako i u Srbiji, kako bi odgovorile na nove kapitalne zahteve evropskih regulatora. Možda neće biti toliko novih investicija kao do 2009. iz Grčke u Srbiju, ali ne očekujem dramatične efekte - kaže Karamanolis.
Srbija je tokom prethodne tri godine krize postala jedan od evropskih rekordera po tom kriterijumu, jer gotovo svaki četvrti privrednik trenutno ne može da vrati zajmljeni kredit.
Privrednici s kojima je „Blic“ razgovarao saglasni su sa ocenom da je teška godina pred nama.
- Ali ne treba gledati potpuno pesimistično jer svaka kriza može da se prebrodi - kaže Nenad Popović, predsednik ABS holdinga, koji se bavi proizvodnjom energetske opreme i posluje u Rusiji, SAD i Kini.
On navodi da je sasvim logično to što su se prethodnih godina domaći privrednici okretali ka EU, gde su izvezli više od polovine svih roba i usluga, jer su to tržišta koja su nam najbliža i gde se na poslovne sastanke stiže za sat avionom ili nekoliko sati automobilom.
- Ove godine je jedno od rešenja okretanje drugim tržištima, pre svega Rusiji, gde imamo sporazum o slobodnoj trgovini. To nam je tržište potpuno otvoreno i istovremeno nedovoljno iskorišćeno - kaže Popović.
U svim razvijenim državama, mala i srednja preduzeća su ta koja najviše izvoze, a izvoz je kroz devizne prilive najveći stabilizator deviznog kursa.
Svetozar Mrkšić, predsednik Udruženja izvoznika, kaže za „Blic“ da male i srednje firme iz tog udruženja oko 95 odsto proizvoda izvoze u bivši Sovjetski Savez. Godine krize za njih suštinski nisu drugačije od berićetnih jer su u svoj biznis i pre krize založili sve što imaju - očevinu, dedovinu, dok su im pod hipotekom i njiva i oprema.
- Tako poslujemo godinama i zato se ne plašimo ove krizne godine - kaže Mrkšić.